Izvorni kod stranice Pad Beograda (1521)

:''Za ostale opsade pogledajte [[Opsada Beograda|Opsade Beograda]]''.
{{Bitka
|bitka= <span style="font-size: medium;">'''Opsada Beograda 1521.'''
|deo= [[osmansko-ugarski sukobi|osmansko-ugarskih sukoba]]
|slika = 1543-Siege of Estolnibelgrad in Hungary-Suleymanname.jpg
|opis_slike = <small>Opsada Beograda 1521. godine</small>
|datum = [[jul]]—[[28. avgust|28]]/[[29. avgust]] [[1521]].  
|mesto= [[Beograd]]
|uzrok= 
|teritorija= 
|rezultat = [[Turska]] pobeda; Osvajanje [[Beograd]]a i [[Zemun]]a koji ostaju pod turskom vlašću sve do [[1688]]. godine
|strana1 = [[Kraljevina Ugarska (1000—1918)|Kraljevina Ugarska]]
|strana2 = [[Osmansko carstvo]]
|zapovednik1=<small>[[Mihailo Mora]]<br />[[Jovan Bat]]<br />[[Vladislav Bardi]]<br />[[Jan Morgaj]]<br />[[Petar Ovčarević]]</small><ref>Iako je sačuvano ime beogradkog zapovednika šajkaša Petra Ovčarevića oni nisu imali značajnijeg udela u odbrani Beograda 1521. godine.</ref><ref>Ovde su navedene samo ličnosti koje su stvarno komandovale ugarskim snagama tokom opsade. Formalno su na čelu grada bili banovi koji tokom opsade nisu bili u njemu.</ref>
|zapovednik2=<small>[[Sulejman I|Sulejman Veličanstveni]]<br />[[Piri-paša]]<br />[[Mustafa-paša]]<br />[[Ahmed-paša]]</small>
|jačina1=<small>Nekoliko stotina, između 400 i 900 vojnika</small><ref>Pored vojnika u odbrani grada je učestvovalo i stanovništvo.</ref>  
|jačina2=<small>Najverovatnije oko 100.000 ljudi, od toga 30.000 vojnika</small>  
|gubici1=  
|gubici2=  
|civilne žrtve=
}}
'''Pad Beograda 1521. godine''' je događaj koji je usledio kao posledica trećeg velikog [[Osmansko carstvo|turskog]] napada na ovo [[kraljevina Mađarska (1920—1946)|ugarsko]] utvrđenje u [[osmansko-ugarski sukobi|osmansko-ugarskim sukobima]] u doba najvećeg [[Istorija Osmanskog carstva|širenja Osmanskog carstva]] na zapad.

Osmanski sultan [[Sulejman I|Sulejman Veličanstveni]] odlučio je da prvi ciljevi njegovih vojnih pohoda budu [[Rodos]] i [[Beograd]], mesta koja nije uspeo da osvoji njegov predak [[Mehmed II Osvajač]] ([[1451]]—[[1481]]). Sulejman je pokrenuo svoju vojsku polovinom maja [[1521]]. godine, a glavni cilj ovog pohoda bilo je osvajanje Beograda. [[Kraljevina Mađarska (1920—1946)|Ugarska]] država je bila gotovo u rasulu i nesposobna da se efikasno suprostavi osmanskoj vojsci. Za razliku od prethodnih pohoda sultan je ovog puta odlučio da glavni pravac napada ide sa [[sava|savske]] strane. Da bi ovo izvela, [[osmanska vojska]] je prvo morala da zauzme [[Srem]], što je na kraju i učinjeno. Branioci Beograda uporno su pružali otpor, ali zbog nedostatka ljudstva i ratnog materijala morali su da predaju grad [[28. avgust|28]]/[[29. avgust]]a 1521. godine. Pad Beograda pokazao je nesposobnost ugarske vlasti da se suprostavi [[Ekspanzionizam|ekspanzionističkoj]] politici Osmanskog carstva koje će svoju nadmoć pokazati u [[mohačka bitka|bici na Mohačkom polju]] [[1526]]. godine. Nakon poraza i sloma Ugarske nosilac [[Hrišćanstvo|hrišćanske]] borbe protiv osmanskog prodiranja u Evropu postaće [[Habzburška monarhija]] u čiji sastav će biti uključena i Ugarska. Pod vlast jedne hrišćanske sile Beograd će doći tek [[1688]]. godine kada ga je za [[Austrijsko carstvo|Austriju]] [[Opsada Beograda (1688)|osvojio]] [[Maksimilijan II Emanuel|Maksimilijan Bavarski]].

