Izvorni kod stranice Hanon Moreplovac

{{otheruses2|Hanon}}

[[Datoteka:Hannon map-fr.svg|right|thumb|250px|Moguća ruta plovidbe Hanona Moreplovca]]

'''Hanon''' ([[grčki]]: Ἄννων), nazvan '''Moreplovac''', bio je [[Antička Kartagina|kartaginski]] istraživač, pod čijim je imenom sačuvan jedan kratak "[[periplus]]", odnosno opis plovidbe oko dela [[Afrika|afričke]] obale.

Delo je originalno bilo napisano na [[Punski jezik|punskom jeziku]], pa je do nas stigao grčki prevod. [[Antika|Antički]] autori često ga spominju, ali nemamo nikakvih informacija pomoću kojih bismo mogli identifikovati ovog Hanona s bilo kojim drugim [[Kartaginjani]]nom tog imena ili pouzdano utvrditi vreme u koje je živeo. [[Plinije Stariji]]<ref>[[Plinije Stariji]], ''[[Prirodoslovna pitanja]]'', II, 67, V, 1, 36.</ref> piše da je Hanon preduzeo tu plovidbu u doba kad je [[Kartagina]] bila na vrhuncu moći ''(Punicis rebus florentissimis, Carthaginis potentia florente)''. Neki ga nazivaju kraljem, drugi vođom ''(dux)'' ili zapovednikom ''(imperator)'' Kartaginjana, što bi moglo značiti da je bio jedan od [[sufet]]a.

U samom ''[[Periplus]]u'' Hanon kaže da su ga kartaginske vlasti poslale na plovidbu iza [[Heraklovi stubovi|Heraklovih stubova]] kako bi osnovao nove [[Kolonija|kolonije]] te da je isplovio sa šezdeset [[pentekontera]] i oko 30.000 muškaraca i žena. Na povratku s puta sastavio je opis svoje plovidbe, koji je dao da se ureže na ploču i nju zatim posvetio u hramu [[Hronos]]a ili, prema Pliniju, u [[Junona|Junoninom]] hranu.<ref>[[Atenej]], ''[[Deipnosophistae]]'', III, 83.</ref> Stoga se pretpostavlja da ovaj kratak opis koji je stigao do nas predstavlja grčku verziju teksta zapisanog na toj ploči.

== Etimologija ==
Ovaj se Hanon danas naziva Moreplovac, da bi se razlikovao od ostalih Kartaginjana sa istim imenom, od kojih je bio najpoznatiji [[Hanon Veliki]]. Ime "Hanon" (Ἄννων) znači "milostiv" ili "blag" na [[Punski jezik|punskom jeziku]] ‒ slično [[Sirijski jezik|sirijskom]] ''Ḥannā'' ("حنّا"), koje se i danas koristi na [[Levant]]u.

== Ekspedicija ==
[[Antička Kartagina|Kartagina]] je poslala Hanona, na čelu flote od šezdeset brodova, da istraži i kolonizuje severozapadnu obalu [[Afrika|Afrike]].{{Sfn|Warmington|1964|pp=74–76}} Prošao je kroz [[Gibraltar]] i osnovao je ili ponovo naselio sedam kolonija duž afričke obale koja danas pripada [[Maroko|Maroku]]. Odatle je produžio na jug i istraživao dalje duž afričke obale. Hogan navodi Hanonovu posetu [[Esauira|Mogadoru]], gde su [[Feničani]] ustanovili važan pogon za proizvodnju [[Boja|boje]] iz jedne vrste [[Puževi|morskog puža]] koja živi u tamošnjim vodama [[Atlantski okean|Atlantskog okeana]].<ref>{{cite web |url=http://www.megalithic.co.uk/article.php?sid=17926 |last= Hogan |first= C. Michael |title=Mogador |publisher= The Megalithic Portal |date= November 2, 2007 |accessdate=June 7, 2011}}</ref> Hanon je na svom putovanju sreo mnoge [[Aboridžini|domorodačke]] narode i naišao na različiti doček.

Na krajnjoj tački svog puta Hanon je naišao na jedno ostrvo koje je bilo gusto naseljeno "dlakavim i divljim ljudima". Pokušaji da uhvate muškarce nisu uspeli, ali su zarobili tri žene. No one su bile toliko divlje da su ih ubili i onda im odrali kožu. Prevodioci su im rekli da se zovu [[gorile]], i kada su se [[Evropa|evropski]] istraživači prvi put susreli s gorilama u [[19. vek]]u, nazvali su [[majmun]]e gorilama smatrajući da su to oni "ljudi" koje je Hanon opisao.

