Izvorni kod stranice Nebiće

[[Datoteka:Solid black.svg|thumb|Nebiće se često predstavlja kao odsustvo bića, kao što je [[tama]] odsustvo [[svetlost]]i.]]

'''[[Ništa]]''' u filozofiji, odnosno '''nebiće''' ili '''ništavilo''', je pojmovna suprotnost [[biće|biću]]. Tokom povesti, mnogi filozofi su pokušavali da odrede nebiće na različite načine<ref name="Filozofski rečnik">Nebiće, Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Plato, Beograd, 1997.</ref>:
* kao odsustvo bića, odnosno prazan prostor, ukoliko se biće shvata kao protežno. 
* kao potencijalno biće, ono što još nije, ali može da bude (u aristotelovsko-sholastičkoj tradiciji).
* kao prividno biće, koje obuhvata [[mašta|imaginarne]] tvorevine ljudskog [[duh]]a.
* kao promenljivo biće, koje u sebi sadrži svoju [[logička negacija|negaciju]], stalnu mogućnost da ne bude.
* kao različitost; kod Platona pojam bića podrazumeva i svoju suprotnost, odnosno pojam nebića.

U kineskoj filozofiji se smatralo da je ništa osnov odnosno početak svega, dok su stari Grci tvrdili da [[ex nihilo nihil fit|ništa ne nastaje iz ničega]].<ref>Hegel, Nauka logike (str. 102), Beograd, 1976.</ref>

U filozofiji postoje shvatanja da ništa postoji jer se o njemu misli, ono se predstavlja, o njemu se govori, ali biće ne pripada njemu kao takvom, već ono predstavlja samo odsutnost bića, kao što je mrak samo odsutnost svetlosti.<ref>Hegel, Nauka logike (str. 103), Beograd, 1976.</ref>

== Kineska filozofija ==
=== Lao Ce ===

U [[Taoizam|taoizmu]] se krajnja stvarnost često karakteriše kao nebiće, koje je osnova sveg bića.<ref name="Enciklopedija živih religija">Biće i nebiće, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd, 2004. {{ISBN|86-19-02360-8}}</ref> Pošto se [[tao]] smatra neizrecivim a pošto se sva bića mogu imenovati ili opisati, sledi da neizrecivi tao predstavlja nebiće (''wu'').

Nebiće nije suprotnost biću, već ono predstavlja prvobitno, neiskvareno biće koje postoji pre pojave svih razlikovanja i mnogostrukosti. Stoga se tao naziva i »neklesani kamen« koji prethodi pojavi svih stvari.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Pošto sve stvari proishode iz bića, samo biće mora proisteći iz nekog izvora koji nije biće i koje se, shodno tome, naziva nebićem.

=== Seng-čao ===

Kineski filozof [[Seng-čao]] je govorio da sve stvari istovremeno sadrže biće i nebiće:

{{izdvojeni citat|„Sve stvari sadrže u sebi ono što čini da nisu biće (''yu''), a takođe, ono što čini da nisu  nebiće (''wu''). Zbog prvog, one jesu biće, a ipak nisu nebiće. Zbog drugog, one jesu nebiće, a ipak nisu biće ... Zasto je tako? Pretpostavite da je biće zaista biće, onda bi bilo biće za sva vremena i ne bi dugovalo svoje biće sticaju uzroka. Pretpostavite da je nebiće zaista nebiće, onda bi bilo nebiće za sva vremena i ne bi dugovalo svoje nebiće poništenju uzroka. Ako nebiće duguje svoje nebiće uzročnosti, onda nebiće nije stvarno nebiće... Ako želimo da tvrdimo da su sve stvari biće, ipak to biće nema stvarno biće. Ako želimo da tvrdimo da su nebiće, one ipak imaju svoje oblike i odlike.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. (1977). str. 271-285.</ref>|Chao Lun, glava 2.}}

== Starogrčka filozofija ==
=== Parmenid ===

Pojam nebića se u filozofskom smislu kod starih Grka prvi put javlja u [[Parmenid]]ovoj izreci: "biće jeste a nebiće nije".<ref>Herman Diels, Predsokratovci I, Zagreb 1983.</ref>

[[Atomizam|Atomisti]] su tvrdili da nebiće jest praznina, tj. prostor u kome nema [[atom]]a.<ref name="Filozofski rečnik"/>

=== Platon ===
[[Platon]] je u dijalogu Sofist formirao pojam nebića u nastojanju da razjasni odnos [[govor]]a i [[misao|mišljenja]] prema onome što stvarno jeste (prema biću); kao i odnos [[Jedno]]g i mnoštva.

{{izdvojeni citat|Nebiće samo po sebi i samo sobom u strogom smislu reči nije moguće ni iskazati, ni govoriti o njemu, ni misliti na njega.<ref>Platon, Sofist, 238s</ref>|[[Platon]]}}

Međutim, prisustvo [[iluzija]] i [[laž]]i u ljudskom govoru, za Platona je bilo pokazatelj da nebiće u nekom vidu postoji, jer iluzijama i lažima ne odgovara ništa stvarno.<ref name="Filozofski rečnik"/> S druge strane, ono što u sebi sadrži negaciju, tj. stalnu mogućnost da ne bude, navelo je Platona na tvrdnju da su sva [[čula|čulna]] bića na određeni način nebića.<ref name="Filozofski rečnik"/>

=== Aristotel ===
[[Aristotel]] određuje nebiće kao pojmovnu suprotnost biću tvrdeći: "biće nije nebiće" (Metafizika IV, 3, 1105 b).

== Budizam==
{{Glavni članak|Škola praznine|Šunjata}}
U mahajanskom budizmu, krajnja stvarnost se često poistovećuje sa šunjatom (ništavilom ili prazninom), koja je lišena svih razlikovanja. Šunjata nije nikakva posebna stvar, već ono iz čega proističu sve stvari.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>

== Savremena filozofija ==

=== Hegel ===

U [[Georg Vilhelm Fridrih Hegel|Hegelovoj]] dijalektičkoj logici čisto [[biće]] je usled svoje apstrakcije i neodređenosti identično s čistim ništa. Prema [[Hegel]]u, čisto biće, bez ikakve druge odredbe, jeste u stvari ništa, "ni više ni manje nego ništa". Ono je prosta jednakost sa samim sobom, savršena praznina, bez odredbe i bez sadržaja; nerazličitost u samom sebi. On zaključuje "čisto biće i čisto ništa jesu, prema tome, isto." <ref>Hegel, Nauka logike. Deo 1, Objektivna logika: učenje o biću (prva glava), Beograd, 1976.</ref>

== Povezano ==
* [[Biće]]
* [[Ništa]]
* [[Šunjata]]

== Izvori ==
{{reflist|2}}

== Eksterni linkovi ==
* [http://www.rastko.org.rs/filosofija/dpajin/dpajin-nesto_c.html Zašto uopšte nešto, a ne ništa] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304100810/http://www.rastko.org.rs/filosofija/dpajin/dpajin-nesto_c.html |date=2016-03-04 }} (Dušan Pajin) 
* [https://plato.stanford.edu/entries/nothingness/ Nothingness] (Stanford Encyclopedia of Philosophy)

{{Filozofija}}

[[Kategorija:Filozofska terminologija]]
[[Kategorija:Ontologija]]