Izvorni kod stranice Isusovo uskrsnuće

[[Datoteka:Grunewald - christ.jpg|thumb|'''Uskrnuće Kristovo'''<br />[[Isenheimski oltar]] ([[Matthias Grünewald|Grünewald]])]]

'''Isusovo uskrsnuće''' ili '''vaskrsenje''', je prema [[Novi zavjet|Novom zavjetu]], naročito [[evanđelje|evanđeljima]], čin [[Isus]]ovog [[uskrsnuće|uskrsnuća]] (vaskrsenja) iz mrtvih nakon njegove [[smrt Isusa|smrti na krstu]] (uskrsnuće ne treba mešati sa kasnijim [[vaznesenje Isusa|uzašćem]] na [[Nebo]]).

Hrišćanska tradicija prenosi da je Isus nekoliko dana nakon pogubljenja ustao iz mrvih. Neki od Isusovih sledbenika bili su uvereni da ga je [[Bog]] digao iz mrtvih i da im se ukazao kao "živi Gospodar".<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. {{ISBN|86-7473-281-X}}</ref> Prema evanđeljima, Isus razapet na [[krst|križu]] je nakon svoje smrti trećeg dana oživio i uskrsnuo, uznevši se na nebo. Ovaj [[Biblija|biblijski]] čin [[хришћанин|kršćani]] slave kao [[Uskrs]]. [[Novi zavjet]] negde doslovno opisuje vaskrsenje, dok druge dopušta drukčija tumačenja.<ref name="Gnostička evanđelja"/>

Većina kršćanskih crkvi prihvataju Isusovo uskrsnuće kao historijsku činjenicu koja je od središnje važnosti za njihovu vjeru. Liberalniji kršćani, ne vjeruju u tjelesno nego samo u [[duhovnost|duhovno]] uskrsnuće. [[Historijski Isus|Kritički proučavaoci]] pak smatraju ovu priču kao [[alegorija|alegoriju]] i [[legenda|legendu]].

Neki proučavaoci ukazuju i na političke funkcije mita o Isusovu uskrsnuću koji se pokazao kao bitan faktor preobrazbe [[rano hrišćanstvo|ranog kršćanstva]] u institucijsku religiju.<ref name="Gnostička evanđelja"/> Naime, pravovjerno učenje o tjelesnom uksrsnuću je ozakonilo hijerarhiju [[sveštenstvo|klera]] kroz čiji se autoritet moralo prići Bogu, dok je gnostičko učenje o duhovnom uksrsnuću bilo potencijalno subverzivno za ovaj poredak jer je tvrdilo da svako ima neposredan pristup Bogu i uskrslom Kristu.<ref>Za detalje videti: ''E. Leack, Melchisedek and the Emperor: Icons of Subversion and Orthodoxy'', u: ''Proceedings of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland for 1972'' (London, [[1973]]), I i dalje.</ref>

== Hrišćanski navodi ==
{{Hrišćanstvo}}
=== Kanonski ===
Prema Evanđelju po Luki, sami su učenici zapanjeni i prestrašeni pojavom Isusa, te su isprva pretpostavili da su videli njegov [[duh]]. Međutim, Isus im je protivrečio: »''Dotaknite me i uverite se, duh nema meso i kosti, a kao što vidite, ja ih imam''.« <ref>[[Evanđelje po Luki|Jevanđelje po Luki]] 24 :36—43.</ref> Pošto mu i dalje nisu verovali, tražio je nešto da jede; dok su ga zapanjeno gledali, pojeo je komad pečene ribe, što nijedan duh ne može učiniti. Luka dalje prenosi da je [[Sveti Petar|Petar]] eliminisao metaforičke interpretacije događaja kome je, kako sam kaže prisustvovao. »''Nakon što je ustao iz mrtvih, jeli smo i pili s njim''.« <ref>[[Djela apostolska|Dela apostola]] 10:40—41.</ref>

