Izvorni kod stranice Živojin Pavlović (komunista)

[[Datoteka:Živojin Pavlović.jpg|mini|Živojin Pavlović, slika iz novinarske legitimacije.]]

'''Živojin Žika Pavlović''' zvani ''Ždrebe'' ([[13. januar]] [[1898]] — [[28. novembar]] [[1941]]) je bio istaknuti jugoslovenski [[komunista]] i [[novinar]] koji je pisao o [[velika čistka|staljinističkim čistkama]] u Sovjetskom Savezu.

Bio je član CK KPJ<ref name="Pavluško">Žan-Žak Mari i Pavluško Imširović – Predgovor srpskohrvatskom izdanju knjige „Trockizam i trockisti“. Polinom, Beograd 2011.</ref> i blizak saradnik Generalnog sekretara [[KPJ]] [[Milan Gorkić|Milana Gorkića]], streljanog u Moskvi tokom [[Velika čistka|Staljinove čistke]]. Radio je u svojstvu sekretara partije za celu emigraciju; urednika i izdavača lista „Protiv Glavnjače“ i sekretara Patronata [[Crvena pomoć|Crvene pomoći]] u Parizu; izdavača i administratora partijskog organa „Proleter“, Radničke biblioteke i vlasnik i administrator partijske knjižare.<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora]</ref>

Objavio je oko trista članaka u brojnim (pro)komunistickim i sindikalnim listovima u zemlji i inostranstvu. Jedan je od prvih kritičara totalitarnog staljinističkog sistema, u tadašnjoj Evropi i svetu uopšte.<ref name="Uskoković"/> Njegovo najvažnije delo je "''[[Bilans sovjetskog termidora]]: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora''".<ref name="Uskoković"/> Streljali su ga komunisti tokom [[Užička republika|Užičke republike]] [[1941]]. godine. Jedini sačuvani primerak Pavlovićeve knjige pronađen je tek 60 godina kasnije.<ref name="audioifotoarhiv.com"/>

== Biografija ==

Živojin Pavlović je rođen [[13. januar]]a [[1898]]. godine u zlatiborskom selu [[Mušvete]], [[opština Čajetina]]. Do [[1920]]. godine živi u Užicu, gde je završio gimnaziju. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu.<ref name="Uskoković"/>

=== Partijski rad u zemlji ===
{{main|Komunistička partija Jugoslavije}}

Pavlović je bio član [[SKOJ]]-a i [[KPJ]] od osnivanja [[1919]]. godine.<ref name="automatski generisano2">[http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/istorija/81-razresena-enigma-zvana-tito Разрешена Енигма Звана Тито<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> [[1920]]. godine upisuje studije prava u [[Beograd]]u. Od [[1923]]. godine je na partijskom radu u Makedoniji, poslat od tadašnjeg vođe KPJ [[Sima Marković|Sime Markovića]]. Pavlović je bio okružni sekretar za Makedoniju, da bi početkom [[1925]]. godine otišao u [[SSSR]]. Vraća se naredne godine i postaje dopisnik "Pravde" iz Makedonije.<ref name="automatski generisano2" />

=== Emigracija u Parizu ===
{{main|Komunistička partija Jugoslavije}}
[[Datoteka:Proleter.jpg|minijatura|[[Proleter (novine)|Proleter]], ilegalno glasilo KPJ, čiji je izdavač i urednik bio Žika Pavlović.]]
Pavlović je [[1929]]. godine emigrirao u Francusku, gde ostaje punih deset godina. Završio je Pravni fakultet u [[Pariz]]u, gde je upoznao veliki broj intelektualaca toga vremena.<ref name="Uskoković">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/274-275/274-275_24.htm Povodom objavljivanja knjige o Zivojinu Pavlovicu]</ref>

U Parizu, gde se nalazilo sedište KPJ, piše i uređuje partijske i sindikalne novine, pokreće i izdaje političke listove. Bio je izdavač i urednik „Proletera“, glavnog organa [[KPJ]], časopisa Klasna borba, kasnije „[[Borba (novine)|Borbe]]“ i lista „Protiv Glavnjače“.

