Kategorički stavovi

U kategoričkim stavovima se prosto pripisuje ili poriče svojsvo nekoj stvari. Na primer: "Voda je tečnost" ili "Sirće nije gas". U ovakvim stavovima razlikujemo subjekat, predikat i kopulu. Subjekat označava stvar o kojoj se govori, predikat ono što se o toj stvari govori-ono što se toj stvari pripisuje ili odriče. Kopula je ono što povezuje subjekat i predikat u smisaonu celinu koju nazivamo stav ili sud. Uz Subjekat stoje reči: "svaki", "nijedan" ili "neki" ili neke druge koje imaju istovetno značanje kao navedene reči. One govore o tome da li se nešto tvrdi ili poriče o čitavoj klasi na koju se odnosi subjekat, ili samo o jednom njenom neodređenom delu. Ove reči nazivaju se kvantifikatori.

Prema tome da li se kategoričkim stavovima nešto tvdi o celom obimu subjekta, kategorički stavovi mogu biti univerzalni ili partikularni. Prema tome da li se njima nešto tvrdi ili poriče, oni mogu biti afirmativni ili negativni. Ako kombinujemo ove dve podele u jednu dobićemo podelu kategoričkih stavova po kvalitetu i kvantitetu:

Univerzalno afirmativni stavovi (Svi S su P)
Univerzalno negativni stavovi (Nijedan S nije P)
Partkularno afirmativni stavovi. (Neki S su P)
Partikularno negativni stavovi (Neki S nisu P)

Evo primera sa malo više "mesa"

Svi Srbi su pismeni.

Nijedan Srbin nije pismen.

Neki Srbi su pismeni.

Neki Srbi nisu pismeni.

Ali šta ćemo sa stavovima kao što su:

"Nikica Kalođera je brat Stipice Kalođere", ili, "Sokrat nije dobitnik nobelove nagrade za književnost"?

Stavovi u kojima subjekat označava jedan predmet nazivaju se singularni stavovi. Oni imaju svojstva slična univerzalnim stavovima: njima se nešto tvrdi ili poriče o čitavoj klasi koju označava subjekat stava.

Uobičajeno je da se univerzalno afirmativni stavovi obeležavaju sa A, univerzalno negativni sa E, Partikularno afirmativni sa I a partikularno negativni sa O. Tako, gornju podelu kategoričkih stavova možemo simbolički predstaviti na sledeći način:

S a P
S e P
S i P
S o P

Vidi i:

Dedukcija

RELEVANTNI ČLANCI