Izvorni kod stranice Prostitucija u antičkoj Grčkoj

[[Datoteka:NAMA Courtisane & client.jpg|thumb|right|Prostitutka i klijent, [[Atika|atička]] [[pelike|pelika]] sa crvenim figurama, delo [[Polignot]]a, oko [[430. pne.]]; Nacionalni arheološki muzej u Atini]]

'''[[Prostitucija]]''' je bila sastavni deo svakodnevnog života [[Antička Grčka|starih Grka]] počev od [[Arhajsko doba Grčke|arhajskog perioda]]. U najznačajnijim grčkim [[polis]]ima, a naročito u lukama, upošljavala je pozamašan deo stanovništva i stoga predstavljala prvorazrednu ekonomsku aktivnost. Bila je daleko od nedozvoljene radnje: polisi je nisu osuđivali, a javne kuće postojale su naočigled svih. U [[Antička Atina|staroj Atini]] čak se i legendarnom zakonodavcu [[Solon]]u pripisivalo otvaranje bordelâ sa umerenim cenama pod državnom kontrolom. Prostitucija se različito odražavala na polove: prostitucijom su se bavile žene svih životnih doba i mlađi muškarci, dok su klijentelu činili gotovo isključivo muškarci.

== Ženska prostitucija ==

[[Datoteka:Banqueters hetaera Louvre Myr272.jpg|thumb|left|Hetera i zvanice na banketu sede na klupi, grčke statuete od [[terakota|terakote]] iz Mirine, oko [[25. pne.]]; [[Louvre]]]]

[[Demosten|Pseudo-Demosten]] je u [[4. vek pne.|4. veku pne.]] pred građanima okupljenim na sudu izjavio: "Imamo prostitutke radi zadovoljstva, ljubavnice da nam pružaju dnevnu negu, supruge da nam rađaju zakonitu decu i da budu verne čuvarke našeg ognjišta."<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0014.tlg059.perseus-grc1:122 ''Protiv Neere'', 122.]</ref> Iako stvarnost nije bila ovako [[karikatura]]lna, sasvim je izvesno da Grci nisu osećali nikakvu moralnu nelagodu u vezi sa korišćenjem usluga prostitutki. Istovremeno, zakoni su predviđali oštre kazne za vanbračne seksualne odnose sa slobodnom ženom — u slučaju [[preljuba|preljube]], prevareni muž imao je pravo da ubije prestupnika uhvaćenog na delu<ref>Pomeroy, str. 87.</ref> — u istoj meri kao i za [[silovanje]]. Muškarci su u proseku sa 30 godina stupali u [[brak]], tako da mladi Atinjanin, ukoliko je želeo heteroseksualne odnose, nije imao drugog izbora nego da posegne ili za svojim robinjama ili za prostitutkama.

O postojanju ženske prostitucije koja je bila namenjena ženama nema mnogo izvora. [[Aristofan]] iz [[Platon]]ove ''[[Gozba (Platon)|Gozbe]]'' spominje heteristrije ({{lang-grc|ἑταιρίστριαι|hetairístriai}}) u svom slavnom mitu o ljubavi. Po njemu, "žene koje su nastale od delova prvobitnih žena ne mare mnogo za muškarce, nego više naginju ka ženama, i odatle potiču ''heteristrije''.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg011.perseus-grc1:191e Platon, ''Gozba'', 191e 2-5.]</ref> Pretpostavlja se da je reč o prostitutkama čiji su klijenti bile [[lezbijka|lezbijke]].{{sfn|Halperin|p=180, nap. 2}} [[Lukijan iz Samosate]] takođe pominje ovu pojavu u svom delu ''Razgovori hetera''<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0062.tlg069.perseus-grc1:5.2 Lukijan, ''Razgovori hetera'', V, 2.]</ref>, ali moguće je da je tu, jednostavno, reč o usputnoj aluziji na Platona.

=== ''Pornai'' ===

[[Datoteka:Courtesan client NAMA 12778.jpg|thumb|right|Prostitutka dočekuje jednog od svojih klijenata, [[Atika|atički]] [[lekit]] sa crvenim figurama, između [[460. pne.|460]]‒[[450. pne.]]; Nacionalni arheološki muzej u Atini]]

Prostitutke su bile razvrstane po kategorijama. Na dnu lestvice nalazile su se πόρναι / ''pórnai''<ref>Prvo pominjanje ovog termina sreće se kod [[Arhiloh]]a, pesnika s početka [[6. vek pne.|6. veka pne.]] (frg. 302 W = Lasserre 91).</ref>, koje su, kako [[etimologija]] upućuje — reč dolazi od "prodavati" ({{lang-grc|πέρνημι|pérnēmi}}) — bile uglavnom robinje u vlasništvu [[svodništvo|svodnika]] ({{lang-grc|πορνοβοσκός|pornoboskós}}), doslovce "pastira" prostitutki, kome su plaćale utvrđeni iznos od ostvarenog prihoda<ref>Halperin, str. 109.</ref> Robovlasnik je mogao biti slobodan građanin, jer se radilo o uobičajenom izvoru prihoda; [[Teofrast]] navodi svodnika odmah pored gostioničara i poreznika na listi uobičajenih zanimanja<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0093.tlg009.perseus-grc1:6.5 Teofrast, ''Karakteri'', VI, 5.]</ref>. Vlasnik je mogao biti i stranac ili strankinja.

U [[Klasična Grčka|klasičnoj Grčkoj]] ''pórnai'' su bile robinje varvarskog porekla; u [[Helenistička Grčka|helenističkoj Grčkoj]] među njih su se ubrajale i devojčice koje su njihovi očevi, slobodni građani, napustili te su bile smatrane robinjama dok se, eventualno, ne bi dokazalo suprotno. Izgleda da je to bio čest slučaj, pošto [[Kliment Aleksandrijski]], koji je živeo u [[2. vek]]u, opominje one koji posećuju prostitutke na opasnost od [[incest]]a: "Koliko je očeva koji su zaboravili na decu koju su odavno napustili nesvesno imalo seksualne odnose sa svojim sinom koji se prostituiše ili sa svojom kćeri koja je postala bludnica..."<ref>Kliment Aleksandrijski, ''Pedagog'', III, 3. Navedeno prema francuskom prevodu u: Pierre Brulé, "Infanticide et abandon d'enfants. Pratiques grecques et comparaisons anthropologiques", ''Dialogues d'histoire ancienne'', No. 18 (1992), str. 62.</ref> Ove prostitutke radile su po javnim kućama, naročito u četvrtima koje su bile poznate po takvoj aktivnosti, kao što je atinska [[luka]] [[Pirej]] ili [[Kerameik]] u [[Atina|Atini]]. Ove kuće posećivali su mornari i siromašni građani.