U Parizu je vodio partijsku knjižaru "Horizonti", gde su se okupljali komunisti starog kontinenta. Primljen je u članstvo [[KP Francuske]].<ref name="Uskoković"/> Postaje sekretar KPJ za celu emigraciju. Prikupljao je "[[Crvena pomoć|crvenu pomoć]]", okupljao emigraciju, pomagao odlazak jugoslovenskih boraca u Španiju.<ref name="Uskoković"/>

Bio je blizak saradnik generalnog sekretara KPJ [[Milan Gorkić|Milana Gorkića]] i član njegovog rukovodstva. Nakon hapšenja i streljanja Gorkića [[KPJ tokom Velike čistke|tokom Velike čistke]] u Moskvi [[1937]]. godine, i Brozovog preuzimanja partije, Živojin Pavlović pada u nemilost.

[[2. maj]]a [[1939]]. godine Tito piše delegatu KPJ pri Kominterni [[Prežihov Voranc|Prežihovu Vorancu]] da su [[Karlo Hudomalj]] i Živojin Pavlović na njegov predlog isključeni iz partije.<ref name="automatski generisano2" /> Isključenje pod raznim optužbama je neretko povlačilo i fizičku likvidaciju.<ref name="Pavluško"/>

=== Povratak u Beograd ===

[[1940]]. se vratio u Beograd i zaposlio u ondašnjem Centralnom presbirou (pandan Ministarstva informisanja).<ref name="Uskoković"/>

Nakon likvidacije Milana Gorkića, čiji je blizak saradnik bio, novoimenovani sekretar KPJ ([[Josip Broz Tito]]) izjavio mu je da „Partija“ u njega nema poverenja.<ref name="Pavlović"/> On je sve više izolovan, i otkazani su mu poslovi koje je do tada radio.<ref name="Pavlović"/>

=== Kritika Staljinovih čistki ===
{{main|Velika čistka|KPJ tokom Velike čistke}}
[[Datoteka:Bilans sovjetskog termidora.jpg|mini|''Bilans sovjetskog termidora'', korice prvog (piščevog) izdanja iz 1940.]]

Pavlović je krajem 1940. godine u [[Beograd]]u samostalno objavio knjigu "''[[Bilans sovjetskog termidora]]: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora''", u izdanju autora. Knjiga govori o [[Staljin]]ovim [[velika čistka|čistkama]] krajem 1930-ih godina u [[SSSR]]-u, u kojima su nestali mnogi njegovi prijatelji, kao što je generalni sekretar KPJ [[Milan Gorkić]].

{{izdvojeni citat|Mi smo se rugali zemljama koje su spaljivale marksističku, jevrejsku i demokratsku literaturu, dok danas nema ni u jednoj ruskoj biblioteci dela Trockog, Buharina, Zinovjeva, Bezimenskog, Pasternaka, Koljcova i drugih, koja su svakako spaljena. Cilj je ove brošure da prikaže pravo stanje u Sovjetskoj Uniji, da prikaže i razgoliti ovaj režim krvi i niskih kleveta koje je zaveo Staljin u zemlji sa njegovom policijom. Budući da su masovna streljanja zauzela takve razmere, da se više ne može ćutati, potrebno je dići glas protesta i učiniti sve da se još preostale žrtve staljinskog termidora spasu iz Sovjetske Unije.|Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora (1940)}}

Kovanica „sovjetski termidor“ ukazuje na terminološku povezanost sa [[Francuska revolucija|Francuskom revolucijom]], i [[Kontrarevolucija|kontrarevolucionarni]] preokret koji se odigrao pod Staljinom.<ref name="Intervju"/> Knjiga je „odmah zabranjena i još u štampariji zaplenjena“.

Zahvaljujući ugovoru o saradnji između Staljinove vlade i vlade kraljevine Jugoslavije i svežeg diplomatskog priznavanja SSSR od strane Kraljevine Jugoslavije, aparat KPJ je uspeo da od vlade Cvetković-Maček izdejstvuje zabranu te Pavlovićeve knjige i najveći deo njenog tiraža zaplenila je policija već u štampariji, a potom i uništila.<ref name="Pavluško"/> Pavlović je uspeo „izvući desetak primeraka“, a jedan od njih poklonio je svom kumu Ljubiši Đeniću, bibliotekaru u Čajetini.<ref name="audioifotoarhiv.com">[http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/SlobodanGavrilovic.html Slobodan Gavrilović, Bilans sovjetskog termidora]</ref>

U "Komunistu", organu KPJ, knjiga je dočekana na nož nepotpisanog kritičara kao "''zbirka provokacija i kleveta protiv naše Partije, [[Kominterna|KI]] i [[SKP(b)]], Sovjetske vlade i druga [[Staljin]]a''". Godinama kasnije je [[Milovan Đilas]] priznao da je upravo on napisao citiranu kritiku.<ref name="Uskoković"/>

