Verdunski sporazum – razlika između verzija
m robot Mijenja: fy:Ferdrach fan Ferdun |
m robot Dodaje: th:สนธิสัญญาแวร์เดิง; kozmetičke promjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[ |
[[Datoteka:Lothaire.jpg|thumb|right|[[Lotar I]]]] |
||
'''Verdenski sporazum''' zaključen [[843|843.godine]] okončao je bratoubilački rat [[Franačka|franačkih]] [[Princ|prinčeva]] i podelio [[Franačko carstvo]] na tri nezavisne [[kralj]]evine. Smatra se da su se iz tih kraljevina kasnije razvile: |
'''Verdenski sporazum''' zaključen [[843|843.godine]] okončao je bratoubilački rat [[Franačka|franačkih]] [[Princ|prinčeva]] i podelio [[Franačko carstvo]] na tri nezavisne [[kralj]]evine. Smatra se da su se iz tih kraljevina kasnije razvile: |
||
*{{FRA}} |
*{{FRA}} |
||
| Red 7: | Red 7: | ||
== Prethodni sukob == |
== Prethodni sukob == |
||
[[ |
[[Datoteka:Louis Ier le Pieux ou le Débonnaire.jpg|thumb|right|[[Ludvig I Pobožni]]]] |
||
Moćnog [[Karlo Veliki|Karla Velikog]] na [[Franačka|franačkom]] [[presto]]lu nasleđuje njegov [[sin]] [[Ludvig Pobožni]]. On [[817|817.godine]] daje delove države na upravu svojim [[sin]]ovima, da bi [[823|823. godine]] najstarijeg sina [[Lotar I|Lotara]], koji je upravljao delovima [[Italija|današnje Italije]], proglasio za ''cara savladara''. Preostala dva carevića([[Pipin Karoling|Pipin]] i [[Ludvig I Nemački|Ludvig]]) bili su nezadovoljni činjenicom da su potčinjeni starijem [[brat]]u zbog čega otpočinju rat protiv cara. Ratna sreća poslužila je mlade careviće i oni su potukli [[Ludvig Pobožni|Ludviga Pobožnog]] [[830]]. i [[833|833.godine]]. Car je nakon toga pristao na drugačiju podelu zemalja i na to da se vrhovna vlast ne prostire nad svim zemljama. Tokom sukoba [[Ludvig Pobožni|Ludvig]] je dobio još jednog [[sin]]a ([[Karlo Ćelavi|Karla]]) koji je dobio zasebne posede novom podelom države. Nezadovoljan razvojem situacije [[Lotar I|Lotar]] je ustao protiv cara i primorao ga da se povuče sa vlasti, doduše vrlo kratko. Iako je [[Ludvig Pobožni|Ludvig]] ponovo bio na prestolu, sukobi između pristalica jedinstva i onih koji su zagovarali podelu vlasti i carstva nisu prestali. |
Moćnog [[Karlo Veliki|Karla Velikog]] na [[Franačka|franačkom]] [[presto]]lu nasleđuje njegov [[sin]] [[Ludvig Pobožni]]. On [[817|817.godine]] daje delove države na upravu svojim [[sin]]ovima, da bi [[823|823. godine]] najstarijeg sina [[Lotar I|Lotara]], koji je upravljao delovima [[Italija|današnje Italije]], proglasio za ''cara savladara''. Preostala dva carevića([[Pipin Karoling|Pipin]] i [[Ludvig I Nemački|Ludvig]]) bili su nezadovoljni činjenicom da su potčinjeni starijem [[brat]]u zbog čega otpočinju rat protiv cara. Ratna sreća poslužila je mlade careviće i oni su potukli [[Ludvig Pobožni|Ludviga Pobožnog]] [[830]]. i [[833|833.godine]]. Car je nakon toga pristao na drugačiju podelu zemalja i na to da se vrhovna vlast ne prostire nad svim zemljama. Tokom sukoba [[Ludvig Pobožni|Ludvig]] je dobio još jednog [[sin]]a ([[Karlo Ćelavi|Karla]]) koji je dobio zasebne posede novom podelom države. Nezadovoljan razvojem situacije [[Lotar I|Lotar]] je ustao protiv cara i primorao ga da se povuče sa vlasti, doduše vrlo kratko. Iako je [[Ludvig Pobožni|Ludvig]] ponovo bio na prestolu, sukobi između pristalica jedinstva i onih koji su zagovarali podelu vlasti i carstva nisu prestali. |
||
| Red 23: | Red 23: | ||
== Karta podele Franačke 843 == |
== Karta podele Franačke 843 == |
||
[[ |
[[Datoteka:kv_vu.gif|okvir|center|650px|Podela [[Franačka|Franačke]] Verdenskim sporazumom]] |
||
[[ |
[[Kategorija:Franačka]] |
||
[[als:Vertrag von Verdun]] |
[[als:Vertrag von Verdun]] |
||
| Red 63: | Red 63: | ||
[[sr:Верденски споразум]] |
[[sr:Верденски споразум]] |
||
[[sv:Fördraget i Verdun]] |
[[sv:Fördraget i Verdun]] |
||
[[th:สนธิสัญญาแวร์เดิง]] |
|||
[[tr:Verdun Antlaşması]] |
[[tr:Verdun Antlaşması]] |
||
[[vls:Verdrag van Verdun]] |
[[vls:Verdrag van Verdun]] |
||
Verzija na datum 18 juli 2009 u 11:46
Verdenski sporazum zaključen 843.godine okončao je bratoubilački rat franačkih prinčeva i podelio Franačko carstvo na tri nezavisne kraljevine. Smatra se da su se iz tih kraljevina kasnije razvile:
zbog čega se verdenski sporazum smatra jednim od najznačajnijih događaja (uz bitku kod Poatjea 732.godine) u zapadnoj Evropi tokom ranog srednjeg veka.