[[Evanđelje po Ivanu|Jevanđelje po Jovanu]] prenosi sličnu priču: [[Toma Apostol|Toma]] izjavljuje da neće verovati da je Isus odista ustao iz groba sve dok ga ne bude mogao svojim očima videti i dodirnuti. Isus, kada se pojavljuje, govori Tomi: »''Stavi prst ovde i vidi moje ruke; pruži ruku i stavi mi je na bok; budi pun vere, a ne bez vere''.« <ref>[[Evanđelje po Ivanu|Jevanđelje po Jovanu]] 20:27.</ref> Po Jovanu, ono što je važno jeste da je [[Toma Apostol|Toma]], koji isprva nije verovao u Isusovo uskrsnuće, Isusa nazvao "''moj Gospodar i moj Bog''", što je bio način na koji su nazivani [[popis rimskih careva|rimski carevi]].<ref name="Kembridž"/>

Međutim, neki delovi Novog zaveta navode na drukčija tumačenja uskrsnuća.<ref name="Gnostička evanđelja"/> Luka i Marko prenose da dok su hodali drumom za Emaj, dvojici učenika se Isus pojavio u »drukčijem obliku«, a ne u svom telesnom obličju.<ref>[[Evanđelje po Marku|Jevanđelje po Marku]] 16:12; [[Evanđelje po Luki|Jevanđelje po Luki]] 24 :13—32.</ref> Luka kaže da su učenici, duboko uznemireni zbog Isusove smrti, proveli više sati u razgovoru sa strancem. Pozvali su ga da s njima ruča; tek kada je seo za sto da blagoslovi [[hljeb|hleb]], prepoznali su u njemu Isusa. U tom trenutku on je »''nestao iz njihovog vidokruga''«.<ref>Jevanđelje po Luki 24:31.</ref>

Evanđelje po Ivanu, neposredno pre priče o »nevernom Tomi«, navodi potpuno drukčiju priču: oplakujući Isusa u blizini njegovog groba, [[Marija Magdalena]] ugleda čoveka za koga misli da je baštovan. Kada on izgovori njeno ime, ona odjednom oseti Isusovo prisustvo — medutim, on joj naređuje da ga ne dodiruje.<ref>Jevanđelje po Jovanu 20:11—17.</ref>

[[Pavle iz Tarsa|Pavlovo]] iskustvo ostavlja mogućnost za različita tumačenja.<ref name="Gnostička evanđelja"/> Dok je Pavle putovao drumom za [[Damask]] s namerom da hapsi hrišćane, »''odjednom je oko njega sinula svetlost sa neba. Onda je pao na zemlju''«, čuvši glas Isusa koji ga je korio zbog nameravanog progona.<ref>Dela apostola 9 : 3—4.</ref> Po jednoj verziji ove priče, »''ljudi koji su s njim putovali nemo su stajali — glas su čuli ali nikog nisu videli''«.<ref>Dela apostola, 9:7.</ref> Druga verzija, po istom izvoru, je obrnuta: Pavle je navodno rekao »''oni koji su bili sa mnom videli su svetlost, ali nisu čuli glas onoga koji mi je govorio''«.<ref>Dela apostola, 22:9.</ref> Sam Pavle opisuje vaskrsenje kao »misteriju«, preobražaj fizičke egzistencije u duhovnu egzistenciju, zemaljsko će umrijeti, a nebesko će se roditi.<ref>[[Prva poslanica Korinćanima]] 15:51—53.</ref> Pavlova rasprava o vaskrsenju se završava rečima: »''Ovo ću vam reći, braćo: telo i krv ne mogu naslediti carstvo božje, niti može uništivo naslediti neuništivo''.« <ref>Prva poslanica Korinćanima 15:50.</ref>

=== Nekanonski ===

{{izdvojeni citat|Oni koji kažu da je Gospod prvo umro, a potom vaskrsao, greše. On je prvo vaskrsao, a potom umro. Jer, ko prvo vaskrsne, neće umreti.<ref>{{Cite web |title=Филипово Јеванђеље |url=http://www.verujem.org/pdf/filipove_evandjelje.pdf |access-date=2013-03-23 |archivedate=2013-12-08 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131208202755/http://verujem.org/pdf/filipove_evandjelje.pdf |deadurl=yes }}</ref>|[[Evanđelje po Filipu]]}}

