Izvorni kod stranice Astma

{{Bolest
| naziv = Bronhijalna astma
| latinski = Asthma bronchiale
| slika = Two Peak Flow Meters.jpg
| tekst uz sliku = Merači brzine protoka izdisanja
| ICD10 = {{ICD10|J|45||j|40}}
| ICD9 = {{ICD9|493}}
| DiseasesDB     = 7580
| ICDO           =
| OMIM           = 600807
| MedlinePlus    = 000141
| eMedicineSubj  = article
| eMedicineTopic = 806890
|  eMedicine_mult = {{eMedicine2|article|796274}} {{eMedicine2|article|800119}} {{eMedicine2|article|137501}} {{eMedicine2|article|296301}} {{eMedicine2|article|1000997}} {{eMedicine2|article|353436}} {{eMedicine2|article|88849}}
|  MeshName       = Asthma allergy
|  MeshNumber     = C08.127.108
}}

'''Astma''' (od grčkog ἅσθμα, ''ásthma'', „dahtanje“) je često [[Hroničan (medicina)|hronično]] upalno [[oboljenje]] [[bronhija|disajnih puteva]] koje karakterišu različiti i ponavljajući simtpomi, reverzibilna opstrukcija protoka vazduha i [[bronhospazam]].<ref name=NHLBI07p11-12>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=11–12}}</ref> U uobičajene simptome spadaju [[teško disanje]], [[kašalj]], stezanje u grudima i [[Dispneja|kratak dah]].<ref name=bts2009p4>{{harvnb|British Guideline|2009|p=4}}</ref>

Smatra se da astmu izaziva kombinacija [[genetika|genetskih]] i faktora sredine.<ref name=Martinez_geneenvir>{{cite journal |author=Martinez FD |title=Genes, environments, development and asthma: a reappraisal |journal=Eur Respir J |volume=29|issue=1 |pages=179–84 |year=2007 |pmid=17197483 |doi=10.1183/09031936.00087906}}</ref> Dijagnoza se obično zasniva na obrascu simptoma, odgovoru na terapiju i [[spirometriji]].<ref name=lemanske>{{cite journal |author=Lemanske RF, Busse WW|title=Asthma: clinical expression and molecular mechanisms|journal=J. Allergy Clin. Immunol. |volume=125 |issue=2 Suppl 2 |pages=S95–102 |year=2010|month=February|pmid=20176271 |pmc=2853245 |doi=10.1016/j.jaci.2009.10.047 }}</ref> Klinički se klasifikuje na osnovu učestalosti simptoma, forsiranog ekspiratornog volumena u jednoj sekundi ([[spirometrija|FEV1]]) i [[najviši nivo ekspiratornog protoka|najvišeg nivoa ekspiratornog protoka]].<ref name=Yawn2008/> Astma se takođe može klasifikovati kao [[Atopija|atopijska]] (urođena) ili neatopijska (stečena)<ref name=RobbinsCotran2010/>, gde se atopija odnosi na predispoziciju prema razvoju reakcija [[hiperosetljivost tipa 1|hiperosetljivosti tipa 1]].<ref>{{Cite book | title=Stedman's Medical Dictionary | publisher=Lippincott Williams and Wilkins | edition=28 | year=2005 |isbn=978-0-7817-3390-8 }}</ref>

