Julijan Djupon
Julijan Ljudvigovič Djupon (rus. Юлиан Людвигович Дюпон; 24. avgust 1871 - 28. februar 1935), bio je ruski arhitekta, poznat po tome što je u međuratnom periodu projektirao nekoliko građevina u današnjoj Srbiji.
Poreklo[uredi | uredi kod]
Julijan Ljudvigovič Djupon, umetnik i arhitekta, rođen je 24. avgusta 1871. godine u Odesi u porodici engleskog državljanina Ludvika Ivanova Djupona i njegove ruske žene Agafi Naumovne.[1] Međutim, po usmenim podacima dobijenim od potomaka, Djuponov otac je bio francuski diplomata koji se oženio Ruskinjom plemićkog porekla.[2]
Školovanje[uredi | uredi kod]
Od avgusta 1888. do maja 1894. godine, obučavao se u Crtačkoj školi Odeskog društva lepih umetnosti u razredu za eksterijer Arhitektonskog odseka (Рисовальнуя школа Одесского общества изящных искусств). Od 1984. do 1901. studirao je na Imperatorskoj umetničkoj akademiji u Petrogradu, na odseku Arhitektura.
Izvedeni projekti u Odesi i okolini[uredi | uredi kod]
1901. godine Djupon se vratio u Odesu gde je do 1906. godine uspešno radio na dužnosti arhitekte u Institutu Blagorodne Device. U Odesi i u drugim gradovima sadašnje Ukrajine i Moldavije, Djupon je projektovao i gradio za privatne investitore, ponekad u koautorstvu sa arhitektom V.M. Kabioljskim. U tom periodu isprojektovao je i izgradio:
- Kuću i zgradu na Мanor imanju u Dnjeprovskom reonu,
- Kuću Rišljakova u Kišnjevu,
- Kuću Brežezovskog u Harkovu,
- Vilu Ščelnukova u Harkovu,
- Kuću Putjati u Harkovu,
- višeporodični stambeni objekat za F. Maha u Odesi,
- tri višespratna stambena objekta za N.C. Belikoviča u Odesi,
- Kuću Ždanova na Ekatarinskom trgu u Odesi (koja je na Pariskoj izložbi 1901. godine bila proglašena najlepšom arhitektonskom celinom u Evropi).[1]
Izvedeni projekti u Rjazanju i okolini[uredi | uredi kod]
1908. godine Djupon se seli u Rjazanj, gde stupa u službu u Vojnoj stambenoj upravi. Tokom nekoliko godina bavio se razradom i izgradnjom kompleksa vojnog naselja za Bolhovski puk u Rjazanju. 1914. godine učestvovao je u završnim radovima na izgradnji hrama u čast Uskrsnuća Hristovog (čija je gradnja započeta 1906).
Od 1914. do 1915. radio je na izgradnji zdanja Društvene banke Sergej Živago u Rjazanju, za koje je 1912. godine dobio nagradu na arhitektonskom konkursu.[3]
Prilike koje su uticale na dolazak u Niš[uredi | uredi kod]
Po izbijanju Oktobarske revolucije u Rusiji, Djupon doživljava veliku tragediju i ostaje bez porodice. Nije poznat put kojim je tokom bekstva stigao u Srbiju (pretpostavlja se preko Turske i Grčke), kao što nije poznata ni tačna godina. Aleksandar Kadijević pretpostavlja da je u pitanju 1918. godina.[4]
Život, rad i smrt u Nišu[uredi | uredi kod]
Gotovo da se ništa ne zna o Djuponovom životu i radu u Nišu od 1918. do 1922. godine kada se ženi Darinkom Kostaćević sa kojom je 1923. godine dobio ćerku.
Navodi se da je Djupon izvesno vreme radio u Tehničkom odeljenju u Opštini. U istorijskom arhivu grada Niša evidentirano je oko 30 njegovih projekata stambenih objekata i nekoliko javnih objekata. U Nišu, Djupon je najpre projektovao u stilu neoklasicizma, ali se u njegovim radovima primećuju i elementi klasicizma, renesanse, kao i stilizovani elementi vizantijskog stila. Nisu mu bili strani ni elementi moderne, kao ni okretanje funkcionalizmu. Sve ovo svedoči o njegovoj potrebi za pronalaženjem novog arhitektonskog jezika i izraza.[5][mrtav link]
Julijan Djupon umro je 28. februara 1935. godine u Nišu. Sahranjen je na Starom groblju.
Izvedeni projekti u Nišu[uredi | uredi kod]
- Javni objekti
- Englesko-srpski dom, 1926
- Spomenik na Čegru, 1927
- Učiteljski dom, 1932
- Rimokatolička župa, nadogradnja sprata, 1934
- Stambeni objekti
- Kuća trgovca Milorada Vasića, ul. Obrenovićeva 38, 1927
- Kuća industrijalca Josifa Apela, ul. Gospodska 2 (danas Lole Ribara), 1932
- Kuća Olbriha Adama, ul. Jug Bogdanova 3, 1932
- Kuća trgovca Đorđa Ćermila, ul. Mrnjavčevićeva (danas Drvarska 2), 1932
- Kuća Paše Mašovića, ul. Carice Mare (danas Anete Andrejević), 1932
- Kuća kafedžije Dragutina Marjanovića, ul. Novopazarska 23, 1932
- Kuća dr Mihajla Đorđevića, ul. Znepoljska 11, 1932
- Kuća trgovca Davida Abenšoama, ul. G. M. Lešjanina 20, 1932
- Kuća gđe S. Olivenkove i N. Sapježko, ul. Beogradska 17, 1933
- Kuća Branka St. Mitića, ul. Hreljina 44a, 1933
- Kuća inženjera Ž. i S. Milosavljevića, ul. Milentijeva 12a, 1933
- Kuća industrijalca Nikole Cvetkovića, ul. Kap. Kostina 5, 1933
- Kuća Radmile Tutunović, ul. Brijanova 5 (danas Mačvanska), 1933
- Kuća Trgovca Leona Hazana, ul. G. M. Lešjana 41, 1933
- Kuća penzionera Osvalda Repića na Keju kralja Petra I 8 (danas M. Paligorića), 1933
- Kuća livca Nikole Drezgića, ul. Kalenikova (danas Marije Bursać), 1934
- Porodična kuća samog arhitekte Djupona, ul. Ljubićska 1, 1934
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 С. Ю. Фоменко, Дюпон Юлиан Людвигович (1871, Одесса – 1935, Ниш) // Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник. М., 2012. Вып. 1. С. 67–72 /http://www.artrz.ru/places/1805007099/1805275392.html/ Arhivirano 2016-03-10 na Wayback Machine-u
- ↑ Z. Čemerikić, Arhitekta Julijan, Lj. Djupon – Niški period, Društvo arhitekata Niša, Niš, 2013, str. 16
- ↑ http://mediaryazan.ru/ekskursia/detail/93913.html, korišćen material G. Čikvarkina | Banka Sergeja Živaga; «Банковское дело на Рязанской земле. История и современность»
- ↑ A. Kadijević, Rad arhitekata Julijana Djupona i Vsevolda Tatarinova u jugoistočnoj Srbiji, Leskovački zbornik 1998, br. 38, str. 137-142
- ↑ http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/