U mnogim [[gnosticizam|gnostičkim]] spisima uskrsli Isus se ne pojavljuje u običnom ljudskom obliku. On se ili pojavljuje kao sjajna prilika koja govori iz svetlosti, ili se pretvara u mnogostruka obličja.<ref>H.—Ch. Puech, »Gnostic Gospels and Related Documents«, u: New Testament Apocrypha I. str. 231—326.</ref>

[[Evanđelje po Mariji]] viđenje vaskrslog Isusa tumači kao viziju iz snova ili transa ekstaze i predstavlja Mariju Magdalenu obdarenu vizijama Isusa koje daleko nadmašuju Petrove.

[[Otkrivenje po Petru (koptsko)|Apokalipsa po Petru]], otkrivena kod Nag Hamadija, kaže da je Petar, u dubokom transu, video Hrista koji je rekao: »''Ja sam intelektualni duh ispunjen sjajnom svetlošću''.« <ref>Petrova apokalipsa 83.8—10, u NHL 344. Za diskusiju o Petru i gnostičkoj tradicij i videti: P. Perkins, »''Peter in Gnostic Revelations''«, u: Proceedings of SBL: 1974 Seminar Papers II (Washington, 1974). 1—13.</ref>

[[Petrova poslanica Filipu|Pismo Petra Filipu]] govori kako su se posle [[Smrt Isusa|Isusove smrti]] učenici molili na Maslinovoj gori i velika svetlost se pojavila, tako da je planina zasjajila od prizora koji se pojavio. Onda im se jedan glas obratio govoreći: »''Poslušajte ... Ja sam Isus Hrist koji je s vama zauvek''«. Zatim, dok su ga učenici zapitkivali o tajnama vasione, odgovarao im je »''glas koji je dolazio iz svetlosti''«.<ref>Petrovo pismo Filipu 134.10—18, u: NHL 395.</ref><ref>Videti analizu u: M. Meyer, The Letter of Peter to Philip NHL VIII, 2: Text, Translation, and Commentary (Claremont, 1979).</ref>

[[Sofija Isusa Hrista]], gnostički spis iz [[knjižnica Nag Hamadi|zbirke Nag Hamadi]], opisuje kako se učenici okupljaju na gori posle Isusove smrti, i »''tada im se pojavljuje Iskupitelj, ne u svom prvobitnom obliku, već kao nevidljivi duh. Ali njegova pojava bila je pojava velikog anđela svetlosti''.« Odgovarajući na njihovo čuđenje i užasavanje, on se smeši i nudi im da ih poduči tajnama (gr. mysteria) svetog plana »''za vasionu i njenu sudbinu''.« <ref>Sophia Jesu Christi 91.8—13, u: NHL 207—208.</ref>

== Razna tumačenja ==
{{main|Vaskrsenje|Uskrsnuće tela}}
[[Datoteka:Vaskrsenie.jpg|thumb|Vasrkrsenje Hrista, pravoslavna [[ikona]].]]

[[Tertulijan]], rani crkveni pisac, oko [[190]]. godine definiše većine pravoverni stav: Kao što je Isus fizički ustao iz groba, tako svaki vernik mora očekivati [[vaskrsenje tela|fizičko vaskrsenje]]. Kako sam kaže, nije reč o [[besmrtnost duše|besmrtnosti duše]]: »''Mislim da o spasenju [[duša|duše]] nije potrebno raspravljati: jeretici, ma u kojem obliku prihvatali spasenje duše, u svakom slučaju ga ne poriču''.« <ref>Tertullian, De Resurrectione Carnis 2.</ref> On kaže da iz [[grob]]a ustaje »''ovo [[telo]] prožeto krvlju, sa kostima, isprepletano živcima, obavijeno venama, koje ... je bilo rođeno, i ... koje umire, telo, bez sumnje, ljudsko''.« <ref name="Tertullian, De Carne Christis 5">Tertullian, De Carne Christis 5.</ref> Tertulijan očekuje da će misao o Hristovim patnjama, smrti i vaskrsenju šokirati njegove čitaoce; on tvrdi da se u nju mora verovati »zato što je apsurdna«! <ref name="Tertullian, De Carne Christis 5"/>