Lečenje aktutnih simptoma se obično sprovodi inhaliranjem kratkodelujućih [[Beta 2-adrenergički agonisti|beta-2 agonista]] (kao što je [[salbutamol]]) i uzimanjem oralnih [[Kortikosteroidi|kortikosteroida]].<ref name=NHLBI07p214>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=214}}</ref> Kod veoma teških slučajeva potrebni su intravenski kortikosteroidi, [[magnezijum sulfat]] i hospitalizacija.<ref name=NHLBI07p373>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=373–375}}</ref> Simtomi se mogu sprečiti izbegavanjem pokretača, kao što su [[alergeni]]<ref name="NHLBI07p169">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=169–172}}</ref> i [[iritacija|iritanti]], kao i upotrebom inhalacionih kortikosteroida.<ref name=GINA_2011_page71>{{harvnb|GINA|2011|p=71}}</ref> [[Dugodelujući beta-adrenoceptorni agonist|Dugodelujući beta agonisti]] (LABA) ili [[leukotrinenski antagonist]]i se mogu koristiti zajedno sa inhalacionim kortikosteroidima ako se simptomi astme ne mogu kontrolisati.<ref name=GINA_2011_page33>{{harvnb|GINA|2011|p=33}}</ref> Prevalencija astme se znatno povećala od 1970-ih godina. Od 2011. godine, 235 – 300 miliona osoba širom sveta boluje,<ref name=WHO2011/><ref name=GINA_2011_page3/> od čega je umrlo oko 250.000 ljudi.<ref name=GINA_2011_page3>{{harvnb|GINA|2011|p=3}}</ref>
{{TOC limit|limit=3}}

== Znaci i simptomi ==
{{listen
 | filename     = Wheeze2O noise reduced.ogg | title = Šištanje
 | description  = Zvuk šištanja kao što se čuje pomoću stetoskopa.
 | format       = [[Ogg]]
}}

Astmu karakterišu ponavljajuće epizode [[otežanog disanja]], [[Dispneja|kratkog daha]], stezanja u gurima i [[Kašalj|kašlja]].<ref name=GINA2011p2>{{harvnb|GINA|2011|pp=2–5}}</ref> Iz pluća kašljanjem može doći do pojave ispljuvka ali obično se teško iskašljava.<ref>{{Cite book|last=Jindal|first=editor-in-chief SK|title=Textbook of pulmonary and critical care medicine|publisher=Jaypee Brothers Medical Publishers|location=New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0|url=http://books.google.ca/books?id=EvGTw3wn-zEC&pg=PA242|pages=242-}}</ref> Tokom oporavka od napada, ispljuvak može ličiti na gnoj zbog visokog nivoa belih krvnih zrnaca pod zvanih [[eozinofil]]i.<ref>{{Cite book|last=George|first=Ronald B.|title=Torakalna medicina : osnove pulmonalne i urgentne medicine|year=2005|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia, PA|isbn=978-0-7817-5273-2|url=http://books.google.ca/books?id=ZzlX2zJMbdgC&pg=PA62|pages=62|edition=5th ed.}}</ref> Simptomi su često snažniji noću i rano ujutru ili kada predstavljaju odgovor na vežbanje ili hladan vazduh.<ref name=bts2009p14>{{harvnb|British Guideline|2009|p=14}}</ref> Neke osobe sa astmom retko doživljavaju simptome, obično kao odgovor na pokretače, dok druge osobe mogu imati snažne i trajne simptome.<ref name=GINA2011_p8-9>{{harvnb|GINA|2011|pp=8–9}}</ref>