{{izdvojeni citat|U jednom dubokom zalivu nalazilo se ostrvo slično već opisanom, na kome je isto tako bilo jedno jezero i u njemu opet ostrvo, koje je nastanjivala neka divlja vrsta ljudi. Žene su bile mnogo brojnije neko muškarci i imale su grubu kožu: naši su ih prevodioci zvali gorilama. Jurili smo muškarce, ali nijednog nismo uspeli uhvatiti, jer su svi pobegli na vrhove uzvišenja, na koja su se s lakoćom popeli, i odatle su bacali kamenje. Zarobili smo tri žene, ali su se one tako žestoko borile, grizle i grebale one koji su ih uhvatili, da smo ih ubili i odrali im kožu, koju smo odneli u Kartaginu. Kako smo ostali bez životnih namirnica, nismo mogli nastaviti put.}}

== ''Periplus'' ==

Osnovni izvor u kome se opisuje Hanonova ekspedicija jeste grčki prevod teksta na ploči koju je Hanon po povratku u Kartaginu navodno ostavio u hramu [[Baal|Baala Hamona]], koga su Grci identifikovali s [[Hronos]]om. Prevod se naziva ''[[Periplus]]'', a pun naslov u prevodu s grčkoga glasi: ''Putovanje Hanona, zapovednika Kartaginjana, oko delova [[Libija (antička)|Libije]] iza Heraklovih stubova, koje je ostavio u Hronosovom hramu''. Za njega su znali [[Plinije Stariji]] i [[Arijan]], koji ga spominje u na kraju svoje ''Aleksandrove Anabaze'' (u 8. knjizi, koja se zove ''Indica''):

{{izdvojeni citat|Libijac Hanon krenuo je iz Kartagine, prošao Heraklove stubove i isplovio u [[Okean]], a Libija mu je bila s leve strane, i plovio je dalje na istok, ukupno 35 dana. No kad je konačno okrenuo na jug, snašle su ga svakakve teškoće, nestašica vode, nepodnošljiva vrućina i užareni potoci koji se ulivaju u more.<ref name="ArrianBrunt1978">{{cite book|author1=Arijan|author2=P. A. Brunt|author3=I. Robson|title=Arrian: Books 5-7 Anabasis Alexandri, Book 8 Indica|url=http://books.google.com/books?id=aKYztwAACAAJ|accessdate=23 February 2013|year=1978|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-434-99269-0|page=32}}</ref>}}

Pouzdanost Hanonovog izveštaja neki su naučnici osporavali, a drugi je branili. Warmington sugeriše{{Sfn|Warmington|1964|p=76}} da su razlike između detalja opisanih u ''Periplusu'' i današnjih geografskih spoznaja konzistentne s antičkim izveštajima o odlučnosti Kartaginjana da za sebe zadrže monopol nad [[Trgovina|trgovinom]] koja se odvijala Atlantskim okeanom:

{{izdvojeni citat|Ovaj izveštaj neki su antički autori kritikovali, među njima i [[Plinije Stariji]], a u moderno doba o njemu je napisan veliki broj naučnih radova. Izveštaj je nedosledan, a na nekim mestima svakako i netačan, i propadaju gotovo svi pokušaji da se različita mesta koja se u njemu spominju identifikuju na osnovu pravaca plovidbe i razdaljina. Neki naučnici pribegavaju emendacijama teksta, koje su u nekim slučajevima opravdane. No moguće je da pred sobom imamo izveštaj koji je namerno uređen tako da kartaginski konkurenti ne mogu identifikovati mesta o kojima se govori. Iz svega što znamo o kartaginskoj odlučnosti da sačuvaju od [[Stara Grčka|Grka]] sve svoje znanje o zapadnim tržištima i svoj ekskluzivni pristup tim tržištima, deluje neverovatno da bi dopustili objavljivanje tačnog opisa puta koji bi svima bio dostupan. Pred nama se nalazi jedna zvanična verzija pravog Hanonovog izveštaja koja sakriva ili falsifikuje ključne informacije, a istovremeno daje Kartaginjanima razlog da budu ponosni na svoja dostignuća. Sama svrha plovidbe, naime konsolidacija pristupa izvorima zlata, čak se ni ne spominje.}}

== Datiranje ==

Hanonovi magloviti opisi, koji ostavljaju vrlo široki prostor za spekulacije i pretpostavke, naveli su neke naučnike da Hanonovu plovidbu datiraju još u doba [[Trojanski rat|trojanskog rata]] ili u [[Hesiod]]ovo vreme, dok drugi idu u suprotnu krajnost i smeštaju je tek u period [[Agatoklo]]ve vladavine. Drugi s više verovatnoće smeštaju Hanona u vreme oko [[570. pne.|570. godine pne.]] Novije teorije datiraju ga u [[5. vek pne.]]<ref>{{cite book |editor1-last= Fage |editor1-first= J. D. |editor2-last= Roland |editor2-first= Anthony Oliver |editor3-last= Roberts |editor3-first= A. D. |title= The Cambridge History of Africa |year= 1979 |publisher= Cambridge University Press |isbn= 978-0-521-21592-3 |page= 134 }}</ref> Čini se mogućim identifikovati ga s Hanonom, ocem Hamilkara, koji je poginuo u [[Bitka kod Himere (480. pne.)|bici kod Himere]] [[480. pne.]] Nema ništa čudno oko toga što je u to doba preduzeta ovakva ekspedicija; Feničani su organizovali sličnu ekspediciju u doba [[Drevni Egipat|egipatskog]] faraona [[Neho II|Nehoa II]] ([[606. pne.|606]]‒[[593. pne.]]), a precizno poznavanje zapadne obale Afrike bilo je za Kartaginjane vrlo važno. Broj kolonista, njih 30.000, bez sumnje je greška ili prevodioca ili kasnijih prepisivača.<ref name="perseus.tufts.edu">[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aentry%3Dhanno-bio-30 William Smith (ur.), ''Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology'', 1870, s.v. Hanno (30).]</ref>

