Gavrilo Vučković

Biografija Arhimandrita Gavrila (Vučkovića)

• Arhimandrit Gavrilo (Vučković) stupio u manastir za iskušenika krajem aprila 1961. godine. Rođen 23/10. maja 1944. godine u selu Duboka, opština Kučevo (kod Požarevca) od oca Dušana i majke Dušanke. Svetovno ime Bora. Prvi Manastir Tuman, pa Manastir Rajnovac. U manastiru Preobraženje bio je polaznik monaške škole.
• Zamonašen je u rasu na Veliku subotu 1964. godine u manastiru Rakovici. Čin postriga izvršio episkop Sava moravički, sada šumadijski, a priveo arhimandrit Milutin, kasnije episkop timočki, po završetku Bogoslovsko-monaškog seminara školske 1963./64. godine. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Germana, iste godine odlazi u manastir Svete Pećke patrijaršije.
• Od 23. septembra 1965. do 11. marta 1967. na odsluženju vojnog roka u Skoplju. Po povratku iz vojske prelazi iz Eparhije beogradsko-karlovačke u raško-prizrensku i biva pričislen u bratstvo manastira Visokih Dečana. Iste 1967. godine bio rukopoložen u čin jerođakona od episkopa raško-prizrenskog G. Pavla na dan svetog Stefana Dečanskog. Provevši od 21. marta 1967. do 10. marta 1971. u manastiru Visoki Dečani, po ličnoj molbi dobio kanonski otpust za prelazak u manastir Hilandar na Svetoj Gori (Grčka).
• U Hilandar stiže 12. marta 1971. godine. Dodeljuje mu se poslušanje črednog đakona i prosforara. Kasnije sa poslušanja prosforara na poslušanje gostoprimca, prvo pri kancelariji i Saboru staraca (opšta uprava) i posle na duže vreme gostoprimac za opšte manastirske goste. Rukopoložen za jeromonaha 26. januara 1980. godine, na dan svetih mučenika Ermila i Stratonika.
• Čin hirotonije izvršio episkop rodostolski G. Hrizostom, titularni episkop Vaseljenske patrijaršije sa sedištem u Kareji (Sveta Gora). Odmah primio novo poslušanje - čredni jeromonah u crkvi. Na manastirsku slavu Sveto Vavedenje 1981. godine u toku bdenija postrižen u malu shimnu sa istim imenom Gavrilo. Postriženje izvršio episkop zvorničko-tuzlanski G. Vasilije (Kačavenda), a priveo, kao duhovni otac, starac proiguman Nikanor. Po blagoslovu Uprave manastira Hilandara, boravio godinu dana, od marta 1983. do marta sledeće 1984, kod duhovnika starca Kirila u keliji svetog Nikolaja - Belozerska, među Grcima.
• Po blagoslovu duhovnika starca Nikanora i po ličnoj molbi dobio opšti kanonski otpust i vratio se u Srbiju. U manastiru Banja, kod Risna (Crna Gora), proveo mesec dana, a u Boki Kotorskoj kod protojereja stavrofora, arhijerejskog namjesnika za Boku Kotorsku oca Moma Krivokapića, tri meseca. U avgustu 1984. godine kanonski primljen u Eparhiju zagrebačko-ljubljansku. Dana 17. avgusta 1984. godine primio upravu manastira Lepavine i parohiju manastirsku. Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u čin arhimandrita.

Umro je 12. 4. 2017. godine nakon duže bolesti

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) u internet svetu

Do pre desetak godina arhimandrit Gavrilo (Vučković) nije poznavao pojmove kao što su kompjuter, internet, veb sajt. Nakon prvog kontakta sa kompjuterskom tehnologijom, našao se ispred prepreke i u nedoumici da li ulagati trud u savladavanje kompjuterske tehnologije, i tako po blagoslovu Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana (Pavlovića) nastaviti služenje u svom monaškom poslušanju ili da jednostavno odustane od tog izazova i nastavi utabanim monaškim putem.

Videćemo kasnije da je njegova odluka da sledi savet Mitropolita Jovana probudila veliko interesovanje u pravoslavnom svetu za njegov rad i delo. Snažna volja koju je imao omogućila mu je brzo napredovanje u savladavanju kompjuterske tehnologije. Upravo je to stvorilo uslove da od kompjuterski nepismenog monaha postane stručnjak za kompjutersko internet misionarenje u pravoslavnom svetu.