== Stanje u Ugarskoj ==

Kada je [[1520]]. u [[Osmansko carstvo|Osmanskom carstvu]] vlast preuzeo [[Selim I|Selimov]] sin Sulejman -{I}- Ugarska se nalazila gotovo u rasulu. Ugarsko plemstvo bilo je podeljeno na brojne stranke, a bez snažne centralne vlasti ono se nije moglo ujediniti u odbrani zemlje. Ugarska kralja [[Lajoš II Jagelonac|Lajoša -{II}-]] bila je oslabljena brojnim sukobima. Niže plemstvo se sukobljavalo sa višim plemstvom i dvorskim krugovima, a [[transilvanija|erdeljski]] vojvoda [[Jovan I Zapolja|Jovan Zapolja]], jedan od najbogatijih velikaša svoga vremena, predstavljao je otvorenu opoziciju ionako slabom režimu kralja Lajoša -{II}-.<ref name="beograd" /> Frakcija koja je podržavala erdeljskog vojvodu bila je u stalnim sukobima sa dvorskim krugovima. Sâm kralj bio je nemoćna figura u rukama svojih ambicioznih saradnika. On često nije imao [[Novac|novčanih]] sredstava ni za sopstvenu egzistenciju. U ovakvim prilikama nije bilo moguće jačanje odbrambenog sistema na južnoj granici i preduzimanje bilo kakvih vojnih pohoda.

Za razliku od prethodnih vremena, kada je Ugarsku svojim sposobnostima branio [[Janoš Hunjadi]], u godinama pred Sulejmanov pohod nije bilo ličnosti spremne i sposobne da na sebe primi odgovornost za odbranu zemlje od Turaka. Zahvaljujući ovakvim prilikama u Ugarskoj, Sulejmanu je put bio otvoren i pre nego što je krenuo sa svojom vojskom. Osvajanje su mu olakšali upravo oni od kojih se očekivalo da mu se suprotstave - ugarsko plemstvo i dvor. Višegodišnje odsustvo brige za južnu granicu vrlo brzo se osvetilo Ugarskoj. Polupuste granične gradove, bez hrane, oružja i disciplinovanih trupa nisu mogli spasiti bedemi nasleđeni iz prošlosti, čega je bio svestan i osmanski sultan. Zvanična Ugarska ostala je gotovo po strani događaja iz leta [[1521]]. godine. Ona je bila samo posmatrač neminovnih turskih osvajanja kojima se gotovo niko nije suprostavio.

Pre nego što je pokrenuo pohod, novi sultan je bio spreman da obnovi primirje sa Ugarskom koje je njegov otac sklopio [[1519]]. godine. Sa tim ciljem je u [[Budim]] poslat poslanik krajem 1520. godine. On je bio jako loše primljen na ugarskom dvoru. Bio je smešten u nisku prostoriju i stavljen pod stražu, kao zarobljenik.<ref name="kalić">[[Jovanka Kalić|Jovanka Kalić-Mijušković]], ''„Beograd u srednjem veku“'', Srpska književna zadruga, Beograd [[1967]].</ref> Ovakav tretman prema svom poslaniku turski sultan je iskoristio kao povod da otpočne osvajanje ugarskih oblasti, koje je i ranije planirao. Ugarski dvor bio je na vreme i sa raznih strana obavešten da se priprema osmanski pohod.

U proleće 1521. godine sazvan je državni sabor kako bi se organizovala bilo kakva odbrana. Doneti su korisni zaključci koje državni aparat nije mogao da sprovede u delo. Vreme je prolazilo, a za Beograd i [[Šabac]] nisu obezbeđeni ni najosnovniji ratni materijal i ljudstvo. Razvijena je živa [[Diplomatija|diplomatska]] aktivnost u cilju dobijanja pomoći iz inostranstva. Pozivi u pomoć poslati su na mnoge evropske dvorove: papi [[Papa Lav X|Lavu -{X}-]], u [[Venecija|Veneciju]], [[car Svetog rimskog carstva|nemačkom caru]], [[Poljska|poljskom]] kralju, pa čak i vladarima [[Engleska|Engleske]] i [[Portugalija|Portugalije]].<ref name="beograd">Jovanka Kalić-Mijušković, Istorija Beograda. Stari, srednji i novi vek, urednik [[Vaso Čubrilović|Vasa Čubrilović]], Beograd 1974.</ref> Ugarski kralj se naročito nadao da će dobiti pomoć od svog strica, [[Kralj Poljske|poljskog kralja]] [[Žigmund Poljski|Žigmunda]], koji je zaista i bio spreman da pomogne Ugarskoj.<ref name="beograd" /> Pokrenuo je intenzivnu diplomatsku prepisku kako bi pomoć bila poslata njegovom rođaku, ali sâm nije mogao da interveniše. Naime, upad [[Tatari|Tatara]] u [[Poljska|Poljsku]] bio je organizovan baš sa ciljem da se onemogući poljska intervencija na južnoj ugarskoj granici.<ref name="kalić" /> Očekivanje strane pomoći pokazalo se kao potpuno nerealno. Zapadnim vladarima su međusobni sukobi uvek bili daleko značajniji nego zajednička, hrišćanska borba protiv Turaka. [[Martin Luter|Luterovo]] učenje se širilo po Nemačkoj, a rat između španskog kralja [[Karlo V, car Svetog rimskog carstva|Karla -{V}-]] i francuskog kralja [[Fransoa I Valoa|Fransoa -{I}-]] zaokupljao je pažnju gotovo čitave [[Evropa|Evrope]].<ref name="beograd" /> Događaji na Dunavu izgledali su daleki i nebitni u poređenju sa glavnim evropskim dešavanjima. Ugarska je bila prepuštena sama sebi.