=== Povezana stanja ===
Veliki broj drugih medicinskih stanja se javljaju kod osoba obolelih od astme, uključujući: [[Gastroezofagealna refluksna bolest|gastroezofagealnu refluksnu bolest]] (GERB), [[Upala sinusa|rinosinusitis]] i [[Opstruktivna apneja tokom spavanja|opstruktivnu apneju tokom spavanja]].<ref name=Boulet2009>{{cite journal |author=Boulet LP |title=Influence of comorbid conditions on asthma |journal=Eur Respir J |volume=33 |issue=4 |pages=897–906 |year=2009|month=April |pmid=19336592 |doi=10.1183/09031936.00121308 }}</ref> Psihološki poremećaji su takođe česti<ref name=Boulay2011>{{cite journal|last=Boulet|first=LP|coauthors=Boulay, MÈ|title=Asthma-related comorbidities.|journal=Expert review of respiratory medicine|date=2011 |volume=5|issue=3|pages=377–93|pmid=21702660}}</ref> gde se [[anksiozni poremećaji]] javljaju kod između 16%–52% slučajeva, a [[Afektivni poremećaj|poremećaji ponašanja]] kod 14%–41% slučajeva.<ref name=Andrew2010>{{Cite book|last=editors|first=Andrew Harver, Harry Kotses,|title=Asthma, health and society a public health perspective|year=2010|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-0-387-78285-0|url=http://books.google.ca/books?id=nkP8_h_ewLMC&pg=PA315|pages=315-}}</ref> Međutim, nije poznato da li astma izaziva psihološke probleme ili psihološki problemi dovode do astme.<ref>{{cite journal|last=Thomas|first=M|coauthors=Bruton, A; Moffat, M; Cleland, J|title=Asthma and psychological dysfunction.|journal=Primary care respiratory journal : journal of the General Practice Airways Group|date=2011 |volume=20|issue=3|pages=250–6|pmid=21674122}}</ref>

== Uzroci ==
Asmtu izaziva kombinacija složenih genetskih interakcija i interakcija sredine koje se ne razumeju u celini.<ref name=Martinez_geneenvir/><ref>{{cite journal | last=Miller |first=RL | coauthors=Ho SM|title=Environmental epigenetics and asthma: current concepts and call for studies | journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine| volume=177 | issue=6 | pages=567–573 | year=2008 | month=March | pmid=18187692|doi=10.1164/rccm.200710-1511PP | pmc=2267336 }}</ref> Ovi faktori utiču i na težinu i odgovor na lečenje.<ref>{{cite journal |author=Choudhry S, Seibold MA, Borrell LN "et al." |title=Dissecting complex diseases in complex populations: asthma in latino americans |journal=Proc Am Thorac Soc |volume=4 |issue=3 |pages=226–33|year=2007 |pmid=17607004 |doi=10.1513/pats.200701-029AW |pmc=2647623}}</ref> Smatra se da je nedavni rast broja obolelih od astme izazvan promenom [[Epigenetika|epigenetike]] ([[Heritabilnost|naslednih]] faktora osim onih koji se ne odnose na [[Sekvenca nukleinskih kiselina|sekvencu DNK]]) i životne sredine.<ref>{{cite journal|last=Dietert|first=RR|title=Maternal and childhood asthma: risk factors, interactions, and ramifications.|journal=Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.)|date=2011 |volume=32|issue=2|pages=198–204|pmid=21575714}}</ref>