=== Mučenje i streljanje u Užicu ===
{{main|Užička republika}}

{{izdvojeni citat|Za vreme Uzičke republike 1941. godine bio sam, i to veoma dugo, u Užicu. Neposredno sam sarađivao sa Slobodanom Penezićem Krcunom. Bio sam zamenik komandira straže koja je čuvala zatvor i obezbeđivala Vrhovni štab. [...] Iz tog perioda sećam se kako je uhvacen Žika Ždrebe. Ako je to taj Živojin Pavlović, onda je sve to ovako izgledalo. Dođe jedno veče Krcun i naredi: »Pripremi dobru grupu za veceras. Imamo veliki posao da obavimo. Lovićemo krupnu zverku«. Pošli smo nekim većim vozilom, oko desetak ljudi. Krcun nam je rekao: »Moramo ga uhvatiti živog, zapamtite živog. Nipošto ne pucati. U krajnjoj nuždi u noge«. [...] Sigurno smo ga uhvatili u Kremnima. Opkolili smo jednu štalu sa svih strana, kod Celikovića kuća. Krcun je ranije dobio detaljna obavestenja gde se krije ta zverka, pa ga je to veče lično pozvao na predaju: »Žiko, Ždrebe, predaj se! Ne pokusavaj da pucaš niti da bežiš. Opkoljen si!« Da bi se uverio da je opkoljen, povičemo i mi sa svih strana: »Opkoljen si! Silazi mirno i predaj se, inače ćemo štalu da zapalimo!« On se javi: »Nemojte paliti, silazim«. Tu ga svezasmo i oterasmo u Užice.<ref name="Micić">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/273/273_23.html Beleške jednog dželata]</ref>|Svedočenje Vidana Micića, prvoborca iz Požege, kapetana prve klase u penziji, koji je streljao Živojina Pavlovića}}

Pavlovića su tokom [[Užička republika|Užičke republike]] u jesen 1941. godine uhvatili, zatočili i najtežim mukama mučili [[partizani]]. Njegovo hvatanje i potonju likvidaciju je organizovao [[Slobodan Penezić Krcun]].<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cetrnaesti_kilometar.1083.html?news_id=229352 Četrnaesti kilometar]</ref>

{{izdvojeni citat|Dok je bio u zatvoru saslušavali su ga: [[Slobodan Penezić Krcun]], [[Vladimir Dedijer]] i [[Pera Stambolić]] najčešće, povremeno [[Rodoljub Čolaković|Čolaković]] i [[Aleksandar Ranković|Ranković]]. Ponekad je bilo i više njih odjednom. Ja sam ga najčešće sa Krcunom dovodio u podrum gde smo ga saslušavali, a kada je bilo mračno držao sam karbitnu lampu. [...] Bogami, biju svi dobro, ali ne pomaže. A on je radio u Parizu za Partiju, pa je tamo izdao neke drugove. Dedijer je pričao kako je on lukavo radio. Nije dozvoljavao da uhapse drugove kod njega, već kad odu, on javi policiji. Tako da je stradalo dosta drugova zbog njega. Mnoga zla je ucinio.<ref name="Micić"/>|Svedočenje Vidana Micića, prvoborca iz Požege, kapetana prve klase u penziji, koji je streljao Živojina Pavlovića}}

Živojin Pavlović je mučen u zatvoru "jednu sedmicu sigurno, a mozda i više".<ref name="Micić"/> Streljan je nakon bezuspešnih pokušaja da mu najsurovijom torturom iznude lažno priznanje da je uvek bio „fašistički i policijski agent“ infiltriran u vrh KPJ.<ref name="Pavluško"/>

{{izdvojeni citat|Dedijer ga muški, što se kaže, tuče. Prebija na mrtvo ime, ali on ništa. [...] Traži da prizna kako je radio za policiju i za koga sada radi. Ne vredi. On ništa ne priznaje. Onda će Stambolić: »Valjda smo i mi nesto naučili od [[Svetozar Vujković|Vujkovića]]«. I tada poče da ga šiba volujskom žilom po tabanima. Prvo su bili veliki plikovi, a kasnije je i koža pukla. Tako da smo ga vodili ili nosili natrag do sobe, sve uz stepenice. Kad se i on zamori, onda priđe Krcun. I on tuče što bolje može. Ja stojim kraj vrata, naslonio se na stranu i mislim: »Pa ljudi, pobogu, šta to radite? Da bilo šta zna priznao bi posle takvih batina. Priznao bi da je majku za sisu ujeo«. Ali, tu sam i shvatio kako veliki špijuni ne priznaju lako. [...] I mene su posle zvali da ga tučem, pošto se oni dobro zamore.<ref name="Micić"/>|Svedočenje Vidana Micića, prvoborca iz Požege, kapetana prve klase u penziji, koji je streljao Živojina Pavlovića}}

