Глумач
Глумач | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Пожега |
Становништво | |
Становништво (2011) | 803 |
Положај | |
Координате | 43°52′07″N 20°01′00″E / 43.868666°N 20.016666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 395 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | PŽ |
Координате: 43° 52′ 07" СГШ, 20° 00′ 60" ИГД
Глумач је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 803 становника (према попису из 1991. било је 864 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Глумач се простире, северно од Пожеге, кроз Пожешку котлину, уз реку Скрапеж, где се граничи са суседним селом Врањани. Северно се граници са Отњем и Честобродицом, североисточно са Доњом Добрињом и Лоретом, источно је брдовити предео, где се налази село Бакионица, на југу се налазе Пожега, Висибаба, Радовци и Здравчићи. Саобраћајну инфракструктуру чини магистрални пут Пожега-Косјерић, односно Пожега-Јежевица-Дивчибаре (и даље за Ваљево, Београд...) са већим бројем попречних путева као и пруга Београд-Бар, односно Београд-Чачак-Краљево.
Село Глумач је на левој обали реке Скрапеж, са засеоцима смештеним по брдима и косама, почев од планине Смишаљ (у народу познат као Стрмац), па преко Барица, Никољског Брда, Колибина, Дробњачког Брда и Косе, све ниже и ниже, према југу, док код Котараца, испред самог пожешког Лисишта, не пређе у зараван. Земљиште је испресецано многим планинским потоцима, покривено је шумама, воћњацима и њивама. Последњих од 60 до 70 година; а нарочито после Другог светског рата, многе породице силазе са брда и подижу куће у пољу, поред регионалног пута Пожега - Косјерић, односно - Пожега - Јежевица - Дивчибаре.
Инфраструктура[uredi | uredi kod]
Такође постоји дом где се одржавају састанци месног одбора, и разни други скупови. У Глумчу се налази библиотека, као и фудбалски клуб Глумач. Глумач је својим рељефом укључен у лов и риболов. У Глумчу постоји основна (четворогодишња) школа Петар Лековић која ради за потребе три села Глумча, Отња и Врањана.
Име[uredi | uredi kod]
Село Глумач добило је име по родоначелнику Вукићевића - Вукићу Глумцу, кога су тако звали или по презимену које је донео из старог завичаја, или по имену места, села или засеока, у старом завичају. До доласка Вукића Глумца цео простор који ће се доцније по њему назвати Глумач, раније је, по свему судећи, припадао Честобродици коју под тим именом, помиње и чувени турски путописац Евлија Челебија, а која на старим географским картама заузима простор на левој обали Скрапежа, северно од Пожеге.
Привреда[uredi | uredi kod]
Поред исконског искуства у привредној радиности, за привредни развој једног краја главну улогу играју географски положај и општи климатски услови. Села поређана на ивицама пожешке котлине, међу којима је и Глумач - захватају три привредно географске зоне:
- Зона алувијалне равни, у доњим токовима Скрапежа, просечне надморске висине 304 m. Ову раван карактеришу дуготрајне магле.
- Зона побрђа (око 450 m. и више надморске висине) до 1830. године углавном је била под шумом, претежно храстовом. Потом су почели да се развијају воћњаци у којима ће, све до осамдесетих година преовладати шљива, док ће осталих врста воћака бити мање.
- Зона котлинског оквира (око 700 m. надморске висине) захвата мање плодно земљиште, па углавном служи за пасишта, косишта и воћњаке.
Глумач сада, је приградско село, са доста бољом инфаструктуром и могућностима даљег напредовања пре свега у пољопривреди, а сами тим и у култури, образовању …
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Глумач живи 666 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,1 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 801 | 99,75% | ||
Украјинци | 1 | 0,12% | ||
Македонци | 1 | 0,12% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 9 | 11 | ||
75-79 | 21 | 25 | ||
70-74 | 39 | 41 | ||
65-69 | 28 | 33 | ||
60-64 | 21 | 22 | ||
55-59 | 16 | 25 | ||
50-54 | 26 | 25 | ||
45-49 | 45 | 33 | ||
40-44 | 25 | 26 | ||
35-39 | 25 | 32 | ||
30-34 | 24 | 20 | ||
25-29 | 16 | 19 | ||
20-24 | 25 | 16 | ||
15-19 | 27 | 22 | ||
10-14 | 20 | 19 | ||
5-9 | 17 | 22 | ||
0-4 | 14 | 14 | ||
просек | 44.1 | 45.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 347 | 94 | 223 | 20 | 10 | - |
Женски | 350 | 53 | 224 | 65 | 7 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 187 | 56 | - | - | 65 | 2 | 10 | 19 | 5 | 24 |
Женски | 132 | 62 | - | - | 35 | - | 1 | 9 | 4 | 2 |
Оба | 319 | 118 | - | - | 100 | 2 | 11 | 28 | 9 | 26 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 1 | 1 | 3 | - | - | - | - | - | |
Женски | 1 | - | - | 7 | 8 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | 2 | 1 | 1 | 10 | 8 | 1 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9