Istoj ovoj kategoriji pripadale su i devojke iz atinskih bordela koji su se nalazili pod kontrolom [[polis]]a. Prema [[Atenej|Ateneju iz Naukratisa]]<ref name=AtenejXIII,25>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc2:13.25 Atenej, ''Gozba sofista'', XIII, 25.]</ref> koji citira komediografa [[Filemon (pesnik)|Filemona]]<ref>''Braća'', frg. 4.</ref> i istoričara [[Nikandar iz Kolofona|Nikandra iz Kolofona]],<ref>''Historija Kolofona'' = ''[[Fragmente der griechischen Historiker]]'', 271‒272 frg. 9.</ref> [[Solon]] je "u nameri da obuzda strast momaka (...) doneo zakon o unajmljivanju žena u javnim kućama". Tako, jedan od Filemonovih likova uzvikuje:

{{izdvojeni citat|A ti si doneo zakon od koristi za sve ljude: <br />
naime, kažu da si prvi, Solone, video da je<br />
to mera, tako mi Zevsa, narodnog spasenja ―<br />
i to mi je važno da kažem, Solone ―<br />
jer videvši da je grad pun mladića, <br />
obdarenih svim strastima koje im po prirodi<br />
pripadaju, kako u svojoj se apstinenciji muče, <br />
rasporedio si po raznim mestima žene za najam, <br />
dostupne svima i spremne za svakoga.<br />
Evo ih, stoje nage: ne žmuri, otvori oči!<br />
Ne možeš se za ponudu prevariti,<br />
nema nerviranja. Kako? Pa eno, vrata su otvorena,<br />
daj obol i uđi: nema u toj stvari nikakve<br />
laži ni prevare, nisu to neke tričarije, <br />
nego radi ono što hoćeš i kako hoćeš!<br />
Izlaziš: pozdravi se i ništa ona s tobom nema.<ref name=AtenejXIII,25/>}}

Kako se vidi iz ovog odlomka, Solonove javne kuće pružale su seksualno zadovoljenje po ceni dostupnoj svima, uključujući i one iz najsirpmašnijih slojeva.<ref>Obol je iznosio osmi deo [[grčka drahma|drahme]], koja je krajem [[5. vek pne.|5. veka pne.]] predstavljala dnevnu zaradu radnika angažovanog na javnim radovima. Sredinom [[4. vek pne.|4. veka pne.]] ova zarada se popela na jednu i po drahmu.</ref> Istom prilikom, zahvaljujući prihodu od poreza uvedenog na javne kuće (πορνικὸν τέλος),<ref name=Timarh,119>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:119 Eshin, ''Protiv Timarha'', 119.]</ref> Solon je podigao hram posvećen [[Afrodita|Afroditi]] Pandemos, što u doslovnom prevodu znači "svenarodna" Afrodita. Iako je istorijska tačnost ovih anegdota sumnjiva, jasno je da su Atinjani smatrali prostituciju sastavnim delom svoje [[Atinska demokratija|demokratije]].

Kada je reč o tarifama, postoje brojne aluzije na cenu od jednog obola za osnovne usluge jeftinih prostitutki. Teško je razlučiti da li se tu radilo o poslovičnom izrazu koji je bio sinonim za "jeftino" ili, pak, o stvarnoj ceni.

=== Nezavisne prostitutke ===

[[Datoteka:Reveller courtesan BM E44.jpg|thumb|left|Sviračica na gozbi navlači odeću pred klijentom, [[Atika|atička]] vaza crvenofiguralnog stila, rad [[Eufronije|Eufronija]], oko [[490. pne.]]; [[Britanski muzej]]]]

Na drugom stupnju lestvice među prostitutkama nalazile su se bivše robinje koje su u međuvremenu stekle slobodu. Njihov položaj bio je vrlo blizak statusu ''hetera'', ljubavnica. Osim što bi neposredno pred potencijalnim klijentima pokazivale svoje draži, pribegavale su i "[[marketing|reklamnim]]" trikovima: naime, pronađene su sandale sa đonom na kojem je bila urezana reč ΑΚΟΛΟΥΘΙ (''AKOLOUTHI'' = "prati me!"), koja je ostavljala trag na zemljištu.{{sfn|Halperin|p=109}} Koristile su se, po svemu sudeći, i vrlo upadljivom [[karmin|šminkom]]: na primer, [[Eubul (komediograf)|Eubul]], predstavnik [[Srednja atička komedija|srednje atičke komedije]], u komadu ''Prodavačice venaca'' podsmeva se bludnicama "namazanim [[olovno belilo|olovnim belilom]] i (…) obraza umazanih sokom od [[kupina|kupine]].<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc2:13.6 Atenej, ''Gozba sofista'', XIII, 6.]</ref>

Ove prostitutke bile su različitog porekla: strankinje koje nisu mogle da nađu drugo zaposlenje u polisu u kome su se nastanile, siromašne udovice, bivše ''pornai'' koje su uspele da otkupe slobodu (često na kredit). U Atini su se one morale zvanično registrovati i plaćati porez. Zahvaljujući svom zanatu, neke od njih uspele su i da se obogate. Na primer, u [[Qift|Koptosu]], u [[Rimski Egipat|rimskom Egiptu]], u [[1. vek|1. veku n. e.]] za jedno putovanje (možda od Koptosa do Aleksandrije) naplaćivano je prostitutkama 108 [[grčka drahma|drahmi]], a ostalim ženama 20 drahmi.<ref>[https://archive.org/stream/orientisgraeciin02dittuoft#page/416/mode/2up W. Dittenberger, ''Orientis Graeci inscriptiones selectae'' (OGIS), Leipzig, 1903‒1905, II, 674, st. 17‒18, str. 416‒417.]</ref>