Prethodni sukob
Moćnog Karla Velikog na franačkom prestolu nasleđuje njegov sin Ludvig Pobožni. On 817.godine daje delove države na upravu svojim sinovima, da bi 823. godine najstarijeg sina Lotara, koji je upravljao delovima današnje Italije, proglasio za cara savladara. Preostala dva carevića(Pipin i Ludvig) bili su nezadovoljni činjenicom da su potčinjeni starijem bratu zbog čega otpočinju rat protiv cara. Ratna sreća poslužila je mlade careviće i oni su potukli Ludviga Pobožnog 830. i 833.godine. Car je nakon toga pristao na drugačiju podelu zemalja i na to da se vrhovna vlast ne prostire nad svim zemljama. Tokom sukoba Ludvig je dobio još jednog sina (Karla) koji je dobio zasebne posede novom podelom države. Nezadovoljan razvojem situacije Lotar je ustao protiv cara i primorao ga da se povuče sa vlasti, doduše vrlo kratko. Iako je Ludvig ponovo bio na prestolu, sukobi između pristalica jedinstva i onih koji su zagovarali podelu vlasti i carstva nisu prestali.
Ponovni sukob
Nakon smrti Ludviga Pobožnog 840. godine sukobi se rasplamsavaju i među njegovim sinovima izbija rat oko nasledstva. Lotar, koji je nasledio oca, je pokušao da nametne svoju vlast braći koji su želeli vlast za sebe. U zemljama Ludviga I izbija buna Stelinga(saksonskih seljaka) koje je Lotar podržao, ali ga Ludvig i pored toga pobeđuje u bici kod Fontenoa. Karlo i Ludvig sklapaju 842.godine savez protiv Lotara u Strazburu (tzv. Strazburška zakletva) nakon čega je vojna nadmoć na njihovoj strani. Ovakav razvoj situacije primorava Lotara na obustavljanje ratnih dejstava, nakon čega su se braća izmirila i u Verdenu podelila državu na tri dela.
Verdenski sporazum
- Karlo Ćelavi dobija zemlje zapadno od reka Rajne i Rone.
- Ludvig I dobija zemlje istočno od Rajne.
- Lotar dobija sever današnje Italije i uski pojas zemalja između Rone i Rajne (Lotaringija) od Severnog mora do Sredozemlja.
Lotar je zadržao zvanje cara, ali je svaki od braće postao suvereni vladar svoje države, čime je Franačka (kao celina) prestala da postoji.
Posledice sporazuma
Podela Franačke nije imala toliki značaj u to doba, koliki će dobiti kasnije. Ludvig I će u svojoj državi okupiti nemačka plemena i pokrenuti germansku invaziju na Slovene, koji su živeli na drugoj obali Labe, koju će zaustaviti tek novgorodski knez Aleksandar na Čudskom jezeru 1242.godine. Ludvigova država je u to doba bila poznata kao Istočna Franačka, a naziv Nemačka za njegovu državu nastaje tek kasnije zbog čega on odlazi u istoriju kao Ludvig I Nemački. Kao što se Ludvig okrenuo istoku tako su se i Lotar i Karlo okrenuli severu odnosno zapadu koje je počeo da ugrožava jedan novi ratoborni narod koji će svojim osvajačkim pohodima promeniti lice severnog dela zapadne Evrope.
Karta podele Franačke 843
