Prijeđi na sadržaj

Vodenica

Izvor: Wikipedija
Vodenice na reci Pliva
Rekonstruisano rimsko vodeno kolo,London

Vodenica je građevina u kojoj se nalazi struktura sačinjena od vodeničnog točka, mlinskog kamena i nasipne kupe. Voda , obično reka ili manji potok mehanički pokreće vodenični točak, koji takođe sistemom vratila pokreće mlinski kamen. Mlinski kamen rotira na stacinarnom kamenu, a mlivo (obično žitarice) polagano ulaze u sredinu mlinskog kamena iz nasipne kupe.

Po položaju vodeničnog točka razlikuju se dva tipa vodenica: sa vertikalnim i sa horizontalnim točkom. U oba slučaja mlinski kamen se uvek kreće horizontalno, direktno pomoću vratila ili kod vertikalnih pomoću sistema zupčanika.

Prvi zapisi o vodenicama potiču iz I veka pre n.e. od strane Antipate iz Soluna. Vodenice su bile uobičajen prizor u Evropi do početka industrijske revolucije, a u Srbiji su bile česte do kraja 60-tih XX veka.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  • Gauldie, Enid (1981). The Scottish Miller 1700 - 1900. Pub. John Donald. ISBN 0-85976-067-7.
  • Lewis, M. J., Millstone and Hammer: the origins of water power, University of Hull Press 1997. ISBN 0-85958-657-X.
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 4, Part 2. Taipei: Caves Books, Ltd.
  • Pacey, Arnold, Technology in World Civilization: A Thousand-year History, The MIT Press; Reprint edition (July 1, 1991). ISBN 0-262-66072-5.
  • Reynolds, Terry S. Stronger Than a Hundred Men: A History of the Vertical Water Wheel. (Johns Hopkins University Press 1983). ISBN 0-8018-7248-0.
  • Woods, Michael and Mary (2000). Ancient Machines: From Wedges to Waterwheels. Minneapolis: Twenty-First Century Books.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]