Жегар (Буковица)

Жегар је некадашње насеље у Далмацији, у области Буковица, од којег су настала данашња села: Каштел Жегарски, Богатник, Надвода и Комазеци. Сва 4 насеља се заједнички зову Жегар.

Географија

Жегар се налази у сјеверној Далмацији, у Горњој Обровачкој Буковици, која се још назива и Подгорска или Права Буковица. Окружен је насељима: Билишане, Голубић, Крупа, Ервеник, Парчић, Медвиђа и Зеленград.

Каштел Жегарски је у средишту Жегара и представља управно средиште са школом, српском православном црквом Светог Георгија, мјесним одбором, амбулантом. Надвода је на десној сјеверној страни ријеке Зрмање. Комазеци су највеће Жегарско насеље, смјештено јужно од Зрмање. У Комазецима је подручна школа, као дио основне школе из Жегара. Већи дио територије Жегара лежи на брдовитом и планинском земљишту, једино је дио Каштела Жегарског уз Зрмању раван гдје лежи Жегарско поље.

Историја

Срби се у Жегару спомињу још давне 1392. године. Током рата Жегар је био у саставу Републике Српске Крајине.

Становништво

Укупно, Жегар је 1991. године имао 2.057 становника, од чега преко 99% Срба.

Презимена

Презимена из Жегара су: Ушљебрка, Веселиновић, Нанић, Ђаковић, Комазец, Јајић, Ковачевић, Бундало, Бабић, Перић, Радмиловић, Иваниш, Грозданић, Вукчевић, Вуканац, Олујић, Реља, Мирило, Суботић, Нанић-Бабић, Милић, Кусало, Ћосо, Зелић, Вучендић, Кубат, Копанлија, Самарџић, Шукара, Kрњаја као и многа друга.

Знамените личности

• Стојан Јанковић (1635 — 1687), вођа српски ускока
• Герасим (Кирил) Зелић (Жегар, 22. јун 1752. — Будим, 26. март 1828.), путописац, архимандрит и генерални викар Српске православне цркве у Далмацији

Галерија

• 
  Табла на улазу у Жегар
• 
  Српска православна црква у Жегару
• 
  Кула у Жегару
• 
  Ријека Зрмања у Жегару

Спољашње везе

Жегар (Буковица) na Wikimedijinoj ostavi

• Викимапија: Жегар