Veoma brzo je prepoznao mogućnost komunikacije preko interneta. Do njegove prisutnosti na internetu, misionarenje na „mreži“ se odvijalo jednosmerno, dakle posetilac nekog sajta je mogao pristupiti i čitati razne tekstove, ali ne i aktivno učestvovati. Posetilac je tako bio samo pasivni čitatelj. Pojavom arhimandrita Gavrila u internet prostoru dolazi do primene novog pristupa internet misionarenju, jer je on shvatio potrebu interaktivnog učešća posetitelja.

Misionarski internet projekti Arhimandrita Gavrila

Posle reči koje je izgovorio Mitropolit Jovan: „Dolazi vreme informatike, mnogi ljudi će početi da koriste kompjutere, pa će i misionarenje moći da se odvija putem interneta“, manastir je nabavio svoj prvi računar. Arhimandrit Gavrilo se u početku protivio tome da kompjuter uđe u manastir, jer je smatrao, kao što još uvek većina monaha smatra, da komunikacija sa svetom nije dobra za monahe i njihov način života. No i nakon što je manastir nabavio komjuter, još dugo vremena nije bilo interneta u manastiru, kompjuteri su služili samo za unos teksta. Rodila se ideja za izdavanjem časopisa. Već tada je Mitropolit Jovan prepoznao u arhimandritu Gavrilu velikog pravoslavnog misionara, pa mu blagosilja rad i na budućim misionarskim projektima na internetu.

• 1. ČASOPIS: “PUT, ISTINA I ŽIVOT”

Godine 1997. dolazi na ideju o izdavanju manastirskog časopisa “Put, Istina i Život”. Prvi broj časopisa odštampan je u pedeset primeraka. Interes vernika doveo je do štampanja novih brojeva, sa približnim tiražom od 2000 primeraka. Poslednji časopis izašao je kao dvobroj 2006. godine, sa tiražom od 4000 primeraka. Svi koji su imali prilike da čitaju časopis “Put, Istina i Život” pamte ga po poučnim tekstovima isključivo pravoslavno-duhovnog karaktera.

• 2. SAJT MANASTIRA LEPAVINE

Arhimandrit Gavrilo 2002. donosi odluku o pokretanju lepavinskog veb sajta misionarskog karaktera. Na sajtu se osim tekstova na srpskom jeziku nalaze i tekstovi na ruskom, engleskom, nemačkom, francuskom i grčkom. Sajt manastira Lepavine je veb prezentacija manastira, ali i misionarski alat arhimandrita Gavrila. Uredio je veb sajt na osnovu svojih misionarskih inovacija. Svaka od niže nabrojenih tema sinergija je njegovog misionarskog delovanja i posetiteljevih komentara kojima učesnici aktivno žive život Crkve. Arhimandrit Gavrilo je podelio sajt na nekoliko celina:

• “Novo na sajtu”, gde se objavljuju tekstove na različite teme iz hrišćanskog sveta, sve objave se kategoriziraju i tako postaju lako dostupne vernicima.
• “Svetogorsko nasleđe” Arhivirano 2012-04-21 na Wayback Machine-u je blog o Svetoj Gori Atonskoj, na kojem se postavljaju temu o Svetoj Gori sa slikom i tekstom. Posetilac prateći ovaj blog može mnogo da nauči o Svetoj Gori, kao i da se odluči na posetu tom Bogorodičinom vrtu. Ono najvrednije je mogućnost da posetioci mogu interaktivno sudjelovati u svakoj novoj objavi. Tako svako od posetilaca može izraziti svoje razmišljanje kroz vlastiti komentar.
• “Likovi monaha – budite svetlost svetu” – tema je ispunjena komentarima na postavljene fotografije koje predstavljaju monahe i njihov monaški način života. Primećuje se po kvaliteti komentara kako pojedinci napreduju u svom duhovnom uzrastanju. Nije li u tome bogatstvo, nije li u tome Arhimandrit dotakao samu srž misionarenja?
• “Prirodne lepote Božjeg sveta i Božjih stvorenja” – tema koja ima za cilj da posetioce podseti na lepotu svecele Božje tvorevine.

• 3. DUHOVNA INTERNET TRIBINA

Nekoliko godina kasnije je pokrenuo “Duhovnu internet tribinu”. Na tribini je svakodnevno postavljao teme za razgovor, na koje su posetitelji uz pomoć dostupne interaktivnosti mogli da pišu i dele svoja iskustva i saznanja. Duhovna tribina je zamišljena kao virtuelni okrugli sto za kojem su posetitelji sedeli i komentirali međusobno o postavljenoj duhovnoj temi.