Cene njihovih usluga teško je proceniti i izgleda da su često varirale. U [[4. vek pne.|4. veku pne.]] [[Teopomp]] navodi da prostitutke iz druge zone traže jedan stater (četiri drahme), dok u [[1. vek pne.|1 veku pne.]] epikurejski filozof [[Filodem iz Gadare]] pominje sistem pretplate koji iznosi pet drahmi za tuce poseta.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg7000.tlg001.perseus-grc1:5.126 ''Palatinska antologija'', V, 126.]</ref> U [[2. vek|2. veku n. e.]] u delu ''Razgovori hetera'' Lukijana iz Samosate prostitutka Ampelida smatra da je pet drahmi po poseti osrednja cena.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0062.tlg069.perseus-grc1:8.2 ''Razgovori hetera'', VIII, 2.]</ref> U istom delu navodi se da je mlada devojka mogla tražiti i jednu minu, što je iznosilo sto drahmi, pa čak i dve mine ukoliko klijent nije bio privlačan.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0062.tlg069.perseus-grc1:7.3 ''Razgovori hetera'', VII, 3.]</ref> Mlada i lepa prostitutka mogla je da nametne više cene u odnosu na svoju stariju koleginicu — premda ilustracije na keramici pokazuju da je postojalo posebno tržište na kojem su se nudile starije žene.<ref>Vidi naročito pornografske scene slikara Pedijeja naslikane na jednom kiliksu u Louvru (G13).</ref> Takođe, sve je zavisilo od toga da li je klijent želeo da za sebe obezbedi ekskluzivnost prostitutke ili ne. Sklapali su se i ortački ugovori: nekolicina prijatelja kupila bi isključivo pravo na prostitutku, i svaki je bio nosilac prava na deo vremena s njom.

U ovu kategoriju nesumnjivo se mogu svrstati sviračice i plesačice koje su bile angažovane na muškim gozbama. [[Aristotel]] pominje da su desetorica "nadzornika" (ἀστυνόμοι / ''astynómoi'') ― petorica u gradu i petorica u Pireju ― imali i zadatak da "nadgledaju frulašice, pevačice i [[Kitarista|kitaristkinje]] da ne bi uzimale više od dve drahme za veče".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg003.perseus-grc1:50.2 Aristotel, ''Ustav atinski'', 50, 2.]</ref> Moguće je da su seksualne usluge ulazile u cenu angažovanja,<ref>Vidi, na primer, [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg004.perseus-grc1:1342 Aristofan, ''Ose'', st. 1342 sqq.]</ref> koja se, uprkos kontrolnim merama, vremenom povećavala.

=== Hetere ===

[[Datoteka:Capitoline Venus Borghese Louvre Ma335.jpg|thumb|right|''Kapitolska [[Afrodita|Venera]]'', rimska kopija ''Knidske Afrodite'', statue koju je izvajao [[Praksitel]] po modelu svoje ljubavnice, hetere Frine; [[Louvre]]]]

Hetere se nisu ograničavale samo na pružanje seksualnih usluga i njihove usluge nisu bile jednokratne: ἑταίρα ''(hetaíra)'' doslovce znači "pratilja"<ref>Ovaj termin u značenju "kurtizana" prvi je upotrebio [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:2.134.1 Herodot, ''Istorija'', II, 134, 1.] Kurke, str. 107.</ref> Posedovale su zavidno obrazovanje i bile su kadre da se uključe u rasprave sa učenim ljudima, recimo na gozbama. Od svih žena u Grčkoj, sa izuzetkom [[Sparta]]nki, jedino su one bile samostalne i imale priliku da same zarađuju za život. Kao ljubavnice, dobijale bi poklone od nekolicine "družbenika" (''hetairoi'') ili "prijatelja" (''philoi''), koji su ih izdržavali, a čija su udvaranja one prihvatale. To su najčešće bile strankinje, poput Aspazije, poreklom iz [[Milet]]a, ili Neere, poreklom iz [[Korint]]a.

[[Aspazija]], [[Perikle|Periklova]] ljubavnica, najpoznatija je žena iz [[5. vek pne.|5. veka pne.]] Privukla je k sebi [[Sofokle|Sofokla]], [[Fidija|Fidiju]], kao i [[Sokrat]]a i njegove učenike. Po [[Plutarh]]u, "zadobila je najveće državnike i čak filosofe oduševila da pohvalno i mnogo o njoj govore".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0007.tlg012.perseus-grc1:24.1 Plutarh, ''Perikle'', XXIV, 1] (prev. Miloš N. Đurić u: Plutarh, ''Atinski državnici'', Prosveta, Beograd, 1950, str. 143.)</ref>

Poznata su imena jednog broja hetera. Klasičnom razdoblju pripadaju: Teodota, ljubavnica državnika [[Alkibijad]]a i filozofa [[Kebet]]a, sa kojom Sokrat diskutuje u [[Ksenofont]]ovom delu ''Uspomene o Sokratu'',<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0032.tlg002.perseus-grc1:3.11.4 Ksenofont, ''Uspomene o Sokratu'', III, 11, 4.]</ref> Neera, predmet slavne besede u Demostenovom korpusu;<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0014.tlg059.perseus-grc1:1 Pseudo-Demosten, ''Protiv Neere''.]</ref> [[Frina]], po čijem uzoru je izvajana statua Afrodite u gradu Knidu — [[Praksitel]]ovo remek-delo čija je milosnica bila, a bila je ujedno i pratilja besednika [[Hiperid]]a, koji će je kasnije braniti od optužbi za bezbožništvo; Leontija, [[Epikur]]ova pratilja, i sama filozofkinja. U helenističko doba pominje se Pitionika, miljenica [[Harpal]]a, rizničara [[Aleksandar Veliki|Aleksandra Velikog]] i, naposletku, [[Taida]], koja je bila ljubavnica samog Aleksandra Velikog i kasnije [[Ptolemej I Soter|Ptolemeja I Sotera]].