=== Stanje u Beogradu ===
[[Datoteka:EmperorSuleiman.jpg|mini|levo|180p|[[Sulejman I|Sulejman Veličanstveni]], osvajač Beograda na [[Ticijan Večeli|Ticijanovom]] portretu iz oko [[1530]].]]
Kao i ostali ugarski gradovi na granici, Beograd je [[1521]]. bio izuzetno zapušten. Vojna posada bila je malobrojna i nedovoljna za bilo kakvu ozbiljniju odbranu. U [[leto]] 1521, u Beogradu se zateklo svega nekoliko stotina vojnika. Izvori govore da je bilo između 400 i 900 vojnika. Kada se u obzir uzme da su tu uračunati pripadnici svih rodova vojske ([[pešadija|pešaci]], [[konjica|konjanici]], [[šajkaši]], [[Artiljerija|tobdžije]]), dobija se prava slika njihove malobrojnosti. Aktivno učešće stanovništva u odbrani grada odložilo je za izvesno vreme njegovu predaju, ali nije moglo sprečiti pad Beograda.

Posada grada mesecima nije primala plate. Najamničke trupe pretvorile su se u nedisciplinovanu rulju.<ref name="kalić" /> Po rečima savremenika [[Đurđe Sremac|Đurđa Sremca]], zapovednik grada žalio se ugarskom kralju kako dve godine nije mogao da isplati vojnike. Šajkaši, koji su bili odgovorni za bezbednost na rečnim tokovima, bili su ponižavani. Naime, kada su se [[1518]]. obratili kralju da im isplati njihove plate on ih je poslao državnom blagajniku. Ovaj ih je dočekao sa nipodaštavanjem. Kada su potom otišli kod kralja da se žale, on nije hteo ni da ih primi.<ref>A. Ivić, ''„Istorija Srba u Ugarskoj 1459—1690“'', Zagreb [[1914]].</ref> Uvređeni ovakvim ophođenjem spakovali su kraljeve zastave i potom su se razišli. Po Đorđu Sremcu oni su mu tada rekli: „Đurđu pope, što to nama sramotu čine; no ako Ugrima ne trebuje Beograd, trebuje caru“.<ref name="beograd" /> Nakon ovih događaja, šajkaši nisu značajnije učestvovali u odbrani Ugarske.<ref name="kalić" /> Iako ih je bilo u Beogradu 1521, pa je čak sačuvano i ime njihovog zapovednika [[Petar Ovčarević|Petra Ovčarevića]], njihova uloga prilikom opsade Beograda 1521. bila je neznatna.<ref name="beograd" />

Beograd je bio potpuno nespreman za dužu [[Opsada|opsadu]].<ref name="kalić" /> Veliki deo topova koji su se u njemu nalazili izgubio je Jovan Zapolja u [[Bitka pod Avalom 1515.|bici pod Avalom 1515.]] godine.<ref name="beograd" /> Nije bilo ni dovoljno pušaka, baruta ni drugog oružja ili ratnog materijala. Ban Beograda, Franja Hadervari, je [[april]]a i [[maj]]a 1521. pozajmljivao novac kako bi grad pripremio za odbranu, ali ova sredstva nisu stigla do Beograda.<ref name="kalić" /> Nestašica životnih namirnica prouzrokovala je glad koja je pogađala i vojnike i građane. Opsadnicima su unutrašnje teškoće olakšale posao.<ref name="beograd" />