• 4. INTERNET RADIO BLAGOVESTI

Kada je Mitropolit Jovan blagoslovio početak emitovanja Radio Blagovesti, najpre je bila emitovana duhovna muzika i duhovne propovedi. U arhivi ostaje zabeleženo da je prvi dan emitovanja novog ciklusa bio 26. februara 2009. godine. Tada je broj slušalaca bio oko petnaestak. Ne obazirajući se na taj zanemarivi broj, arhimandrit Gavrilo je bez prestanka emitovao jednočasovnu emisiju. Sve je počelo sa laptopom i mikrofonom. Današnja tehnička dostignuća omogućuju emitovanje internet radija pomoću laptopa sa internet konekcijom i slušalica sa mikrofonom. Jednim pritiskom na taster računara, arhimandrit Gavrilo aktivira početak emisije na Radio Blagovesti čitajući akatist Presvetoj Bogorodici, a potom poučne tekstove iz duhovnih knjiga. Svaka emisije se arhivira i postaje naknadno dostupna svakom posetitelju.

• 5. INTERNET MISIONARSTVO NA SKAJPU I FEJSBUKU

Primećujući nove tehnološke standarde koji su se pojavili na internet sceni od 2008. godine, arhimandrit Gavrilo sa posebnom pažnjom prati razvoj Skajpa i Fejsbuka, razmišljajući kako ih iskoristiti u svojoj misionarskoj delatnosti. Kada su se stvorili idealni tehnološki uslovi u upotrebi Skajpa i Fejsbuka, ubrzo se javila ideja. Naime, ovi alati su korišćeni za vođenje duhovnih razgovora između internet posetitelja i arhim. Gavrila, koji se fizički nalazi u manastiru Lepavini. Duhovni razgovori vođeni tokom više meseci preko interneta rezultirali su izdavanjem dve knjige duhovnih razgovora, ukupno sa oko 800 stranica teksta.

Kao pravoslavni duhovnik postaje dostupan sve većem broju ljudi, svima onima koji smatraju da im je njegova pomoć potrebna. Internet pomaže u ovoj komunikaciji, jer udaljenost i državne granice ne predstavljaju prepreku. Arhimandrit dolazi do vernika bez ograničenja, u sve krajeve zemaljske kugle. Uz napredovanje internet medija kao sredstva za međuljudsku komunikaciju, razvija i svoje znanje o novim tehnologijama kako bi pratio razvoj tehnoloških inovacija današnjice.

Statistike posete lepavinskog sajta i internet profila

Sajt manastira Lepavine, u čijem sastavu je i blog “Svetogorsko nasleđe”, dnevno poseti oko 3500 posetioca, koji tokom meseca ostvare približno 2.500.000 učitavanja veb stranica. U zadnje vreme raste broj posetitelja koji putem mobilnih ili tablet uređaja pristupaju sajtu. Stoga je arhimandrit Gavrilo odlučio da izradi nekoliko praktičnih programskih aplikacija i za mobilne uređaje. Lični fejsbuk profil "otac Gavrilo" otvoren je u svrhu kontakta sa vernicima. Na ovom profilu Arhimandrit je tokom perioda primao vernike u svoju Fejsbuk mrežu kao Fejsbuk prijatelje.

Nakon popunjavanja limita, otvorena je nova Fejsbuk stranica, "o.Gavrilo", koja je omogućila da se u neograničenom broju prihvate svi vernici koji su hteli kontakt s njim. Tako je početkom 2012. na profilu "o.Gavrilo” pristupilo više od 9.500 članova, koji prate njegov rad na Fejsbuku. Taj broj se mesečno povećava u proseku za 5%. Sveukupno, Fejsbuk članova koji mogu neposredno doći u kontakt sa objavama na profilu arhimandrita Gavrila ima oko 1.700.000, a aktivnih članova je oko 2050. To je broj ljudi koji komentiraju ili “lajkuju” misionarske objave. Od ukupnog broja nešto više od 4000 članova je iz Srbije, a više od pola ukupnog broja javlja se iz celog sveta. Najviše članova, njih 37%, spadaju u starosnu skupinu od 25 do 34 godina, dok je 30% članova iz starosne skupine od 35 do 44 godine. Oko 20% čini mlada skupina članova od 13 do 24 godine starosti.