Pojedine hetere bile su izuzetno imućne. [[Ksenofont]] opisuje Teodotu kako živi u prostranoj kući, raskošno odevena i okružena robovima. Neke su se izdvajale ekstravagantnim trošenjem: Rodopija, egipatska prostitutka za čiju je slobodu brat starogrčke pesnikinje [[Sapfo|Sapfe]] platio basnoslovno bogatstvo, navodno je lično finansirala izgradnju jedne [[piramide]]. [[Herodot]] ne veruje u ovu anegdotu, ali opisuje kako je "poslala u [[Delfi|Delfe]] poklon jednom hramu da se, kao uspomena na nju, postavi u Delfe kao zavetni dar; za deseti deo svog imanja dala je da se napravi mnogo železnih ražnjeva, dovoljno velikih da se na njima može ispeći jedan vo, i poslala ih je u Delfe, gde i sada leže na gomili iza oltara koji su podigli stanovnici Hija, baš prekoputa samog hrama.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:2.135.1 Herodot, ''Istorija'', II, 135, 1–4] (prev. Milan Arsenić u: ''Herodotova istorija'', Matica srpska, Beograd, 1988, str. 173.)</ref> Cene usluga ovih kurtizana mnogo su se razlikovale, ali bile su drastično više u odnosu na ostale prostitutke: ako je suditi po delima [[Nova atička komedija|nove atičke komedije]], kretale su se od 20 do 60 mina za neutvrđen broj dana. [[Menandar]] navodi primer kurtizane koja je zarađivala tri mine dnevno, što odgovara, kako pojašnjava, združenom radu deset ''pornai''<ref>Menandar, ''[[Laskavac (Menandar)|Laskavac]]'', st. 128–130.</ref>. Ako je verovati [[Aul Gelije|Aulu Geliju]], u klasično doba kurtizane su zarađivale i do 10.000 drahmi za jednu noć.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi1254.phi001.perseus-lat1:1.8.5 Aul Gelije, ''Atičke noći'', I, 8, 5.]</ref>

Ponekad je teško razlikovati hetere i obične prostitutke: u oba slučaja, žena je mogla biti slobodna ili robinja, samostalna ili pod zaštitom svodnika.<ref>Kurke, str. 108.</ref> Stiče se utisak da autori ponekad koriste oba termina u istom značenju. Pojedini stručnjaci dovodili su čak u sumnju suštinsku razliku između pojmova ''hetaira'' i ''pornē''; išli su dotle da su u izvesnoj meri termin ''hetaira'' smatrali običnim [[eufemizam|eufemizmom]].

=== Sveta prostitucija ===

Sveta prostitucija u staroj Grčkoj nije bila tog obima kao na drevnom Bliskom istoku. Retki poznati slučajevi javljali su se ili u obodnim delovima grčkog sveta (na [[Sicilija|Siciliji]], na [[Kipar|Kipru]], u [[Pont|Pontskom kraljevstvu]] i u [[Kapadokija|Kapadokiji]]) ili u gradu [[Korint]]u, u čijem se [[Afrodita|Afroditinom]] hramu najkasnije od klasičnog perioda nalazio znatan broj robova. Tako je [[464. pne.]] izvesni Korinćanin Ksenofont, čuveni trkač i pobednik u [[petoboj]]u na [[Olimpijske igre|Olimpijskim igrama]], darovao, u znak zahvalnosti Afroditi, sto mladih devojaka hramu ove boginje. Trag o ovome ostao je sačuvan zahvaljujući svečanoj pesmi koju je [[Pindar]] napisao po narudžbini, a koja slavi "djevojke darežljive u Korintu bogatom, službenice božanske čarobnice".<ref>Frag. 122 Snell (prev. Ton Smerdel u: Pindar, ''Ode i fragmenti'', Matica hrvatska, Zagreb, 1952, str. 271.)</ref> U rimsko vreme, po rečima [[Strabon]]a (VIII, 6, 20), "u hramu se nalazilo više od hiljadu svetih hetera (ἱεροδούλους ἑταίρας), koje su i muškarci i žene posvetili boginji kao zavetne darove".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0099.tlg001.perseus-grc1:8.6.20 Strabon, ''Geografija'', VIII, 6, 20.]</ref> Isti autor navodi i poslovicu da "nema svako mogućnosti da ide u Korint" (οὐ παντὸς ἀνδρὸς ἐς Κόρινθόν ἐσθ᾽ ὁ πλοῦς) ― koju je [[Horacije]] elegantno preveo na latinski: ''Non cuivis homini contingit adire Corinthum'' ― a koja u isti mah ističe i da je boravak u Korintu prijatan, ali i da košta.<ref>Keuls, str. 155.</ref>

=== Sparta ===

Od svih gradova-država u Grčkoj jedino se za [[Antička Sparta|Spartu]] znalo da u njoj ne postoji nijedna ''pornē''. [[Plutarh]] to objašnjava odsustvom dragocenih metala i istinske valute — spartanska moneta bila je od [[gvožđe (hemijski element)|gvožđa]] i nigde van Sparte je nisu priznavali; nijedan svodnik nije nalazio interesa da tu posluje.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0007.tlg004.perseus-grc1:9.4 Plutarh, ''Likurg'', IX, 4.]</ref> Odista, nema tragova koji bi upućivali na postojanje prostitucije kao raširene pojave u Sparti u arhajskom i klasičnom periodu. Jedini dokaz koji to osporava predstavlja vaza iz [[6. vek pne.|6. veka pne.]],<ref>Conrad M. Stibbe, ''Lakonische Vasenmaler des sechtsen Jahrhunderts v. Chr.'', numéro 191 (1972), pl. 58. Cf. Maria Pipili, ''Laconian Iconography of The Sixth Century BC'', Oxford University Committee for Archaeology Monograph, numéro 12, Oxford, 1987.</ref> koja prikazuje žene kako sviraju [[aulos]] na muškoj gozbi. Ipak, stiče se utisak da se tu ne radi o prikazu spartanske svakodnevice toga doba, već o uobičajenoj slikarskoj temi. Prisustvo krilatog demona, voća, rastinja i žrtvenika navodi na pomisao da se možda radilo o ritualnoj gozbi priređenoj u čast nekog božanstva plodnosti, možda [[Svetilište Artemide Ortije|Artemide Ortije]] ili [[Apolon|Apolona Hijacintija]].

U Sparti su, međutim, postojale hetere u klasično doba. Atenej pominje kurtizane sa kojima je [[Alkibijad]] bančio za vreme svog izgnanstva u Sparti ([[415. pne.|415]]–[[414. pne.]]). Pripovedajući o ''Kinadonovoj zaveri'' (početak [[4. vek pne.|IV veka pne.]]), [[Ksenofont]] navodi da je prava namera bila da se iz polisa, pod izgovorom zabrinutosti, protera "jedna žena za koju se govorilo da je najlepša, ali je izgleda zavodila sve koji su dolazili [u Aulon] iz Sparte, i stare i mlade".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0032.tlg001.perseus-grc1:3.3.8 Ksenofont, ''Helenska istorija'', III, 3, 8] (prev. Milena Dušanić u: Ksenofont, ''Helenska istorija'', Matica srpska, Beograd, 1988, str. 99).</ref> Ovo se verovatno odnosilo na heteru.