=== Komandovanje u Beogradu ===

Pored ovih nedaća, Beograd je imao i problem sa komandovanjem. Pred opsadu Beograda imao je dvojicu banova: [[Franja Hadervari|Franju Hadervarija]] i [[Valentin Terek|Valentina Tereka]], maloletnog sina pokojnog bana [[Emerik Terek|Emerika Tereka]]. Prvi zbog bolesti nije bio u gradu prilikom opsade. Drugi je bio pod tutorstvom ujakā [[Blaž Šuljok|Blaža]] i [[Stevan Šuljok|Stevana Šuljoka]]. Braća Šuljok su tražili od kralja da vrati dug u ime umrlog Emerika Tereka i odbijali su da predaju grad dok se ove obaveze ne izmire. Tako dužnost nije mogao da preuzme ni [[Andrija Batori]] koga je kralj imenovao za bana. Šuljoci su isticali da neće predati grad kralju čak i ako ga sultan napadne. Kralj nije imao snage da svoje naredbe sprovede u delo. Tako Beograd nije branio nijedan od njegovih banova. Ovakvo stanje bilo je protivno zakonima Kraljevine Ugarske. Sabori su pograničnim komandantima u više navrata pretili najstrožim kaznama zbog ovakvog stanja, ali ništa konkretno nije učinjeno da se situacija promeni. Delovanje braće Šuljok bilo je nezakonito jer položaj [[Beogradski ban|beogradskog bana]] nije bio nasledan, čak ni doživotan, tako da njihov nećak Valentin nije imao nikakva prava na ovo mesto.<ref name="beograd" /> Dvor nije bio u stanju da kazni nijednog prekršioca, pa su samovolja i nasilje harali pograničnim područjem.

Stvarnom odbranom grada komandovao je [[Mihailo Mora]] koji je zamenjivao Franju Hadervarija. Po tvrđenju mnogih, a i samog kralja, on je bio nedostojan ovog položaja. Zabeleženo je i da je viceban bio izvesni ''Blaž''. Od ostalih komandanata pominju se [[Jan Morgaj]], viceban, [[Jovan Bat]], možda zapovednik tvrđave, [[Vladislav Bardi]], vođa pešaka i Petar Ovčarević, vojvoda šajkaša.<ref name="beograd" />

== Turska vojska ==

U drugoj polovini [[maj]]a [[1521]]. godine turska vojska krenula je iz okoline [[Istanbul|Carigrada]]. Na putu su im se priključivale nove trupe. Tursku vojsku predvodio je [[sultan]], a sa njim su bile i njegove najbolje vojskovođe: [[Piri-paša]], [[Mustafa-paša]], [[Ahmed-paša]], [[Bali-beg]], [[Gazi Husrev-beg|Husrev-beg]] i drugi. Bila je organizovana i pripremljena velika kopnena [[vojska]] i [[flota]]. Brodovi su do Beograda doprli [[Dunav]]om a neki su po svoj prilici krenuli iz [[Crno more|Crnog mora]]. Na brodovima je pored lađara bilo i [[janjičari|janičara]]. Broj turskih vojnika moguće je samo približno proceniti. Najviši broj koji se u izvorima pominje je 200.000, ali je on sigurno višestruko preuveličan. Broj od 100.000 ljudi koji navodi [[Mletačka republika|mletački]] izveštač mnogo je verovatniji, a od toga svega 30.000 ratnika. I ovaj broj vojnika smanjen je usled [[epidemija]] crevnih oboljenja. Kada se sve sagleda, broj turskih ratnika nije bio preterano veliki. Turska vojska je bila veoma dobro opremljena. Imala je dovoljno svih vrsta oružja kao i ratnog materijala. Značajan deo snage turske vojske bila je i njena [[artiljerija]]. [[Top]]ovi su dovlačeni izdaleka, a neki su liveni usput. Vojska je sa sobom nosila životne namirnice, a dobar deo svojih potreba namirivala je iz oblasti kroz koje je prolazila. Iako se u [[Srbija|Srbiji]], [[Mačva|Mačvi]] i [[Srem]]u u to doba godine proizvodilo dosta hrane, vojska nije uvek bez problema nabavljala hranu.

== Pripremne i početne akcije ==

=== Turski prodor u Srem ===

Napad na Beograd bio je pažljivo pripremljen i sistematski ostvarivan. Glavnom napadu prethodili su upadi turskih četa u Erdelj u junu [[1521]]. kao i u [[Hrvatska|Hrvatsku]] i [[Bosna|Bosnu]]. Upad Tatara u Poljsku bio je deo istog plana. Krajem juna 1521. turska vojska je prošla [[Niš]] i [[Kruševac]], a glavnina vojske sa sultanom na čelu uputila se ka [[šabačka tvrđava|utvrđenom Šapcu]]. Prvih dana jula 1521. počeo je turski napad na [[Šabac]]. Turskim snagama komandovao je Ahmed-paša. Posada grada se hrabro branila, ali pošto je bila malobrojna i slabo opremljena nije mogla da pruži duži otpor. Za pad Šapca u Budimu saznalo se već [[10. jul]]a. Sultan je naredio da se osvojeni grad proširi i utvrdi i da se u njega smesti [[garnizon]].<ref name="beograd" />