Na Skajp profilu ima oko 1600 članova. Pri uključenju na Skajp neprestano dolaze poruke. Sve one koji ne dobiju odgovor, zbog nedostatka vremena, Arhimandrit poziva da slušaju emisiju koja se emituje svako veče na Radio Blagovesti od 21 do 22 časa. Emisiju u proseku prati oko 390 slušatelja sa 130 priključenih kompjutera. Najviše iz Srbije i BiH, zatim iz Hrvatske, Austrije, Nemačke, Makedonije, Slovenije, Švajcarske, Italije, Crne Gore, Norveške, Holandije, Amerike i ostalih zemalja.

Lokalni i globalni značaj misije

Arhimandrit Gavrilo pokreće na jedan nov način duhovni život Srpske pravoslavne crkve u globalnoj stvarnosti. Na osnovu hrišćansko-pravoslavne duhovnosti, pre svega svetogorske duhovne tradicije, on vodi multimedijalnu misionarsku aktivnost na početku milenijuma. S jedne strane živeći liturgijski i asketski, polazeći od lokalnih okvira monaškog života u manastiru Lepavini u Hrvatskoj, sa njegovim istorijskim nasleđem i idiličnim prirodnim okruženjem, i sa druge strane sigurno se koristeći modernim informacionim tehnologijama, arhimandrit Gavrilo prevazilazi prostorno periferni položaj manastira Lepavine i smešta ga u centar zbivanja u duhovnoj sferi pravoslavne vaseljene, ali takođe premoštava i vremenski raspon između pravoslavne drevnosti i modernog vremena.

Redovno je prisutan na socijalnim mrežama poput onih na Fejsbuku, vodi duhovne razgovore sa vernicima iz raznih zemalja preko Skajpa, ima svoj blog o Svetoj Gori, periodično se pojavljuje u tradicionalnim medijima: radiju(1.primer, 2.primer), televiziji, dnevnoj štampi, Politici i periodici (časopisu Status, časopisu Vreme), učestvuje na međunarodnim video-konferencijama o duhovnim temama, vodi duhovne tribine preko interneta, uređuje i vodi emisiju na manastirskom internet radiju, Radio Blagovesti. Nakon uređivanja manastirskog časopisa „Put, Istina i Život“, koji je svojevremeno bio veoma čitan među pravoslavnim vernicima, danas uređuje manastirski sajt, koji se redovno ažurira i arhivira širok izbor tekstova o pravoslavnoj duhovnosti.

Sve ove aktivnosti uspeva uspešno da obavlja uz pomoć razvijenih informativnih komunikacija i sa svojim saradnicima sa raznih meridijana i geografskih širina. Reč je uglavnom o aktivnim pravoslavnim vernicima, raznih profesionalnih profila iz srpske dijaspore i matične zemlje, ali i o pripadnicima drugih naroda i kultura. Svi oni predstavljaju značajnu podršku u duhovnoj misiji. Arhimandrit Gavrilo jasno prepoznaje u modernim kulturnim fenomenima, pa i u samim strukturama savremenih medija i informacionih tehnologija, drevne i univerzalne duhovne strukture, koje se vekovima suštinski ne menjaju. To njemu i njegovim saradnicima olakšava rad u sferama multimedije i otvara neograničene prostore kreativnosti i mogućnosti novih konfiguracija, prostornih i vremenskih premoštavanja i razvoj duhovne mreže. U misionarskom pogledu pomenute arhetipske strukture otvaraju mogućnost razgovora i interakcije i kulturne konvergencije sa svim sagovornicima, koji su zainteresovani za komunikaciju bez obzira na stepen verske obrazovanosti i smer duhovne orijentacije. Time se svakom sagovorniku, u meri njegove dobre volje i duhovne ambicije, otvara mogućnost da učestvuje u duhovnoj misiji arhimandrita Gavrila u okviru nekog od duhovnih internet poduhvata. To je bio razlog da karakter njegove duhovne misije bude predmet i akademskih istraživanja, pre svega iz sfere komunikologije.

Dve novije crkvene potvrde

Ustrojstvo manastirskog života odražava se na duhovnu misiju u multimediji. Osim jedinstvenog priznanja svog rada, dobivši važnu ulogu pri izboru sadašnjeg srpskog patrijarha, najnoviju crkvenu potvrdu u višedecenijskoj duhovnoj misiji arhimandrita Gavrila predstavlja čin rukopoloženja u jeromonaha oca Vasilija (Srbljana), sabrata svete obitelji manastira Lepavine, na praznik Blagovesti i Lazarevu subotu 2012. godine. Uvođenjem u punoću svešteničke službe jeromonaha Vasilija (Srbljana), Mitropolit Jovan je simbolički otvorio novo poglavlje u duhovnoj misiji manastira Lepavine. Arhimandrit Gavrilo je dobio u jezgru svog služenja značajnu pomoć - u oblasti liturgijskog bogosluženja u svetovavedenjskom hramu manastira Lepavine i brizi oko čuvanja manastirske svetinje, čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Lepavinske.

