Legalizacija istopolnih odnosa

Legalizacija istopolnih odnosa podrazumeva zakonsku dekriminalizaciju muske ili zenske homoseksualnosti.U poslednjih tridesetak godina ceste su legalizacije istopolnih odnosa izmedju muskaraca na nivou drzava[najvise u drzavama Azije,Afrike i juzne Amerike],dok se istopolni odnosi medju zenama mnogo redje pominju u krivicnim zakonicima,pa su u mnogim drzavama lezbejski odnosi bili legalni od ranije.Prva zemlja koja je zakonski legalizovala homoseksualnost[prema stanju iz 2010. godine] je bila francuska,1791. godine,a poslednja koja je to ucinila je Indija,u Julu 2009. godine.Homoseksualnost je jos uvek ilegalna u 76 drzava u svetu,od kojih 7 predvidjaju smrtnu kaznu[Saudijska Arabija,Iran,Somalija,Jemen,Ujedinjeni Arapski Emirati,Mauritanija i Sudan].Medjutim,iako u ostalim zemljama nema zakona koji bi predvidjao smrtnu kaznu za istopolne odnose,u mnogim drugim,prvenstveno islamskim zemljama,postoje manje,najcesce ruralne oblasti,u kojima je na snazi serijatski zakon,koji,zbog slabe dostupnosti ovakvih teritorija drzavnim organima,primenjuju sami stanovnici,izvrsavanjem kazne smrti nad homoseksualcima,lezbejkama ili,u redjim slucajevima,biseksualnim ili transrodnim osobama.Drzave u kojima postoje ovakve izolovane oblasti su;Turska,Jordan,Indonezija,Maroko,Alzir,Katar,Libija,Nigerija,Cad,Tanzanija,Pakistan,Banglades i Sirija.Legalizacija istopolnih odnosa za vreme sluzenja vojnog roka je poseban proces.Postoje drzave u kojima je homoseksualnost medju civilima legalna,ali je zabranjena za civile koji su vojna lica,ili koja sluze vojni rok.Te drzave su;Juzna Koreja,Benin ,Peru ,Mongolija i Azerbejdzan.