Najkasnije do početka [[3. vek pne.|3. veka pne.]] kad je velika količina stranog novca ušla u opticaj u [[Lakonija (stara Grčka)|Lakoniji]], Sparta je počela u potpunosti da podražava ostale grčke polise. U helenističko doba [[Polemon (geograf)|Polemon]] opisuje u svojim ''Darovima Lakedemonu'' portret slavne hetere Kotine i kravu od bronze koju je ona darovala; dodaje da su mu prilikom posete, kao zanimljivost, pokazali njenu javnu kuću u blizini [[Dionis]]ovog hrama.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc1:13.34 Atenej, ''Gozba sofista'', XIII, 34a.]</ref>

=== Uslovi rada prostitutki ===

[[Datoteka:Old drunkard Glyptothek Munich 437 n1.jpg|thumb|left|250px|Ostarela prostitutka koja je prigrlila ćup vina, [[2. vek pne.]]; Gliptoteka u Minhenu]]

Teško je oceniti položaj prostitutki toga doba. Samim tim što su bile žene, već su bile marginalizovane u grčkom društvu. Ne postoji neposredno svedočenje o njihovom životu, kao ni opis bordela u kojima su radile. Izvesno je, međutim, da su javne kuće u Grčkoj bile slične onima u [[Rim]]u koje su opisane u antičkim izvorima ili koje su sačuvane u [[Pompeji]]ma: mračna, skučena mesta neprijatnog mirisa. Jedan od mnogobrojnih žargonskih grčkih naziva za prostitutku bio je χαμαιτυπής ''(khamaitypēs)'' što u doslovnom prevodu znači "koja udara o zemlju", što upućuje na zaključak da su usluge pružane na zemljanoj podlozi.

Neki pisci uvodili su u svoja dela likove prostitutki, koje pričaju o sebi: recimo, [[Lukijan iz Samosate]] u ''Razgovorima hetera'' ili [[Alkifron]] u svojoj zbirci pisama, ali radi se o maštovitom prikazivanju. Pomenuti ženski likovi bili su ili nezavisne prostitutke ili hetere; izvori skoro da ne navode slučaj robinja, osim što ih posmatraju kao dobra koja treba unovčiti. Ovi izvori jasno pokazuju šta su grčki muškarci mislili o prostitutkama: pre svega, pripisivali su im šićardžijski mentalitet. Po mišljenju Grka, osoba koja se podaje za novac, bilo da je muškarac ili žena, čini to zbog siromaštva i(li) iz želje za preteranom dobiti. Gramzivost prostitutki bila je šaljiva tema, česta u komedijama. Treba napomenuti da su u Atini one bile jedine žene koje su samostalno raspolagale novcem, što je verovatno pobuđivalo mušku zajedljivost. Drugo objašnjenje leži u činjenici da je karijera nezavisne prostitutke bila kratka i neizvesna: njeni prihodi su se umanjivali kako je vreme proticalo. Da bi mogla da se izdržava u starosti, morala je, dok je još vreme, prikupiti što više novca.

Rasprave o [[Grčka medicina|medicini]] pružaju delimičan uvid u njihov svakodnevni život. Tako se navodi da prostitutke-robinje, da bi nastavile da donose zaradu, moraju, u meri u kojoj je to moguće, izbegavati da [[trudnoća|zatrudne]]. O [[kontracepcija|kontraceptivnim sredstvima]] koje su koristili stari Grci malo se zna, za razliku od onih koje su koristili stari Rimljani. U traktatu koji se pripisuje [[Hipokrat sa Kosa|Hipokratu]]<ref>[http://www2.biusante.parisdescartes.fr/livanc/?p=545&cote=34859x07&do=page Hipokrat, ''O semenu'', 13.]</ref> autor detaljno opisuje slučaj jedne igračice "koja ima običaj da ide sa muškarcima": savetuje joj da skače, tako da pri svakom skoku dodirne petama zadnjicu, kako bi izbacila [[sperma|spermu]] i eliminisala rizik od trudnoće. Izgleda da su [[korint]]ske prostitutke pribegavale jednostavnijem rešenju tražeći od svojih klijenata da upražnjavaju [[analni seks]] radi sprečavanja začeća.<ref>Dover, str. 101, na osnovu [[Aristofan]]ovog ''[[Plut (Aristofan)|Pluta]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg011.perseus-grc1:107 st. 149–152.]</ref> Sasvim je moguće da su ''pornai'' pribegavale [[pobačaj]]u ili [[infanticid|čedomorstvu]]. Kad je reč o nezavisnim prostitutkama, situacija nije baš najjasnija: kćerka je mogla da izuči zanat, nasledi majku i na taj način je izdržava kad majka ostari.

I [[Grčka keramika|keramika]] svedoči o svakodnevnom životu prostitutki. Predstave prostitutki uglavnom se mogu razvrstati u četiri grupe: scene [[simpozij|gozbi]], scene [[Seksualni odnos|seksualnih odnosa]], scene u kupatila i scene zlostavljanja. Na scenama u kupatilu prostitutke obično nemaju zgodno telo: spuštene grudi, oklembešeno salo itd. Jedan [[kiliks (vaza)|kiliks]] prikazuje čak prostitutku kako mokri u nokšir. U scenama seksualnih odnosa prisustvo prostitutki obično se raspoznaje po naslikanoj kesi sa novcem, koja služi da podseti na trgovački karakter odnosa. Najčešće je prikazivana pseća poza — ili [[analni seks]], pošto je ponekad teško uočiti razliku između ove dve poze. Žena je obično povijena prema napred i ispruženim rukama dodiruje tlo. Analni seks smatranje ponižavajućim za odraslu osobu, a izgleda da se za pseću pozu (nasuprot misionarskoj pozi) mislilo da ženama pruža manje zadovoljstva.<ref>Keuls, str. 174–179.</ref> Naposletku, jedan broj vaza prikazuje scene na kojima se prostitutkama preti štapom ili sandalom, te one pod pretnjom pristaju na seksualne radnje koje su stari Grci smatrali ponižavajućim: [[oralni seks|felacio]], analni seks, nekad čak i jedno i drugo istovremeno.