=== Životna sredina ===
Mnogi faktori životne sredine su povezivani sa razvojem astme i njenim pogoršanjem, uključujući: alergene, zagađenje vazduha i druga hemijska jedinjenja u životnoj sredini.<ref>{{cite journal|last=Kelly|first=FJ|coauthors=Fussell, JC|title=Air pollution and airway disease.|journal=Clinical and experimental allergy : journal of the British Society for Allergy and Clinical Immunology|date=2011 |volume=41|issue=8|pages=1059–71|pmid=21623970}}</ref> [[Pušenje i trudnoća|Konzumacija cigareta tokom trudnoće]] i nakon porođaja je povezana sa povišenim rizikom od simptoma nalik astmi.<ref name=GINA2011_p6>{{harvnb|GINA|2011|p=6}}</ref> Nizak [[indeks kvaliteta vazduha|kvalitet vazduha]], zbog zagađenja od saobraćaja ili visokog nivoa [[ozon]]a,<ref name=GINA2011_p61>{{harvnb|GINA|2011|p=61}}</ref> se povezuje i sa razvojem astme i pogoršanjem stanja.<ref name=Gold>{{cite journal |author=Gold DR, Wright R |title=Population disparities in asthma |journal=Annu Rev Public Health|volume=26 |pages=89–113|year=2005 |pmid=15760282|doi=10.1146/annurev.publhealth.26.021304.144528 }}</ref> Izloženost [[Isparljivo organsko jedinjenje|isparljivim organskim jedinjenjima]] može izazvati astmu; na primer, izloženost [[formaldehid]]u ima pozitivnu vezu.<ref>{{cite journal|last=McGwin|first=G|coauthors=Lienert, J; Kennedy, JI|title=Formaldehyde exposure and asthma in children: a systematic review.|journal=Environmental health perspectives|date=2010 |volume=118|issue=3|pages=313–7|pmid=20064771}}</ref> Takođe, [[ftalati]] u [[Polivinil hlorid|PVC]] materijalima su povezani sa astmom kod dece i odraslih<ref>{{cite journal |author= Jaakkola JJ, Knight TL. |title= The role of exposure to phthalates from polyvinyl chloride products in the development of asthma and allergies: a systematic review and meta-analysis|url= https://archive.org/details/sim_environmental-health-perspectives_2008-07_116_7/page/845 |journal= Environ Health Perspect |volume=116 |issue=7 |pages=845–53 |year=2008 |month=July |pmid= 18629304 |pmc= 2453150 |doi= 10.1289/ehp.10846 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Bornehag|first=CG|coauthors=Nanberg, E|title=Phthalate exposure and asthma in children.|journal=International journal of andrology|date=2010 |volume=33|issue=2|pages=333–45|pmid=20059582}}</ref> kao i visoka izloženost [[endotoksin]]u.<ref>{{cite journal |author=Liu AH|title=Something old, something new: indoor endotoxin, allergens and asthma |journal=Paediatr Respir Rev|volume=5|issue=Suppl A |pages=S65–71 |year=2004 |pmid=14980246|doi=10.1016/S1526-0542(04)90013-9 }}</ref>

<!--Алергени  -->
Astma je povezana sa izloženošću alergenima u zatvorenom prostoru.<ref>{{cite journal|last=Ahluwalia|first=SK|coauthors=Matsui, EC|title=The indoor environment and its effects on childhood asthma.|journal=Current opinion in allergy and clinical immunology|date=2011 |volume=11|issue=2|pages=137–43|pmid=21301330}}</ref> U česte alergene u zatvorenom prostoru spadaju: [[grinje]], [[bubašvabe]], životinjske dlake i buđ.<ref name=Arshad>{{cite journal|last=Arshad|first=SH|title=Does exposure to indoor allergens contribute to the development of asthma and allergy?|journal=Current allergy and asthma reports|date=2010 |volume=10|issue=1|pages=49–55|pmid=20425514}}</ref><ref>{{cite journal|last=Custovic|first=A|coauthors=Simpson, A|title=The role of inhalant allergens in allergic airways disease.|journal=Journal of investigational allergology & clinical immunology : official organ of the International Association of Asthmology (INTERASMA) and Sociedad Latinoamericana de Alergia e Inmunologia|year=2012|volume=22|issue=6|pages=393–401; qiuz follow 401|pmid=23101182}}</ref> Napori sa ciljem smanjivanja grinja su se pokazali kao neefikasni.<ref name=Gotzsche2008/> Određene virusne respiratorne infekcije mogu povećati rizik od razvoja astme kod mlade dece kao što su:<ref name=NHLBI07p11>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=11}}</ref> ''[[respiratorni sincicialni virus]]'' i ''[[rinovirus]]''.<ref name=M38/> Neke durge infekcije mogu smanjiti rizik.<ref name=M38/>

