Булевар ослобођења (Нови Сад)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
БУЛЕВАР ОСЛОБОЂЕЊА
Почетак Булевар Јаше Томића
Крај Улица Народног фронта
Дужина 2700 m
Ширина 25 до 50 m
Створена 1962–1964.
Названа по ослобођењу Новог Сада (23. октобар 1944.)
Стари називи Булевар 23. октобра
Bulevar2007.jpg
Булевар ослобођења ноћу
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png
Добродошли на Булевар - билборди на македонском и немачком језику на Булевару, постављени током музичког фестивала EXIT 2010.
Добродошли на Булевар - билборд на бугарском језику на Булевару, постављен током музичког фестивала EXIT 2010.

Булевар ослобођења (често само Булевар) је булевар у Новом Саду, који се простире од Железничке станице до Моста слободе. Новосађани такође користе појам „Булевар“ да би означили не само ову улицу, већ и њену ширу околину, тако да овај назив означава и неформалну градску четврт у Новом Саду.

Положај Булевара[uredi - уреди | uredi izvor]

Булевар ослобођења се простире између Булевара Јаше Томића и Железничке станице на северу до Моста слободе на југу и дужине је око 3 километра. Значајније улице са којима се Булевар ослобођења укршта су: Булевар Јаше Томића, Булевар краља Петра I, Новосадског сајма, Павла Папа, Футошка, Јеврејска, Браће Рибникар, Максима Горког, Булевар цара Лазара и Народног фронта.

Као неформална градска четврт, Булевар обухвата делове следећих традиционалних градских четврти: Банатића, Сајмишта, Роткварије, Грбавице, Старог Града и Лимана, односно делове месних заједница „Омладински покрет“, „Сава Ковачевић“, „Народни хероји“, „Житни трг“, „Вера Павловић“, „Прва војвођанска бригада“, „Лиман 3" и „Бошко Буха“.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Булевар ослобођења је саграђен између 1962. и 1964. године, а на простору где се данас налази Булевар раније су се налазиле претежно старе куће (сам део града у ком се Булевар ослобођења налази почео је да се развија у 19. веку). До 1991. године Булевар ослобођења је носио име Булевар 23. октобра, у част 23. октобра 1944. године, дана ослобођења Новог Сада од окупације у Другом светском рату односно дана уласка у град јединица Новосадског одреда и Седме војвођанске ударне бригаде.

Карактеристике[uredi - уреди | uredi izvor]

Булевар ослобођења је данас најважнија саобраћајна и пословна улица у Новом Саду, а многи га сматрају и главном улицом у граду, као и неформалним градским центром. Иако се најважније политичке, јавне и културне установе Новог Сада налазе у традиционалном градском центру познатом као Стари Град, Булевар предњачи са пословним и забавним садржајима. На самом Булевару, као и у његовој широј околини, налазе се модерне пословне и стамбене зграде, а дуж Булевара су уређене и простране пешачке стазе, бициклистичке стазе и дрвореди.

Привреда и пословање[uredi - уреди | uredi izvor]

Неки од важнијих привредно-пословних и јавних објеката (и субјеката) на Булевару су:

На Булевару се такође налазе и филијале многих банака, као и разни кафићи, ресторани и продавнице.

Образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

На Булевару се налази школа за основно образовање одраслих „Свети Сава“.

Спорт и рекреација[uredi - уреди | uredi izvor]

Табла на раскрсници са улицама Новосадског сајма и Пап Павла
Булевар ослобођења
Булевар ослобођења

На јужном делу Булевара налази се стадион Карађорђе (игралиште фудбалског клуба Војводина), а ту су лоцирани и тениски терени. Нешто јужније, код Моста слободе, налази се Лимански парк, као и игралиште фудбалског клуба Кабел.

Саобраћај[uredi - уреди | uredi izvor]

Булевар ослобођења има укупно шест саобраћајних трака, а на раскрсницама седам. На северном крају Булевара налазе се Железничка станица и Међуградска аутобуска станица. Самим Булеваром или улицама са којима се Булевар укршта пролази и већина аутобуских линија градског саобраћаја, што утиче на добру повезаност Булевара са осталим деловима града.

Линије градског превоза које пролазе Булеваром ослобођења су:

  • 7, 68, 71, 71А, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84 (целом дужином)
  • 4, 5, 5Н, 10, 10А, 10Б, 12, 14, 15, 15А, 52, 53, 54, 55, 56, 61, 62, 64, 69 (делом)

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]