Najzad, iako su hetere nesporno bile žene sa najviše slobode u Grčkoj, mnoge od njih želele su da se skrase pokraj muža ili stalnog pratioca ne bi li bile više uvažavane: Neera, čija je karijera opisana u jednoj odbrani pred sudom, uspela je, tako, da podigne troje dece pre nego što ju je sustigla vlastita prošlost hetere. Isto tako, Perikle je Aspaziju izabrao za ljubavnicu, ali, prema nekim izvorima, i za suprugu. Atenej zapaža "da se u kurve koje su u međuvremenu postale poštovane supruge čovek može daleko više pouzdati nego u gospođe koje se diče svojom čestitošću" i navodi nekoliko grčkih velikana ― sinova građanina i kurtizane: između ostalih, strateg [[Timotej]], sin [[Konon]]ov.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc1:13.38 Atenej, ''Gozba sofista'', XIII, 38.]</ref> Ali zato, ne postoji nijedan poznati primer da je građanka dobrovoljno postala hetera.

=== Prostitutke u književnosti ===

[[Datoteka:Courtesan mask Louvre MI58.jpg|thumb|right|220px|[[Teatarske maske|Maska]] prostitutke iz [[Nova atička komedija|nove atičke komedije]], [[3. vek pne.|3.]] ili [[2. vek pne.]]; [[Louvre]]]]

U [[Nova atička komedija|novoj atičkoj komediji]] prostitutke su se, baš kao i robovi, nalazile među glavnim [[Tipski lik|tipskim likovima]] šaljivih pozorišnih predstava. Za to je postojalo nekoliko razloga: dok se [[stara atička komedija]] bavila političkim temama, nova komedija naglasak je stavljala na privatnu tematiku i svakodnevni život Atinjana. Zatim, društveni običaji toga doba nalagali su lepo vaspitanoj ženi da se ne pojavljuje sama na ulici, dok je [[Teatar u drevnoj Grčkoj|pozorišna scena]] prikazivala spoljašnjost: jedine žene koje su se redovno pojavljivale same na ulici bile su, logično, prostitutke. Spletke u novoj komediji stoga se često pripisuju prostitutkama. "Sve dok bude lažljivih robova, strogih očeva, nečasnih svodnica i umiljatih prostitutki, [[Menandar]] će živeti", kaže [[Ovidije]] u delu ''[[Amores (Ovidije)|Ljubavi]]''.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0959.phi001.perseus-lat1:1.15 Ovidije, ''Ljubavi'', I, 15, 17–18.]</ref> Prostitutka može biti dragana glumca koji igra ulogu ljubavnika: u tom slučaju, slobodna i čestita, ona je prisiljena da se bavi prostitucijom nakon što su je roditelji napustili ili nakon što su je oteli gusari (Menandrov ''[[Sikionjanin (Menandar)|Sikionjanin]]''). Pošto su je biološki roditelji prepoznali po drangulijama koje su joj ostavili dok je bila u kolevci, oslobođena devojka sada može da se uda. Isto tako, prostitutka se vrlo često pojavljuje i kao sporedna ličnost: njeni odnosi sa prijateljem glavnog lika u [[Grčka komedija|komediji]] čine drugu ljubavnu intrigu pozorišnog komada. Osim toga, Menandar je osmislio, nasuprot uvreženoj predstavi gramzive prostitutke, i ličnost bludnice velika srca u ''[[Parničari (Menandar)|Parničarima]]'', gde upravo ona omogućava srećan svršetak predstave.

Nasuprot tome, u utopijskim predstavama Grka često nije bilo mesta za prostitutke. U [[Aristofan]]ovim '' [[Eklesijazuse|Eklesijazusama]]'' heroina Praksagora ih i formalno zabranjuje u idealnom gradu-državi: "Štaviše, predlažem da se kurve zabrane ... te da, umesto njih, mi možemo da uživamo u tek stasalim mladićima. Nije uputno da nakinđurene robinje lišavaju slobodne žene njihovog uživanja. Neka prostitutke spavaju slobodno sa robovima".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg010.perseus-grc1:711 Aristofan, ''Eklesijazuse'', 716–719.]</ref> Prostitutke su očevidno smatrane nelojalnom konkurencijom. U drugoj književnoj vrsti, [[Platon]] zabranjuje [[korint]]ske prostitutke iz istog razloga kao i atinske dućane sa slasticama, jer ih sve skupa optužuje da unose raskoš i nesklad u idealan polis.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg030.perseus-grc1:3.404d Platon, ''Država'', III, 404d.]</ref> [[Kinička škola|Kinički]] filozof [[Krates iz Tebe]] iz doba [[Helenizam|helenizma]], koga citira [[Diodor sa Sicilije]], opisuje utopijski grad, u kojem je, po uzoru na Platona, i prostitucija proterana.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0060.tlg001.perseus-grc1:2.55.1 Diodor sa Sicilije, ''Istorijska biblioteka'', II, 55–60.]</ref>

== Muška prostitucija ==

U staroj Grčkoj takođe je bilo dosta πόρνοι / ''pórnoi'', mladića koji su se bavili prostitucijom.<ref>Prvo pominjanje reči sreće se na drevnim ispisima po zidovima na ostrvu [[Santorini|Teri]] (''[[Inscriptiones Graecae]]'', XII, 3, 536), dok se drugi slučaj nalazi se u [[Aristofan]]ovom ''Plutu'', napisanom [[390. pne.]]</ref>. Jedan deo njih imao je žensku klijentelu kao ciljnu grupu: da su žigoli postojali u klasičnom periodu, svedoči u dva navrata [[Aristofan]]. Tako, u ''Plutu'' autor daje dramski prikaz žene u poodmaklim godinama i njenog mladog ljubavnika, koji je, pritisnut nemaštinom, prisiljen da joj se umiljava zarad metalnog novca, zdele žita i odeće
<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg011.perseus-grc1:959 Aristofan, ''Plut'', 960–1095;] v. i [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg010.perseus-grc1:877 Aristofan, ''Eklesijazuse'', 877–1111.]</ref> Kupljeni mladići, kao i [[evnuh|evnusi]] — veoma cenjeni kao izraz prefinjene raskoši — pokazuju da je grčko društvo prednost davalo uživanju bez emocija. U Sikionu, na [[Peloponez]]u, muškarci su se razdragano prostituisali u čast boga [[Dionis]]a.