=== Rane feničanske ekspedicije oko Afrike ===

O [[Fenikija|feničanskoj]] ekspediciji oko Afrike u vreme Nehoa II pisao je [[Herodot]]. Prema njemu, Feničani su krenuli iz [[Crveno more|Crvenog mora]], oplovili Afriku i vratili se kroz [[Gibraltar]]. Herodot je tu priču spomenuo, ali smatrao je da tvrdnje Feničana nisu tačne, jer su pričali da je Sunce bilo severno od njih kad su se udaljili. Herodot je to smatrao netačnim i zato neverovatnim. Međutim, baš ta tvrdnja da je sunce na severu uverava mnoge naučnike, kako Harden tvrdi, da treba prihvatiti teoriju da su Feničani oplovili Afriku oko [[600. pne.]].{{sfn|Harden|1971|pp=162}}

== Novije pretpostavke o Hanonovom putu ==

Nekoliko modernih naučnika analiziralo je trasu Hanonovog puta. U mnogim slučajevima analiza se sastojala u tome da se pročiste i interpretiraju informacije iz ''Peripulsa''. William Smith ističe da je na putu navodno učestvovalo 30,000 ljudi i da je (javni?) cilj bio osnivanje "libijsko-feničanskih" (tj. kartaginskih) gradova.<ref name="perseus.tufts.edu"/>

Harden kaže da postoji konsenzus o pretpostavci da je Hanon došao bar do [[Senegal]]a.{{sfn|Harden|1971|pp=168}} Postoji mogućnost da je došao i do [[Gambija|Gambije]]. Međutim, Harden kaže i da nema saglasnosti o tome gde se tačno može locirati krajnja tačka do koje je Hanon stigao na svom putu: u [[Sijera Leone]]u, [[Kamerun]]u, [[Gabon]]u. Primećuje da Hanonovom opisu više odgovara [[Kamerun (planina)|planina Kamerun]], aktivni vulkan (4040 m), nego planina Kakulima u današnjoj Gvineji (890 m). S druge strane, Warmington pre bira planinu Kakulimu, jer smatra da je vulkan Kamerun previše daleko.{{Sfn|Warmington|1964|pp=79}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* {{cite book|last=Harden|first=Donald Benjamin|title=The Phoenicians|url=http://books.google.com/books?id=GLu9QgAACAAJ|year=1971|origyear=1962|publisher=Penguin Books, Limited|isbn=978-0-14-021375-1|ref=harv}}
* Herodotus, transl. Aubrey de Selincourt, Penguin, Harmondsworth, 1968 (1954)
* B. H. Warmington, ''Carthage'', (Penguin, Harmondsworth) 1964 (1960)

== Eksterni linkovi ==
* [http://www.isidore-of-seville.com/small/3.html "Hanno's ''Periplus'' on the Web: " a directory of further links.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20040603023447/http://www.isidore-of-seville.com/small/3.html |date=2004-06-03 }}
* [https://web.archive.org/web/20171216030646/http://www.metrum.org/mapping/hanno.htm Livio Catullo Stecchini, "The voyage of Hanno"] carefully analyzed by a classical scholar (Internet Archive).
* [http://www.shsu.edu/~his_ncp/Hanno.html ''Periplus'' in English.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170314000332/http://www.shsu.edu/~his_ncp/Hanno.html |date=2017-03-14 }}
* [http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/1454.html Hanno, a Carthaginian navigator] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20051026213757/http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/1454.html |date=2005-10-26 }} from Charles Smith, ''Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology'' (1867)
* [http://www.barca.fsnet.co.uk/hanno-voyage.htm Carthaginian Exploration: The Voyages of Hanno and Himilco] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060205003823/http://www.barca.fsnet.co.uk/hanno-voyage.htm |date=2006-02-05 }}
* [http://www.livius.org/ha-hd/hanno/hanno02.html Annotated commentary on Hanno's ''Periplus''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060518054912/http://www.livius.org/ha-hd/hanno/hanno02.html |date=2006-05-18 }} by Jona Lendering.

[[Kategorija:Pomorci]]
[[Kategorija:Kartaga]]
[[Kategorija:Grčka književnost]]
[[Kategorija:Istraživači]]