Međutim, neki hrišćani — koje Tertulijan naziva [[hereza|jereticima]] — ne slažu se. Mada ne poriču vaskrsenje, oni ne prihvataju njegovo doslovno tumačenje. [[Gnosticizam|Gnostički]] hrišćani tumače uskrsenje na više načina. Neki kažu da osoba koja doživljuje uskrsenje, [[Hristos|Hrista]] susreće na duhovnom planu, a ne kao uskrslog Isusa koji se fizički vraća u život. Uskrsnuće se tako može doživeti u [[san|snovima]], u transu [[ekstaza|ekstaze]], prilikom [[vizija]] ili u trenucima duhovnog [[prosvetljenje|prosvetljenja]].<ref name="Gnostička evanđelja">[http://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja] (scribd)</ref> Neki gnostici doslovno shvatanje vaskrsenja nazivaju »verom budala«.<ref>Origen, ''Commentarium in I Corinthians'', u ''Journal of Theological Studies'' 10 ([[1909]]), str. 46—47.</ref> Po njima, vaskrsenje nije događaj u prošlosti već način da se Hristovo prisustvo doživi u sadašnjosti, preko unutarnjeg doživljaja. Važna je duhovna vizija, a ne bukvalno viđenje.<ref>Tertullian, ''De Resurrectione Carnis'', 19—27.</ref> Oni koji veruju da se njihov mrtvi učitelj fizički vratio u život pogrešno tumače duhovnu istinu kao materijalan događaj.<ref>Irenaeus, AH 1.30.13.</ref> Gnostički pisci ne odbacuju vizije kao maštarije ili halucinacije; oni duboko poštuju takva iskustva kao intuitivno prodiranje u prirodu stvarnosti. Autor [[Rasprava o uskrsnuću|Rasprave o vaskrsenju]], pronađene u Nag Hamadiju, kaže:

{{izdvojeni citat|Nemojte misliti da je vaskrsenje privid (grčki: ''fantasia''). Vaskrsenje nije privid; ono je stvarno ... Bolje bi bilo tvrditi da je svet privid, a ne vaskrsenje.<ref>Rasprava o vaskrsenju 48.10—16, u: NHL 52—3. Videti također: M. L. Peel, The Epistle to Rheginos; A Valentinian Letter on the Resurrection: Introduction, Translation, Analysis, and Exposition (London/Philadelphia 1969); B. Layton, The Gnostic Treatise on Ressurection from Nag Hammadi. Edited, with Translation and Commentary (Missoula, 1979).</ref>}}

Nekanonsko [[Evanđelje po Filipu]] na isti način govori o vaskrsenju, podsmevajući svima koji ga doslovce shvataju: »''Greše oni koji kažu da će prvo umreti a onda vaskrsnuti''.« <ref>Jevanđelje po Filipu 73.1—3, u: NHL 144.</ref> Oni umesto toga moraju »''vaskrsnuti dok su živi''«. Ove ranokršćanske vjernike je mogućnost susreta s vaskrslim Hristom u sadašnjici mnogo više interesovala nego događaji iz prošlosti.<ref>Videti H. H. Koester, »''One Jesus and Four Primitive Gospels''«, u: J. M. Robinson and H. Koester, ''Trajectories through Early Christianity'' (Philadelphia, 1971), 158—204, i Robinson, »''The Johannine Trajectory''«, ibid., 232—268.</ref> Po Filipu, Isus se otkriva svakom na sopstveni način: »''Otkrio se svima. Velikima kao veliki ... malima kao mali''.« <ref>[[Evanđelje po Filipu|Jevanđelje po Filipu]] 57.38—35, u: NHL 135.</ref>

Skupina gnostika, nazvana [[setijci]] jer su se identifikovali kao sinovi [[Set (mitologija)|Seta]], trećeg deteta [[Adam]]a i [[Eva|Eve]], kažu da su neki hrišćani, zavedeni »veoma velikom greškom«, zamišljali da je Hrist iz mrtvih ustao u telesnom obliku. Oni vjeruju da se Hrist pojavio »''nekolicini učenika koje je smatrao sposobnim da razumeju takve velike misterije''«, i naučio ih da njegovo vaskrsenje shvate kao duhovno, a ne fizičko.<ref>[[Petrova apokalipsa]] 72.10—28, u: NHL 340—341.</ref>