Sultan je takođe odmah po preuzimanju grada naredio da se sagradi [[pontonski most]] na Savi da bi sa sremske strane, od [[Zemun]]a, sa glavninom vojske napao Beograd. Kod Šapca je sultan proveo deset dana. Radovi na mostu su sporo odmicali. Uvidevši kakve namere sa Sremom ima sultan, srpska despotica Jelena, udovica Ivaniša Berislavića, poslala mu je poslanike da ponude pokornost. On je na to pristao, a despotica je iskoristila dobijeno vreme da sa svojim blagom pobegne u unutrašnjost Ugarske. Turska potera nije uspela da je uhvati. Sultan je u Srem poslao Bali-bega sa zadatkom da osvoji tamošnje gradove što je i učinjeno. Tu im se suprostavila ugarska vojska kojom je komandovao [[Stefan VII Batori|Stefan Batori]] i koja je u jednoj bici potukla Turke, ali izgleda da nije imala dovoljno snage da goni neprijatelja i da odbije njegove napade.<ref name="beograd" />

Dok je sultan boravio u Šapcu, a njegovi odredi pustošili Srem, Piri-paša je ratovao kod Beograda. Prvih dana jula deo turske vojske je odvojen i pod zapovedništvom Piri-paše je poslat ka Beogradu. Ove trupe su imale zadatak da dopru do Beograda i da motre na ugarske pripreme i na eventualni ugarski protivnapad.<ref name="beograd" />

Piri-paša i Husrev-beg otpočeli su opsadu Zemuna kako bi potpuno odsekli Beograd. Grad je žestoko bombardovan, a malobrojni branioci nisu mogli da pruže snažniji otpor. [[Utvrđeni Zemun]] se predao, stanovništvo je odvedeno u roblje, a branioci pobijeni.

Posle pada Zemuna situacija u Beogradu znatno se pogoršala. Obruč se sve više stezao. U drugoj polovini jula intenzivirana su turska bombardovanja. Svi turski napori bili su usmereni na rušenje bedema i pojedinih kula. Branioci su izvršili jedan ispad, ali nisu uspeli da onesposobe tursku artiljeriju.<ref name="beograd" />

Dana [[29. jul]]a 1521, sultan je prešao u Srem i krenuo ka Beogradu. U to vreme pao je i [[Slankamen]], a poslednjeg dana jula sultan je stigao u Zemun.<ref name="beograd" />

=== Delovanje ugarskih vlasti ===

Bilo je očigledno da Ugarska neće moći da odbrani Beograd. Posle diplomatskih poteza kod prijateljskih i srodničkih dvorova, kralj je shvatio kako je prinuđen da se osloni na domaće moćnike. On je 15. jula sa oko dvesta konjanika krenuo iz Budima na jug očekujući da će mu se pridružiti čete velikaša. Međutim, ni pisma ni pretnje poslate vojnim komandantima nisu mogle da postignu svoj cilj.

Kralj je velikašima poslao krvavi mač, prastari simbol velike opasnosti još iz vremena Arpadovića, nadajući se da će na taj način privoleti plemiće na odbranu zemlje. Krenuvši iz Budima, kralj se prvo zaustavio u [[Budimpešta XXII okrug|Tetenju]] nedaleko od prestonice. Tu je bio sve do [[8. avgust]]a očekujući da mu se pridruže novi odredi. Iz Tetenja je krenuo na jug, zaustavio se u [[Adonji]]ju, da bi [[28. avgust]]a bio u [[Tolna|Tolni]], kada je već bilo kasno da se Beogradu pruži bilo kakva pomoć.

Erdeljski vojvoda [[Jovan I Zapolja|Jovan Zapolja]], koji je u to vreme smatran za najboljeg ugarskog vojskovođu, nije se priključio kralju. On je čekao da vidi kako će teći situacija na jugu. Od inostrane pomoći nije bilo nikakve konkretne koristi. Poslanstva poslata u Veneciju bila su lepo primljena, ali nisu uspela da dobiju nikakvu pomoć. Nakon opsade, Ugarska je optuživala Veneciju ne samo zato što nije pružila pomoć Ugarskoj, već ju je i optuživala da je pomagala Turke artiljerijom.<ref name="beograd" />