Nakon višednevne torture Pavlović je pokušao samoubistvo tako što je sebi prerezao vene komadom stakla, rekavši: »''Nemate više potrebe da me vodite na saslušanje''«.<ref name="Micić"/> No, Krcun mu je pritrčao, zaustavio krvarenje i ljutito rekao: »''Nećeš umreti, kurvo, dok ne priznaš!''« <ref name="Micić"/> Ni nakon daljeg mučenja Pavlović nije ništa priznao.

Odveden je na streljanje u Krčagovu, iznad vojničkog kruga, zajedno sa još "četiri-pet kamiona" punih osuđenika na smrt (lopova, četnika i drugih).<ref name="Micić"/> Osuđenici su u kamionima sedeli jedan drugom u krilu, kako ne bi mogli da pobegnu.<ref name="Micić"/> Prema sećanju čuvara, Pavlović je izmučen pokušao da pobegne:

{{izdvojeni citat|U trenucima kada gleda smrti u oči, čovek dobije čudnu snagu. Čovek ni sam toga nije svestan šta može da učini. Pa iako je bio isprebijan, pred neposrednu smrt on je, takođe, dobio čudnu snagu i pokušao je da beži.<ref name="Micić"/>|Svedočenje Vidana Micića, prvoborca iz Požege, kapetana prve klase u penziji, koji je streljao Živojina Pavlovića}}

Odbegao je bio oko 30 metara kada ga je stražar iz puške pogodio u kičmu, nakon čega je još bio živ. Zavapio je: »''Ubijte me''«, ali su ga namerno "poslednjeg ubili i bacili u raku".<ref name="Micić"/> Veruje se da je streljan po [[Tito]]vom naređenju.<ref name="Pavluško"/> Ubijen je u noći između 28. i 29. novembra 1941. nekoliko sati pre nego što će partizansko vođstvo, pred najezdom Nemaca pobeći iz Užica.<ref name="automatski generisano1">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276063-%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0 Ruka dželata]</ref>

== Dela ==

Objavio je preko tri stotine članaka u štampi po [[Pariz]]u, [[Brisel]]u, Kanadi, Jugoslaviji. To su uglavnom tekstovi o [[antifašizam|antifašizmu]] i antifašističkom pokretu uopšte, zatim analize o razvoju događaja u Poljskoj, Češkoj, Španiji, o događajima u agrokulturi, ekonomskim temama.<ref name="Intervju">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12910 Добрица Гајић разговара са Слободаном Гавриловићем]</ref>

Njegovo najvažnije delo "''Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora''" je sve do 2000-ih bilo nepoznato. Tek 60 godina od njegovog pogubljenja jedini sačuvani primerak Pavlovićeve knjige pronašao je, istražio i objavio sociolog Slobodan Gavrilović.<ref name="audioifotoarhiv.com"/> Slobodan Gavrilović je objavio reprint izdanje ove knjige 1989. godine u izdanju užičkog časopisa "Međaj", kasnije su to učinili i drugi izdavači poput sledećih: Izdavački centar Kadinjača iz Užica, Zavod za izdavanje udžbenika i drugi.<ref name="automatski generisano1" />

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[KPJ tokom Velike čistke]]

== Vanjske veze ==
* [http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora]
* [http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/274-275/274-275_24.htm Povodom objavljivanja knjiga o Zivojinu Pavlovicu]
* [http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/273/273_23.html Svedočenje Vidana Micića, partizana koji je streljao Živojina Pavlovića]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318891-Rehabilitacija-Cast-vracena-i-srpskom-Solzenjicinu "Rehabilitacija: Čast vraćena i srpskom Solženjicinu"]

{{Lifetime|1898|1941|Pavlović (novinar), Živojin}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Biografije, Zlatibor]]
[[Kategorija:Srpski novinari]]
[[Kategorija:Ubijeni novinari]]
[[Kategorija:Srpski komunisti]]
[[Kategorija:Jugoslavenski komunisti]]
[[Kategorija:Užička republika]]
[[Kategorija:Ličnosti radničkog pokreta Jugoslavije]]
[[Kategorija:Žrtve Velike čistke iz Jugoslavije]]