==== Higijenska hipoteza ====
[[Higijenska hipoteza]] je teorija koja pokušava da obasni globalno povećanje broja obolelih od astme kao direktan i slučajan rezultat smanjenog izlaganja osoba nezaraznim bakterijama i virusima tokom detinjstva.<ref>{{cite journal| last=Ramsey | first=CD |coauthors=Celedón JC | title=The hygiene hypothesis and asthma | journal=Current Opinion in Pulmonary Medicine| volume=11 | issue=1 | pages=14–20 | month=January | year=2005 |pmid=15591883 | doi=10.1097/01.mcp.0000145791.13714.ae }}</ref><ref>{{cite journal |last=Bufford | first=JD | coauthors=Gern JE | title=The hygiene hypothesis revisited |url=https://archive.org/details/sim_immunology-and-allergy-clinics-of-north-america_2005-05_25_2/page/247 |journal=Immunology and Allergy Clinics of North America | volume=25 | issue=2 |pages=247–262 | month=May |year=2005 | pmid=15878454 | doi=10.1016/j.iac.2005.03.005}}</ref> Smatra se da je razlog smanjene izloženosti bakterijama i virusima delom povećana čistoća i smanjeni broj članova porodica u modernom društvu.<ref name=Brook2013>{{cite journal|last=Brooks|first=C|coauthors=Pearce, N; Douwes, J|title=The hygiene hypothesis in allergy and asthma: an update.|journal=Current opinion in allergy and clinical immunology|date=2013 |volume=13|issue=1|pages=70–7|pmid=23103806}}</ref> Dokaz koji govori u prilog hipotrezi u vezi higijene obuhvata smanjeni broj astme na farmama i u domaćinstvima sa kućnim ljubimcima.<ref name=Brook2013/>

Upotreba [[antibiotik]]a u ranom životnom dobu je povezana sa razvojem astme.<ref>{{cite journal|last=Murk|first=W|coauthors=Risnes, KR, Bracken, MB|title=Prenatal or early-life exposure to antibiotics and risk of childhood asthma: a systematic review.|journal=Pediatrics|date=2011 |volume=127|issue=6|pages=1125–38|pmid=21606151|doi=10.1542/peds.2010-2092}}</ref> Takođe, porođaj [[Carski rez|carskim rezom]] je povezan sa povećanim rizikom (procenjenim na 20%-80%) od pojave astme – ovaj povećani rizik se pripisuje nedostatku zdravih kolonija baterije koje novorođenče dobija prolaskom kroz porođajni kanal..<ref>{{harvnb|British Guideline|2009|p=72}}</ref><ref>{{cite journal|last=Neu|first=J|coauthors=Rushing, J|title=Cesarean versus vaginal delivery: long-term infant outcomes and the hygiene hypothesis.|url=https://archive.org/details/sim_clinics-in-perinatology_2011-06_38_2/page/321|journal=Clinics in perinatology|date=2011 |volume=38|issue=2|pages=321–31|pmid=21645799}}</ref> Postoji veza između astme i stepena materijalnog bogatstva.<ref>{{cite journal|last=Von Hertzen|first=LC|coauthors=Haahtela, T|title=Asthma and atopy -the price of affluence?|journal=Allergy|date=2004 |volume=59|issue=2|pages=124–37|pmid=14763924}}</ref>