== Naučna objašnjenja ==
{{main|Biblijska kritika|Istorijski Isus}}
Istoričari pokušavaju da utvrde šta se najverovatnije dogodilo i svako iole verovatno objašnjenje ima prednost nad objašnjenjem da je Isus ustao iz [[smrt|mrtvih]], što sa stanovišta [[nauka|nauke]] predstavlja nemogućnost.<ref name = "JInt">[[Bart Ehrman|Ehrman, Bart D.]]. [[Jesus, Interrupted]], HarperCollins, 2009. {{ISBN|0-06-117393-2}}</ref> Jedno od objašnjenja pruža [[hipoteza vizije]], prema kojoj su neki sledbenici doživeli viziju Isusa nakon njegove smrti, pa se priča raširila po hrišćanskoj zajednici.<ref>{{Cite book|last=Funk|first=Robert W|title=The Acts of Jesus:  The Search for the Authentic Deeds of Jesus|year=1998|publisher=A Polebridge Press Book from Harper San Francisco|isbn=0-06-062978-9|url=http://www.westarinstitute.org/Polebridge/Title/Acts/acts.html|access-date=2011-03-21|archive-date=2006-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20060815132815/http://westarinstitute.org/Polebridge/Title/Acts/acts.html|deadurl=yes}}</ref> Drugo objašnjenje je [[hipoteza ukradenog tela]], prema kojoj su Isusovo telo odneli njegovi učenici ili nepoznate osobe.<ref name="ehrmancraig">{{Cite web |title=Is there historical evidence for the resurrection of Jesus? A debate between William Lane Craig and Bart D. Ehrman. |url=http://www.holycross.edu/departments/crec/website/resurrection-debate-transcript.pdf |access-date=2011-03-21 |archivedate=2009-03-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090305053738/http://www.holycross.edu/departments/crec/website/resurrection-debate-transcript.pdf |deadurl=yes }}</ref><ref name="carrier352">Carrier. "The Plausibility of Theft", p. 352.</ref> Postoji i objašnjenje je da su navodi o uskrsnuću samo [[legenda|legende]] ubačene decenijama nakon Isusove smrti. Najstarije jevanđelje po Marku pominje samo prazan grob, dok Matej, Luka i Jovan pominju i prikaze uskrsnuća, koji se u nekih navodima ne poklapaju.

== Političke implikacije ==
{{main|Apostolsko nasledstvo}}
Ako su opisi u Novom zavetu dopuštali različita tumačenja, zašto je crkva u drugom veku nametala bukvalno tumačenje vaskrsenja, odbacujući ostala kao jeres? [[Elaine Pagels|Elejn Pejgels]] smatra da je doktrina o vaskrsenju u [[rano hrišćanstvo|ranohrišćanskom]] pokretu vršila "bitno političku funkciju". Naime, ona ozakonjuje autoritet [[episkopos|biskupa]] koji tvrde da kao naslednici [[apostoli|apostola]] imaju isključivo pravo rukovođenja crkvama, što je osnova papskog autoriteta do današnjeg dana.<ref name="Gnostička evanđelja"/>

[[Datoteka:V&A - Raphael, Christ's Charge to Peter (1515).jpg|thumb|Uskrsli Krist daje upute Petru i apostolima o staranju nad "stadom".]]
Naime, nakon [[Smrt Isusa|Isusovog pogubljenja]] njegovi sledbenici su se razišli, potreseni bolom i preplašeni za svoje živote. Izgledalo je da su njihovi neprijatelji bili u pravu — smrt njihovog vođe znači kraj pokreta. Odjednom, zaprepašćujuće vesti su protresle grupu. Luka kaže kako su čuli da je »Gospod zaista ustao i pojavio se Simonu!« <ref>Jevanđelje po Luki 24:34.</ref> Lukina priča je hrišćane kasnijih generacija navela da zaključe kako je Isus imenovao Petra za naslednika i prepustio mu vođstvo. Štoviše, [[Evanđelje po Ivanu|Evanđelje po Jovanu]] eksplicitno tvrdi da je vaskrsli Hrist Petru rekao da treba da preuzme mesto »pastira stada«.<ref>Jevanđelje po Jovanu 21:15—19.</ref> Bilo da je ova tvrdnja istinita ili ne, ne može se proveriti. Postoje samo svedočanstva iz druge ruke vernika koji tu tvrdnju podržavaju i skeptika koji je poriču.<ref name="Gnostička evanđelja"/>

