Veštački radioaktivni izotopi – razlika između verzija
m Bot: Automatska zamjena teksta (-[[category: +[[Kategorija:) |
m robot kozmetičke promjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Veštački radioaktivni izotopi''' su [[radioaktivnost|radioaktivni]] [[izotop]]i koji se ne javljaju u prirodnim uslovima na Zemlji.<br> |
'''Veštački radioaktivni izotopi''' su [[radioaktivnost|radioaktivni]] [[izotop]]i koji se ne javljaju u prirodnim uslovima na Zemlji.<br /> |
||
Najčešće se dobijaju bombardovanjem atomskih jezgara elementarnim česticama ili drugim atomskim jezgrima i raspadom ili cepanjem tako dobijenih jezgara.<br> |
Najčešće se dobijaju bombardovanjem atomskih jezgara elementarnim česticama ili drugim atomskim jezgrima i raspadom ili cepanjem tako dobijenih jezgara.<br /> |
||
Veštački radioaktivni izotopi mogu biti veoma kratkog veka (manje od jedne [[sekund]]e) a mogu biti i dugoživeći, do nekoliko stotina godina. Kratkoživeći izotopi imaju izvanredno veliku primenu. Nukearna medicina najvećim delom se bavi primenom kratkoživećih radioaktivnih izotopa u lečenju i dijagnostici. Recimo [[pozitron emisiona tomografija]] koristi izotope ugljenika 11-C (~20 min), azota 13-N (~10 min), kiseonika 15-O (~2 min) i fluora 18-F (~110 min). |
Veštački radioaktivni izotopi mogu biti veoma kratkog veka (manje od jedne [[sekund]]e) a mogu biti i dugoživeći, do nekoliko stotina godina. Kratkoživeći izotopi imaju izvanredno veliku primenu. Nukearna medicina najvećim delom se bavi primenom kratkoživećih radioaktivnih izotopa u lečenju i dijagnostici. Recimo [[pozitron emisiona tomografija]] koristi izotope ugljenika 11-C (~20 min), azota 13-N (~10 min), kiseonika 15-O (~2 min) i fluora 18-F (~110 min). |
||
Aktualna verzija na datum 25 juni 2014 u 01:52
Veštački radioaktivni izotopi su radioaktivni izotopi koji se ne javljaju u prirodnim uslovima na Zemlji.
Najčešće se dobijaju bombardovanjem atomskih jezgara elementarnim česticama ili drugim atomskim jezgrima i raspadom ili cepanjem tako dobijenih jezgara.
Veštački radioaktivni izotopi mogu biti veoma kratkog veka (manje od jedne sekunde) a mogu biti i dugoživeći, do nekoliko stotina godina. Kratkoživeći izotopi imaju izvanredno veliku primenu. Nukearna medicina najvećim delom se bavi primenom kratkoživećih radioaktivnih izotopa u lečenju i dijagnostici. Recimo pozitron emisiona tomografija koristi izotope ugljenika 11-C (~20 min), azota 13-N (~10 min), kiseonika 15-O (~2 min) i fluora 18-F (~110 min).
Dugoživeći radioaktivni izotopi nastali sagorevanjem nukearnog goriva u atomskim cetralama predstavljaju najveći problem u skladištenju istrošenog nuklearnog goriva.