=== Genetsko nasleđe ===
{| class="wikitable" style = "float: right; margin-left:15px; text-align:center"
|+ -{''CD14''}--endotoksinska interakcija bazirana na -{''CD14 SNP C-159T''}-<ref name=Martinez_CD14 />
|-
! Nivoi endotoksina !! CC genotip !! TT genotip
|-
! Visoka ekspozicija
| Smanjen rizik || Povišen rizik
|-
! Niska ekspozicija
|Povišen rizik || Smanjen rizik
|}
Porodična istorija predstavlja faktor rizika za pojavu astme pri čemu uzimaju učešća različiti geni.<ref name=El2010>{{Cite book|last=Elward|first=Graham Douglas, Kurtis S.|title=Asthma|year=2010|publisher=Manson Pub. |location=London |isbn=978-1-84076-513-7|pages=27–29|url=http://books.google.ca/books?id=gS4BsugTBvoC&pg=PA27}}</ref> Ako jedan identičan blizanac ima astmu, verovatnoća da će drugi oboleti je oko 25%.<ref name=El2010/> Do kraja 2005. godine, 25 gena je povezano sa astmom kod šest ili više zasebnih populacija, između ostalih uključujući:''[[Glutacion S-transferaza Mu 1|GSTM1]]'', ''[[Interleukin 10|IL10]]'',''[[CTLA-4]]'', ''[[SPINK5]]'',''[[Leukotrien C4 sintaza|LTC4S]]'', ''[[Interleukin-4 receptor|IL4R]]'' i ''[[ADAM33]]''.<ref name=Hoffjan/> Mnogi od ovih gena su povezani sa imunim sistemom ili modulirajućim zapaljenjem. Čak i na ovoj listi gena koja je podržana ponovljenim studijama, rezultati nisu bili dosledni kod svih testiranih populacija.<ref name=Hoffjan /> 2006. godine preko 100 [[gen]]a je povezano sa astmom samo u jednoj studiji [[genetskog povezivanja]];<ref name=Hoffjan>{{cite journal|author=Ober C, Hoffjan S |title=Asthma genetics 2006: the long and winding road to gene discovery |journal=Genes Immun |volume=7 |issue=2 |pages=95–100 |year=2006 |pmid=16395390|doi=10.1038/sj.gene.6364284 }}</ref> i još mnogi treba da budu pronađeni.<ref>{{cite journal|last=Halapi|first=E|coauthors=Bjornsdottir, US|title=Overview on the current status of asthma genetics.|journal=The clinical respiratory journal|date=2009 |volume=3|issue=1|pages=2–7|pmid=20298365}}</ref>

Neke genetske varijante mogu izazvati astmu samo kada se kombinuju sa određenim izloženostima u sredini.<ref name=Martinez_geneenvir /> Primer je specifični [[Jednonukleotidni polimorfizam|jednonukleotidni polimorfizmi]] u regionu [[CD14]] i izloženost [[endotoksin]]u (bakterijskom produktu). Izloženost endotoksinu može poteći iz nekoliko izvora iz okruženja uključujući i duvanski dim, pse i farme. U tom slučaju rizik za pojavu astme se određuje uz pomoć genetike i nivoa izloženosti endotoksinu.<ref name=Martinez_CD14>{{cite journal |author=Martinez FD |title=CD14, endotoxin, and asthma risk: actions and interactions |journal=Proc Am Thorac Soc |volume=4 |issue=3 |pages=221–5 |year=2007|pmid=17607003 |doi=10.1513/pats.200702-035AW |pmc=2647622}}</ref>

=== Medicinska stanja ===
Prisustvo [[atopijski ekcem|atopijskog ekcema]], [[alergijski rinitis|alergijskog rinitisa]] i astme se naziva atopija.<ref name="Bolognia"/> Najsnažniji faktor rizika za razvoj astme je istorija [[atopija|atopijskog oboljenja]];<ref name=NHLBI07p11/> gde se astma javlja u znatno većem broju kod onih koji imaju ili [[ekcem]] ili [[rinitis|polensku kijavicu]].<ref name=GINA2011_p4>{{harvnb|GINA|2011|p=4}}</ref> Astma je povezivana sa [[Čarg-Štrausov sindrom|Čarg-Štrausovim sindromom]], autoimunskom bolešću i [[vaskulitis]]om. Pojedinci sa određenim tipom [[Koprivnjača|urtikacije]] takođe mogu doživeti simptome astme.<ref name="Bolognia">{{Cite book |author=Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L.|title=Dermatology: 2-Volume Set |publisher=Mosby |location=St. Louis |year=2007|isbn=978-1-4160-2999-1 }}</ref>