Ubrzo posle Isusove smrti [[Sveti Petar|Petar]] se stavio na čelo grupe kao vođa i zvanični predstavnik. Po Jovanu, on je vlast dobio od jedinog izvora koji je grupa priznavala — od samog Isusa, koji im je sada govorio posle smrti. Pravoverne crkve koje u Petru vide svoje poreklo stvorile su verovanje, koje se dan-danas podržava u katoličkoj i nekim protestantskim crkvama, da je Petar bio »prvi svedok vaskrsenja« i stoga zakoniti vođa crkve. Međutim, ova tvrdnja se može opovrgnuti na osnovu samog Novog zaveta: evanđelja po Marku i po Jovanu tvrde da je prvi svedok vaskrsenja bila [[Marija Magdalena]], a ne Petar.<ref>Jevanđelje po Marku 16:9 ; Jevanđelje po Jovanu 20:11—17.</ref>

Počevši od [[2. vijek|2. veka]], pravoverne crkve su formulisale stav da su samo neka svedočanstva vaskrsenja imala autoritet. Pravoverni su isticali Matejevu priču po kojoj je vaskrsli Isus objavio da je njegova vlast sada dosegla kosmičke razmere: »''Sva vlast na nebu i na zemlji je meni predata''« te ju je poverio »jedanaestorici učenika«.<ref>Jevanđelje po Mateju 28:18.</ref> Posle četrdeset dana, nakon što je izvršio prenošenje vlasti, uskrsli Isus se iznenada fizički udaljio od njih i [[Vaznesenje Isusa|podigao se na nebo]] dok su ga apostoli u čudu posmatrali.<ref>Dela apostola 1:6—11.</ref> Posle toga, kako kaže Novi zavjet, Hrist se drugima pojavljivao samo na posredniji način.

[[Elaine Pagels|Pejgels]] zaključuje da "doktrina da se sva vlast zasniva na susretu određenih apostola s vaskrslim Hristom, susretu sada okončanom jednom zasvagda, ima ogroman uticaj na političku strukturu hrišćanske zajednice." Pre svega, kako je istakao nemački naučnik [[Karl Hol]], ova doktrina sužava rukovodeći krug na malu družinu čiji članovi drže neprikosnovenu vlast.<ref>Videti K. Holl, ''Der Kirchenbegriff des Paulus in seinem Verhaltnis zur dem der TJrgemeinde, u: Gesammelte Aufsiitze zur Kirchengeschichte'' (Tübingen, [[1921]]), II, str. 50—51.</ref> Zatim, sledi da samo apostoli imaju pravo da postave buduće vođe — svoje naslednike.<ref>G. Blum, ''Tradition und Sukzession: Studium zum Normbegriff des Apostolischen von Paulus bis Irenaeus'' (Berlin, [[1963]]), str. 48.</ref> Ove tvrdnje ne mogu se proveriti; umesto toga, naslednici moraju štititi svedočanstvo apostola, verovati u njega i prenositi ga budućim pokolenjima.<ref>Campenhausen, Ecclesiastical Authority and Spiritual Power, str. 14—24.</ref><ref>E. Pagels, »Visions, Appearances, and Apostolic Authority«, str. 415—430.</ref>

== Izvori ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[Smrt Isusa|Isusovo pogubljenje]]
* [[Vaznesenje Isusa|Isusovo uznesenje]]
* [[Vaskrsenje]]
{{Commonscat|Resurrection of Christ}}

[[Kategorija:Isusov život]]
[[Kategorija:Kršćanstvo]]
[[Kategorija:Novi zavjet]]