=== Prostitucija i pederastija ===
:V. i članak ''[[Pederastija u antičkoj Grčkoj]]''
[[Datoteka:Metropolitan kylix - Man bargaining for sex.jpg|thumb|left|Odrasli muškarac nudi novac mladiću u zamenu za seks, scena na [[Atika|atičkoj]] vazi [[Crvenofiguralni stil|crvenofiguralnog stila]], [[5. vek pne.]]; [[Metropoliten muzej]]]]

Za razliku od ženske prostitucije, koja je okupljala žene svih uzrasta, muškom prostitucijom uglavnom su se bavili [[adolescencija|adolescenti]]. Veza odraslog muškarca i dečaka (παῖς / ''pais'') nije predstavljala prodaju tela, već je uključivala mentorsku komponentu, tj. obrazovanje deteta (''paideia''). [[Solon]], slavni atinski zakonodavac, propisao je način života mladeži i suprotstavio se dečačkoj prostituciji odmah po rođenju, ali nije zabranio prodaju mladih robova u svrhu razvrata. 
U ''Ljubavima'' (25-26) [[Lukijan|Pseudo-Lukijan]] izričito navodi:

{{izdvojeni citat|Žena — počev od devičanskog puberteta do srednjih godina, neposredno pre no što poslednje starosne bore izbrazdaju njene ženske čari — predstavlja objekat dostojan muške nežnosti i poljubaca, pa i kad joj lepota usahne, 'njeno iskustvo još može rečitije da govori nego mladost'.<ref>Citat iz [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0006.tlg015.perseus-grc1:499 Euripidovih ''Feničanki'', 529–530.]</ref> Ali onaj koji naginje dvadesetogodišnjem momku izgleda mi neprirodno pohotan i kao da sledi neku dvojbenu Afroditu. Jer udovi tog šećerka već su očvrsli i postali muški, nekad glatki obrazi sad su grubi i prekriveni oštrom bradom, a snažne butine sve su u dlakama.<ref>[http://trad.glossa.dk/erotes.html Lukijan, ''Ljubavi'', 25–26.]</ref>}}

Vremensko razdoblje tokom kojeg su adolescenti smatrani poželjnima kretalo se otprilike od [[pubertet]]a do pojave brade, pošto je maljavost dečaka izazivala odvratnost kod starih Grka. Naime, bilo je slučajeva da su razvratnici imali starije dečake kao ljubavnike, ali depilirane.

Poput ženske, ni muška prostitucija nije kod starih Grka izazivala zgražavanje. Javne kuće u kojima su radili dečaci-robovi postojale su naočigled svih, i to ne samo u "zonama crvenih fenjera" u Pireju, Kerameikosu ili na [[Likavitos]]u, već posvuda po gradu. Nesumnjivo najčuveniji od ovih dečaka bio je [[Fedon]]: postavši rob prilikom zauzeća njegovog rodnog grada, bio je prinuđen da radi u bordelu sve dok ga nije zapazio Sokrat, čiji su sledbenici platili za njegovu slobodu. Mladić je potom postao Sokratov učenik i po njemu je nazvano Platonov dijalog [[Fedon (Platon)|Fedon]], u kome je ispričana Sokratova smrt.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0004.tlg001.perseus-grc1:2.5 Diogen Laertije, ''Životi i mišljenja znamenitih filozofa'', II, 31.]</ref> Ni muške prostitutke nisu bile izuzete od plaćanja poreza.<ref name=Timarh,119/> U svom govoru ''Protiv Timarha'' besednik [[Eshin]] daje sebi punu slobodu da opiše pred sudom bordel u kome rade mladići.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:74 Eshin, ''Protiv Timarha'', 74.]</ref> Posetilac takvih bordela nije nailazio na osudu ni zakona ni javnog mnjenja.

=== Prostitucija i pravo građanstva ===
[[Datoteka:Symposion scene Staatliche Antikensammlungen 2646.jpg|thumb|right|Mladi svirač na gozbi, Durisova vaza; Staatliche Antikensammlungen de Munich]]

Postojanje muške prostitucije velikih razmera pokazuje da sklonost za [[Pederastija u antičkoj Grčkoj|pederastijom]] nije bila ograničena samo na povlašćenu društvenu klasu. Ako već manje imućni građani skoro da nisu imali vremena i sredstava da praktikuju aristokratske rituale (posmatranje sportskih priredbi, udvaranje, darivanje)<ref>ἀρπαγμός / ''harpagmós'', pretpostavlja se da je ritualno kidnapovanje na [[Krit]]u trajalo dva meseca, a to je teško mogao da izvede neko ko je bio vezan za neki stalni posao.</ref>, svako je barem mogao da zadovolji svoju žudnju okrećući se prostituciji. Zakon je utoliko više štitio dečake, kao i žene, od svakog fizičkog nasrtaja. Nije se znalo za slučaj seksualnog odnosa između roba i njegovog gospodara sve do otkrića jednog [[Ksenofont]]ovog navoda.<ref>U Ksenofontovoj ''Gozbi'' napisanoj [[390. pne.]] Poređenja radi, ovo je bila uobičajena praksa u [[Stari Rim|starom Rimu]].</ref> Drugi razlog za korišćenje usluga muških prostitutki leži u postojanju seksualnih [[tabu]]a: stari Grci su [[oralni seks|felacio]] kao seksualni čin smatrali sramnim.<ref>Halperin, ''op. cit.'' str. 96, Dover, ''op. cit.'', str. 99.</ref> Samim tim, u homoseksualnoj vezi smatralo se da [[erast]] (ljubavnik) nema pravo da traži takvu uslugu od svog [[eromenos]]a (ljubimca), budućeg sugrađanina; za takvo što morao se obratiti muškarcu koji se bavi prostitucijom.

Bavljenje prostitucijom, premda zakonito, smatrano je društveno nečasnim. Bilo je normalno kada se radilo o robu ili, uopšteno govoreći, o osobama bez građanskih prava. U slučaju građanina povlačila je za sobom značajne političke posledice, kao što je [[atimija]] (ἀτιμία / ''atimía''), gubitak svih građanskih prava. Tako se tumači Eshinov govor ''Protiv Timarha'': Timarh je napao Eshina; da bi se odbranio, Eshin optužuje svog tužioca da se u mladosti prostituisao. Samim tim, Timarh bi morao biti lišen političkih prava, među kojima je i pravo da podnosi tužbu protiv nekoga. Dakle, nuđenje novca [[adolescencija|adolescentu]] u zamenu za pružanje seksualnih usluga bilo je strogo kažnjivo, jer je to mladića moglo da staje njegovih budućih građanskih prava.