Nadvojvoda Ferdinand i poljski kralj Žigmund uputili su vojnu pomoć. Prvi je poslao 3.000 pešaka iz [[Nemačka|Nemačke]], a drugi 500 konjanika i 2.000 pešaka. Lajoš je očekivao trupe iz svojih zemalja, [[Češka (Bohemija)|Češke]] i [[Moravska|Moravske]], u koje je izgleda polagao svoje najveće nade. Ipak, odluke u ovim zemljama donete su sa velikim zakašnjenjem. Sabor u Moravskoj održan je [[29. jul]]a 1521. godine. Na njemu je prihvaćen kraljev predlog da se pošalje vojska. Vojska koju je Češka slala (7 220 pešaka, 400 konjanika i 18 topova), okupila se u drugoj polovini avgusta kod grada Holiča. Upravo u vreme kada je Beograd pao ova vojska se pridružila kralju u Tolni i bila je spremna da se bori kako bi povratila izgubljeno, ali je kralj od ovog odustao, pa su se vojnici razišli. Odredi nadvojvode Ferdinanda pridružili su se kralju kada je svaki otpor Turcima postao beznadežan. U [[Petrovaradin]]u su se nalazili odredi [[Stefan VII Batori|Stefana Batorija]], a kod [[Lipa na Morišu|Lipe]] na [[Moriš (reka)|Morišu]] snage erdeljskog vojvode Jovana Zapolje. Tri ugarske vojske nisu ni pokušale da spreče tursko osvajanje Beograda.<ref name="beograd" />

== Opsada i pad grada ==
Za razliku od prethodnih pokušaja osvajanja Beograda, glavni napad 1521. išao je sa sremske tj. savske strane. Turci su dobro uočili da su sa ove strane bedemi bili jednostruki, dok su na svim ostalim sektorima bili dvostruki. Napad na ovaj deo utvrđenja bio je moguć samo uz prethodno zauzimanje Srema, što u prethodnim pohodima na Beograd nije postignuto. u avgustu 1521. Beograd se nalazio u potpunoj izolaciji. Sultan se sa svojom pratnjom nalazio u Zemunu gde je bio i pisac dnevnika ovog pohoda koji je ostavio najautentičnije svedočanstvo. Posmatrano sa sremske strane, na levom krilu (sa dunavske strane) nalazio se Mustafa-paša kome je bio potčinjen zapovednik [[danak u krvi|janičara]], a na desnom krilu napadom je rukovodio Piri-paša. Turska konjica nalazila se na sremskoj obali i na [[Veliko ratno ostrvo|Velikom ratnom ostrvu]].<ref>Veliko ratno ostrvo je savremeni naziv.</ref>

[[Bombardovanje]] Beograda koje je otpočelo još u junu nastavljeno je pojačanim intezitetom tokom avgusta. Turski topovi bili su ukopani, a postojali su i zakloni koji su štitili posadu od vatre branilaca. Opsađeni su se branili topovskom i puščanom vatrom sa kula i bedema. Početkom avgusta počeli su juriši na grad. Gradski zidovi bili su ozbiljno oštećeni. U žestokoj borbi koja se odigrala [[2. avgust]]a poginulo je između 500 i 600 napadača, ali je napad odbijen.

Sutradan, [[3. avgust]]a, Turci su usmerili napad ka Donjem gradu koji je bio najslabija tačka odbrane. Vođene su ogorčene borbe, ali je i ovaj turski napad odbijen. Posle ovog neuspeha sultan je odlučio da treba sprovesti još neke pripreme. On je naredio Ahmed-paši da sa topovima pređe na Ratno ostrvo i da odatle tuče grad, jer su bedemi sa te strane bili najslabiji. Otpočelo je i podizanje pontonskog mosta na Savi.

Pripreme za juriš počele su [[7. avgust]]a. Noću su turske snage prilazile bedemima. Osmog avgusta počeo je opšti juriš. Napadano je sa triju strana: sa obale Save (Piri-paša), sa obale Dunava (Mustafa-paša) i frontalno sa rečne strane (Ahmed-paša). Branilaca je bilo premalo da bi mogli da se uspešno bore na svim stranama. Turci su prodrli u varoš i osvojili je nakon žestoke celodnevne borbe.

Istog dana odredi janičara jurišali su i na Gornji grad, ali su odbijeni zahvaljujući upornosti branilaca. Narednog dana nastavljeno je bombardovanje grada. Turci su dovukli topove u Donji grad kako bi povećali efikasnost bombardovanja, a jedan manji top je postavljen na toranj [[Franjevci|franjevačkog]] samostana. Branioci su ulagali velike napore da onesposobe ovaj top, ali u tome nisu uspeli. Turski strelci su ubacivali zapaljivi materijal u grad, što je izazivalo brojne požare. Dobar deo ionako malobrojnog ljudstva morao je biti angažovan na gašenju požara. Odredi Ahmed-paše pokušali su [[16. avgust]]a da smelim jurišima na tvrđavu probiju odbranu. Ahmed-paša je svoje ratnike bodrio slagavši ih da je tog dana [[Vidovdan]], dan kada su [[Srbi]] [[kosovska bitka|poraženi na Kosovu]]. Na osnovu ovog podatka, [[Jovanka Kalić]] došla je do zaključka da je Ahmed-paša za najveće neprijatelje u tvrđavi smatrao Srbe, jer nema mnogo smisla da je srpskim praznikom bodrio svoje ratnike na borbu protiv Ugara. Turci su žestoko napali penjući se uz bedeme, ali i pored svih problema branioci su očajničkim otporom uspeli da odbiju sve pojedinačne turske napade, bez obzira na njihovu silovitost i snagu.