Pitanje vrednosti i slobode

U okviru istorijske priče srpskog pravoslavnog naroda i onih naroda s kojima je delio istorijsku tragiku na pragu globalnog vremena, misija arhimandrita Gavrila igra presudnu ulogu, jer putem podsticanja ka povratku drevnim duhovnim vrednostima, on podstiče zajednicu i svakog pojedinca na preispitivanje o odnosu prema socijalnosti, prema drugome, prema bližnjima i daljnjima, prema ekologiji, odnosno prema okruženju, prema radu, kulturi, privređivanju, a time i prema ličnom odnosu prema Bogu, Božijim zapovestima i Božanskom domostroju u svetlu svog istorijskog vremena i postojanja. Tako individualni ili pak kolektivni strah od životnih izazova, od nesigurnosti i rizika, koji se psihološkim jezikom mogu dijagnostikovati kao fobije, psihoze, neuroze… jasno se u hrišćansko-pravoslavnom ključu pokazuju kao posledice ostrašćenosti i odsustva pokajanja. Tako i strah od autoriteta i prevelika distanca između podređenih i nadređenih postaje direktni refleks odnosa prema Bogu, gde se prepoznaje hrišćanski stepen slobode i oslobođenosti od ovozemaljskih stega i hijerarhija, gde se pojedinac ili zajednica svojim sopstvenim vrednosnim stavovima i njihovim praktikovanjem stavljaju u poziciju roba, sluge, prijatelja ili sina Božijeg. Stepen individualizacije i odnosa prema kolektivu, prema drugom polu, prema tzv. ženskim i muškim idealima koje karakterišu društvo su dimenzije koje se direktno reflektuju na odnose u porodici, na poslu, u političkom životu, i na to da li će samo pojedinci imati slobodu u Hristu ili svi.

Duhovni život i duhovne metode, kako ih prenosi arhimandrit Gavrilo, u pravoslavnom ključu kroz slobodu u Hristu, oslobađaju čoveka i zajednicu od stega i barijera kojima se robovalo u prethodnom istorijskom periodu tragičnih događanja na ovim prostorima. Iskustvo neslobode tako postaje samo jedan prolazni korak u procesu približavanja ljudske ličnosti Bogočovekovom idealu i mogućnosti slobodnih komunikacija i asocijacija među ljudima. To je shvatanje pozicije čoveka i čovekovog puta u globalnom vremenu kako nam prenosi arhimandrit Gavrilo i tako postaje jasnije da je predrasuda zapravo sud, koji uslovljava onoga koji osuđuje. Beskrajna duhovna otvorenost i ujedno duhovna usredsređenost ličnosti potekle iz samog srca isihije, pravoslavnog mističnog učenja, jeste zapravo onaj pravi razlog i izvor odakle potiče velika duhovna snaga i omiljenost arhimandrita Gavrila kod mladih i starih, kod pravoslavnih Srba i drugih naroda u globalnoj mreži i uživo danas. Arhimandrit Gavrilo, iako u srpskoj Crkvi zauzima najviši stepen na duhovnoj lestvici, nikad nije prezreo običnog vernika, pa ni grešnika, orijentišući se po pravilu po potencijalu čistote srca i duševne čistote svakog čoveka. To je i odredilo njegovu globalnu poziciju u okviru pravoslavlja.

Publikacije iz Manastira Lepavine

• 1. Prva knjiga "Duhovni razgovori"
• 2. Druga knjiga "Duhovni razgovori"
• 3. Čuda Presvete Bogorodice Lepavinske

Intervjui Arhimandrita Gavrila

• 1. Razgovor Arhimandrita Gavrila sa igumanijom manastira Svete Ane, mati Magdalinom
• 2. Razgovor Arhimandrita Gavrila sa o.Dušanom Kolundžićem
• 3. Razgovor Arhimandrita Gavrila sa Arhimandritom Aleksejom (Bogičevićem)
• 4. Razgovor sa Arhimandritom Gavrilom o modernim tehnologijama