Сленг – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 5: | Red 5: | ||
Лингвисти немају једноставну и јасну дефиницију сленга, али се слажу да је у питању константно променљив феномен присутан у свакох поткултури у свету. Неки тврде да сленг постоји јер људи некако морају дефинисати нова искуства која пролазе у модерном времену.<ref name="Dumas&Lighter">{{Cite journal | last1 = Dumas | first1 = Bethany K. | last2 = Lighter | first2 = Jonathan | year = 1978 | title = Is Slang a Word for Linguists? | url = | journal = American Speech | volume = 53 | issue = 5| pages = 14–15 | doi = 10.2307/455336 }}</ref> У покушају да реше проблем непостојања јасне дефиниције, Бетани К. Думас и Џонатан Лајтер тврде да се израз треба сматрати истинским сленгом ако испуњава најмање два од наредних критеријума:<ref name="Dumas&Lighter"/> |
Лингвисти немају једноставну и јасну дефиницију сленга, али се слажу да је у питању константно променљив феномен присутан у свакох поткултури у свету. Неки тврде да сленг постоји јер људи некако морају дефинисати нова искуства која пролазе у модерном времену.<ref name="Dumas&Lighter">{{Cite journal | last1 = Dumas | first1 = Bethany K. | last2 = Lighter | first2 = Jonathan | year = 1978 | title = Is Slang a Word for Linguists? | url = | journal = American Speech | volume = 53 | issue = 5| pages = 14–15 | doi = 10.2307/455336 }}</ref> У покушају да реше проблем непостојања јасне дефиниције, Бетани К. Думас и Џонатан Лајтер тврде да се израз треба сматрати истинским сленгом ако испуњава најмање два од наредних критеријума:<ref name="Dumas&Lighter"/> |
||
:* Умањује, барем привремено, достојанство формалног или озбиљног говора или писања; другим |
:* Умањује, барем привремено, достојанство формалног или озбиљног говора или писања; другим речима, лако се може схватити у тим контекстима као истакнута злоупотреба [[регистар (социолонгвистика)|регистра]]. |
||
:* Његова употреба имплицира да је корисник упознат са ониме на шта мисли, или са групом људи који су упознати са употребом термина. |
:* Његова употреба имплицира да је корисник упознат са ониме на шта мисли, или са групом људи који су упознати са употребом термина. |
||
:* Представља табу термин у обичном дискурсу с људима вишег друштвеног статуса или више одговорности. |
:* Представља табу термин у обичном дискурсу с људима вишег друштвеног статуса или више одговорности. |
Aktualna verzija na datum 11 januar 2020 u 15:46
Сленг је специфичан говор једне друштвене групе. У социолошком смислу, проучавањем сленга неке друштвене групе (вршњачке, професионалне и друге) може се много сазнати о самој групи, њеној структури и групној динамици.
Дефиниција сленга[uredi | uredi kod]
Лингвисти немају једноставну и јасну дефиницију сленга, али се слажу да је у питању константно променљив феномен присутан у свакох поткултури у свету. Неки тврде да сленг постоји јер људи некако морају дефинисати нова искуства која пролазе у модерном времену.[1] У покушају да реше проблем непостојања јасне дефиниције, Бетани К. Думас и Џонатан Лајтер тврде да се израз треба сматрати истинским сленгом ако испуњава најмање два од наредних критеријума:[1]
- Умањује, барем привремено, достојанство формалног или озбиљног говора или писања; другим речима, лако се може схватити у тим контекстима као истакнута злоупотреба регистра.
- Његова употреба имплицира да је корисник упознат са ониме на шта мисли, или са групом људи који су упознати са употребом термина.
- Представља табу термин у обичном дискурсу с људима вишег друштвеног статуса или више одговорности.
- Замењује добро познати конвенционални синоним. Ово се ради примарно ради избегавања неугодности коју изазива конвенционални синоним или иритантности због потребе даљег елаборирања.
Разлози за употребу сленга[uredi | uredi kod]
Ерик Партриџ је издвојио чак 15 разлога за употребу сленга:
- разонода,
- да се буде духовит или досетљив,
- да се буде другачији,
- сликовито изражавање,
- скретање пажње,
- бежање од клишеа,
- обогаћивање језика,
- да говор постане конкретнији,
- ублажавање озбиљности,
- коришћење разговорног језика,
- олакшавање друштвене интеракције,
- подстицање присности,
- показивање припадности,
- искључивање других,
- постизање тајновитости.
Као што се види, сленг има превасходно друштвену функцију, јер доприноси изградњи личног и друштвеног идентитета и олакшава комуникацију унутар дате друштвене групе.
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Dumas, Bethany K.; Lighter, Jonathan (1978). „Is Slang a Word for Linguists?”. American Speech 53 (5): 14–15. DOI:10.2307/455336.