Otkako je Donji grad zauzet, Turci su kopali lagume sa ciljem da raznesu bedeme. Položaj Gornjeg grada bio je pogodan za ovu operaciju jer se nalazio na brežuljku, a Turci su držali podnožje tog brežuljka. Za ovaj posao dovodili su ljude iz obližnjih rudnika. Čim bi se neki značajniji objekat srušio Turci bi krenuli u juriš.

Most na Savi završen je [[17. avgust]]a posle dvanaestodnevne izgradnje. Situacija u gradu se naglo pogoršavala. Dana [[24. avgust]]a zabeleženo je prvo bekstvo iz grada. Već [[25. avgust]]a branioci su pregovarali o predaji, ali su tražili višednevni rok što su Turci odbili. Već 26. i [[27. avgust]]a krenuo je opšti turski napad. Pošto su saznali da od brze kraljeve pomoći nema ništa, branioci su uvideli da im je jedino preostalo da se predaju. Sledećeg [[28. avgust]]a izvršena je primopredaja grada.

== Predaja i posledice ==

Ugri su za predaju grada optuživali Srbe. Ugarski kralj je neposredno posle pada grada optuživao je beogradskog bana, Franju Hadervarija, i Stevana Šuljoka. Franju Hadervarija je krivio zato što je imenovao Mihaila Moru za vođu branilaca koji je najverovatnije i izdao grad. Taj ugarski podban je verovatno ''imućni nevernik'', koga pominju Turci, koji je u noći [[28. avgust]]a prebegao iz grada i odao očajno stanje branilaca. Ovakve vesti donosi i sâm kralj. Upadljivo je i to što ugarski kralj nigde ne pominje izdaju [[Srbi|srpskih]] branilaca što bi svakako učinio da je izdaje bilo. Nakon predaje grada Mađari su pušteni, dok su Srbi deportovani u [[Istanbul|Carigrad]]. O predaji grada pregovarali su ugarski zapovednici. Grad se predao tek kada je nestalo sredstava za borbu. Beogradska posada zajedno sa građanima pružala je gotovo dvomesečan otpor.

Branioci nisu mogli da postavljaju naročite uslove sultanu prilikom predaje. Tražili su poštedu svojih života i pravo da slobodno napuste grad. Sultan je to obećao i grad se predao napadaču. O datumu predaje grada postoje različiti podaci i izvori se ne slažu po tom pitanju. Prema dnevniku sultanovog pohoda to se desilo [[29. avgust]]a, a po izveštaju [[Mletačka republika|mletačkog]] poslanika pri ugarskom dvoru, 28. avgusta. Ovoj nesigurnosti doprinela je i činjenica da je ugarski dvor držao u najvećoj tajnosti vest o predaji grada. Tako da ni uglavnom dobro obavešteni mletački poslanik nije mogao da blagovremeno obavesti svoje nadležne.