Ovakvo rasuđivanje objašnjava Eshin, koji navodi jednu odredbu zakona o dokimasiji (δοκιμασία):<ref>[[Dokimasija]] je u staroj Atini bila naročiti ispit kojem su podvrgavani kandidati za neki položaj u državnoj službi.</ref> građanin koji se bavi prostitucijom (πεπορνευμένος / ''peporneuménos'') ili koga ljubavnik izdržava (ἡταιρηκώς / ''hêtairêkốs'') lišen je mogućnosti javnog istupanja, jer "onaj koji je prodavao sopstveno telo ''da bi drugi u njemu mogli da uživaju'' (ἐφ’ ὕβρει / ''eph’ hýbris'') ne bi oklevao da proda interese zajednice u celosti."<ref name="Eshin, Protiv Timarha, 29">[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:29 Eshin, ''Protiv Timarha'', 29.]</ref> Optužbe [[Timej]]a iz Tauromenija na Siciliji<ref>Prema [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0543.tlg001.perseus-grc1:12.15.1 Polibije, ''Istorije'', XII, 15, 1 sqq.]</ref> protiv [[Sirakuza|sirakuškog]] tiranina [[Agatoklo|Agatokla]] ponovo uzimaju istovetnu tematiku; muška prostitutka je po definiciji neko ko se odriče vlastitog dostojanstva ne bi li zadovoljio tuđu žudnju: "Obična muška prostitutka (κοινὸν πόρνον / ''koinòn pórnon'') koja stoji na raspolaganju najrazuzdanijima, jeste [[kreja]],<ref>Ptica kreja, tj. [[šojka]] (κολοιόν) bila je za Grke na rđavom glasu; tako, izraz "šojka sa šojkom" znači "sličan se sličnom raduje" i reč je korišćena kao uvreda. Nije poznat razlog za ovu negativnu konotaciju.</ref> mišar,<ref>Na starogrčkom jeziku naziv za [[mišar]]a (τριόρχης / ''triórkhês'') doslovno znači "sa tri muda". Životinja je stoga bila simbol pohote. Dover, str. 103.</ref> koji nudi svoju stražnjicu svakome ko to poželi."<ref>Cf. prevod Marijane Ricl: "Mislim na onaj odeljak na kraju njegove ''Istorije'' gde [Timej] kaže da je Agatokle u ranoj mladosti bio javna prostitutka, spreman da se preda najnezasitijim klijentima, pravi bludnik (τριόρχην) i pokvarenjak (κολοιόν) koji je svojim zadnjim delovima dolazio od napred svakom ko bi poželeo" (u: Polibije, ''Istorije'', tom II, Matica srpska, Beograd, 1988, str. 126–127).</ref>

=== Cenovnik ===
Cene usluga muškaraca koji su se prostituisali varirale su u istoj meri kao i cene žena prostitutki. Atenej pominje nekog momka koji je nudio svoje usluge za jedan obol,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc2:6.40 Atenej, ''Gozba sofista'', VI, 40.]</ref> međutim, to je bila toliko mala suma da se istinitost ove tvrdnje dovodi u pitanje. [[Straton iz Sarda]], autor epigrama iz [[2. vek]]a, pominje jednu takvu transakciju koja je obavljena za pet drahmi<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg7000.tlg001.perseus-grc4:12.239 ''Palatinska antologija'', XII, 239] ("pet tražiš, deset daću...").</ref> U jednom pismu pripisanom Eshinu zarada nekog Melanopa procenjuje se na 3.000 drahmi, što je suma koju je verovatno zaradio u toku celog svog radnog veka<ref>Pseudo-Eshin, VII, 3.</ref>.

Eshin u svom delu ''Protiv Timarha'' pravi razliku između mladića koji se prostituiše i mladića kojeg izdržavaju.<ref name="Eshin, Protiv Timarha, 29"/> Takođe tvrdi da Timarh ne samo da je napustio svog zaštitnika kad je ovaj ostao bez novca, već je imao više njih, čime je dokazao da nije bio dečak kog izdržavaju (hētairēkós), već obična kurva ''(peporneuménos)''.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:52 Eshin, ''Protiv Timarha'', 52.]</ref>

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* {{en}} James Davidson, ''Courtesans and Fishcakes: Consuming Passions of Classical Athens'', Fontana Press, 1998.
* {{en}} Kenneth J. Dover, ''Greek Homosexuality'', Harvard University Press, Cambridge (Massachusetts), 1989 (1. izdanje 1978) {{ISBN|0-674-36270-5}}.
* {{en}} David M. Halperin, « The Democratic Body; Prostitution and Citizenship in Classical Athens », in ''One Hundred Years of Homosexuality and Other Essays on Greek Love'', Routledge, coll. « The New Ancient World », Londres-New York, 1990 {{ISBN|0-415-90097-2}}.
* {{en}} Eva C. Keuls, ''The Reign of the Phallus: Sexual Politics in Ancient Athens'', University of California Press, Berkeley, 1993 {{ISBN|0-520-07929-9}}.
* Leslie Kurke, « Inventing the ''Hetaira'': Sex, Politics, and Discursive Conflict in Archaic Greece », ''Classical Antiquity'', vol. 16, numéro 1 (avril 1997), pp.&nbsp;106–150.
* {{fr}} Claude Mossé, ''La Femme dans la Grèce antique'', Complexe, 1991 (1. izdanje 1983) {{ISBN|2-87027-409-2}}.
* {{en}} Sarah B. Pomeroy, ''Goddesses, Whores, Wives, and Slaves: Women in Classical Antiquity'', Schocken, 1995 {{ISBN|0-8052-1030-X}}.
* {{de}} K. Schneider, « ''Hetairai'' », in ''Paulys Real-Encyclopädie der classichen Altertumwissenschaft'', cols. 1331-1372, 8.2, éd. Georg Wissowa, Stuttgart, 1913.
* {{fr}} Violaine Vanoyeke, ''La Prostitution en Grèce et à Rome'', Les Belles Lettres, coll. « Realia », Paris, 1990.

== Eksterni linkovi ==
{{commonscat|Prostitution in Ancient Greece}}
* [http://www.plekos.uni-muenchen.de/2002/rstumpp.html Rezension zu Bettina Eva Stumpp: ''Prostitution in der römischen Antike'']

[[Kategorija:Antička Grčka]]
[[Kategorija:Prostitucija]]