Zapravo, predaja grada se odvijala dva dana. Protokol o predaji potpisan je 28. avgusta i istog dana je u ime sultana u tvrđavu ušao smederevski beilbaša sa jednim janičarem. Sutradan je osmanlijska vojska stvarno zaposela [[Beogradska tvrđava|Beogradsku tvrđavu]]. Janičari su 29. avgusta prvi ušli u grad. Istovremeno sa turskim zaposedanjem grada hrišćani su ga napuštali. Primopredaja grada je brzo izvršena. Mađari su [[brod]]ovima poslati u Slankamen gde se nalazio Beli-beg. Prema jednom izvoru, Beli-beg ih je tu pobio. Ovaj navodni pokolj Mađara desio se u drugoj polovini septembra, a poznato je da su Mađari poslati u Slankamen 30. avgusta, tako da je nemoguće sa sigurnošću zaključiti da li je Beli-beg držao Mađare kod [[Slankamen]]a više od 15 dana ili je reč o pokolju neke manje grupe koja se kasnije povlačila. Takođe je nemoguće utvrditi da li je ovo učinjeno sa sultanovim odobrenjem, jer je on [[18. septembar|18. septembra]] napustio Beograd. Srpskom stanovništvu nije dozvoljeno ni povlačenje ni zadržavanje u Beogradu. Sultan je [[9. septembar|9. septembra]] naredio da se ratnici iz Beograda odvedu u Carigrad pod stražom. Oko 10. septembra srpske porodice krenule su iz Beograda. Po odobrenju Turaka oni su sa sobom poneli svoje svetinje: mošti [[Sveta Petka|svete Petke]], mošti [[Carica Teofana|carice Teofane]] i ikonu [[Bogorodica|Bogorodice]]. Ove svetinje otkupio je tadašnji [[patrijarh]], jer je sultan pretio da će ih uništiti. Srpskom stanovništvu se gubi svaki trag u Carigradu, ali različiti tragovi ukazuju na činjenicu da broj deportovanih 1521. nije bio mali. O njihovom boravku u gradu na [[Bosfor]]u svedoči i ime jedne gradske kapije na [[Dvostruki bedemi Teodosija II|Teodosijevim bedemima]] koja se u otomansko vreme zvala [[Beogradska kapija u Carigradu|Beogradska]], po Srbima iz Beograda koje je sultan naselio oko nje<ref name="WoC">-{Stephen Turnbull, ''„Walls of Constantinople AD 324-1453“'', [[Oksford|Oxford]]}- [[2004]]. {{en}} {{ISBN|1-84176-759-X}} [http://www.ospreypublishing.com/title_detail.php/title=S759X~ser=FOR], Pristupljeno 17. 4. 2013.</ref>. Lokalna legenda iz Carigrada govori o tome da ih je sam sultan preselio iz Beograda kako bi održavali zapušteni [[Vizantijsko carstvo|vizantijski]] sistem [[Sistem vodosnabdevanja u Carigradu|vodosnabdevanja]] koji je grad snabdevao pijaćom vodom iz nekoliko kilometara udaljene [[Beogradska šuma|Beogradske šume]], pošto je taj sistem bio sličan onom u tadašnjem Beogradu koji je i dalje radio besprekorno.

== Turski Beograd ==
Sultan je u Beograd ušao [[30. avgust]]a. Odmah je naređeno da se [[Crkva (građevina)|crkva]] u Donjem gradu pretvori u [[Džamija|džamiju]]. Ubrzo su i ostale beogradske crkve pretvorene u džamije, a Turci su otpočeli obnovu grada. Grad je dobro snabdeven oružjem, a u njemu je po jednom izveštaju smešteno 3.000 ljudi. Prvi turski zapovednik Beograda bio je [[Bali-beg]] koji je postavljen za smederevskog [[Sandžak (administrativna jedinica)|sandžaka]] i beogradskog [[muhafiz]]a.<ref name="beograd" />

Ugarske vlasti su vest o padu Beograda držale u najvećoj tajnosti. Ovo je trebalo da pruži vreme dvoru da reaguje ali svaki pokušaj povratka izgubljenog bio je nemoguć. Za beogradski poraz kažnjeni su beogradski banovi Franja Hadervari i Valentin Terek oduzimanjem celokupne imovine. Pad Beograda, najvažnije ugarske tvrđave na južnoj granici Ugarske kraljevine, bio je uvod u ugarski poraz i tursko [[Osmanski ratovi u Evropi|prodiranje u srednju Evropu]].

== Povezano ==
* [[Osmansko-ugarski sukobi|Osmansko-mađarski sukobi]]
* [[Opsada Beograda (1456)]]
* [[Osmanski ratovi u Evropi]]
* [[Mohačka bitka]]
* [[Beograd pod osmanskom vlašću]]
* [[Srbi u Carigradu]]
* [[Opsada Rodosa (1522)]]

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* ''Grupa autora, Istorija Beograda. Stari, srednji i novi vek, urednik [[Vaso Čubrilović|Vasa Čubrilović]], Beograd [[1974]].''
* ''[[Jovanka Kalić|Jovanka Kalić-Mijušković]], [[Beograd u srednjem veku (knjiga)|Beograd u srednjem veku]], Beograd, [[1967]].''
* ''[[Gligorije Elezović|G. Elezović]] — G. Škrivanić, Kako su Turci posle više opsada zauzeli Beograd, Zbornik za istočnjačku istorijsku i književnu građu, izdanje SAN, [[1956]].''
* ''M. Ilić-Agapova, Ilustrovana istorija Beograda, Beograd [[1933]].''
* ''[[Aleksa Ivić|A. Ivić]], Istorija Srba u Ugarskoj 1459—1690, Zagreb [[1914]].''

== Spoljašnje veze ==
* [http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/u%D1%98ed-krilatih-zmi%D1%98 Članak o padu Beograda u Politikinom zabavniku] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120113011012/http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/u%D1%98ed-krilatih-zmi%D1%98 |date=2012-01-13 }}

[[Kategorija:1521]]
[[Kategorija:Mađarske bitke|Beograd 1521]]
[[Kategorija:Osmanske bitke|Beograd 1521]]
[[Kategorija:Novovjekovne bitke|Beograd 1521]]
[[Kategorija:Opsade|Beograd 1521]]
[[Kategorija:Historija Beograda]]