Postoji korelacija između [[gojaznost]]i i rizika od pojave astme od čega oba beleže povećanje poslednjih godina.<ref>{{cite journal |author=Beuther DA |title=Recent insight into obesity and asthma |journal=Curr Opin Pulm Med|volume=16 |issue=1 |pages=64–70|year=2010 |month=January |pmid=19844182 |doi=10.1097/MCP.0b013e3283338fa7}}</ref><ref name=holguin>{{cite journal |author=Holguin F, Fitzpatrick A |title=Obesity, asthma, and oxidative stress|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-applied-physiology_2010-03_108_3/page/754 |journal=J. Appl. Physiol. |volume=108 |issue=3 |pages=754–9 |year=2010|month=March |pmid=19926826|doi=10.1152/japplphysiol.00702.2009 }}</ref> Nekoliko faktora mogu igrati ulogu uključujući smanjenu respiratornu funkciju usled nagomilavanja masnoće i činjenice da masno tkivo dovodi do pro-inflamatornog stanja.<ref name="Woods 2009">{{cite journal |author=Wood LG, Gibson PG |title=Dietary factors lead to innate immune activation in asthma |journal=Pharmacol. Ther.|volume=123 |issue=1 |pages=37–53 |year=2009|month=July |pmid=19375453|doi=10.1016/j.pharmthera.2009.03.015 }}</ref>

[[Beta blokatori]] kao što je [[propranolol]] mogu pokrenuti astmu kod osoba koje su podložne.<ref>{{cite journal|author=O'Rourke ST |title=Antianginal actions of beta-adrenoceptor antagonists |journal=Am J Pharm Educ |volume=71|issue=5 |pages=95|year=2007 |month=October |pmid=17998992 |pmc=2064893 }}</ref> [[Beta blokator|Kardioselektivni beta blokatori]], međutim, se smatraju bezbednim kod osoba sa blagim ili umerenim oboljenjem.<ref>{{cite journal|last=Salpeter|first=S|coauthors=Ormiston, T; Salpeter, E|title=Cardioselective beta-blocker use in patients with reversible airway disease.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|year=2001|issue=2|pages=CD002992|pmid=11406056}}</ref> Drugi lekovi koji mogu izazvati probleme su [[ASA]], [[NSAID]], i [[Inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima|inhibitori angiontenzin-konvertujućeg enzima]].<ref>{{cite journal|last=Covar|first=RA|coauthors=Macomber, BA; Szefler, SJ|title=Medications as asthma trigers.|url=https://archive.org/details/sim_immunology-and-allergy-clinics-of-north-america_2005-02_25_1/page/169|journal=Immunology and allergy clinics of North America|date=2005 |volume=25|issue=1|pages=169–90|pmid=15579370}}</ref>

=== Pogoršanje bolesti ===
Neki bolesnici će nedeljama pa i mesecima imati stabilno stanje, a onda, iznenada, zapadnu u period akutne astme. Različite osobe različito reaguju na različite faktore. Kod većine bolesnika može doći do ozbiljnog pogoršnja stanja usled izloženosti velikom broju agenasa.

Agensi u kućnom okruženju mogu dovesti do pogoršanja stanja astmatičara. U njih spadaju [[prašina]], životinjska [[perut]] (naročito kod mačaka i pasa), [[alergani]] od bubašvaba i [[buđ]]. [[Parfem]]i spadaju u najčešće uzročnike akutnog astmatičnog napada kod žena i dece. Kako [[Virusi|virusne]], tako i bakterijske [[infekcije]] gornjeg respiratornog trakta mogu da pogoršaju bolest. Psihološki [[Stres (medicina)|stres]] može da pogorša simptome — smatra se da stres menja imuni sistem na taj način što pojačava inflamatorni odgovor disajnih organa na različite alergene i iritante.<ref name=Gold/>

== Patofiziologija ==
[[Datoteka:Asthma .jpg|thumb|alt=Poprečni presek disajnog puta koji pokazuje zamrljani ružičasti zid i unutrašnjost koja je ispunjena belom sluzi| Opstrukcija lumena [[bronhiole]] sluzavim sekretom , [[metaplazija]] [[peharastih ćelija]], i epitelijalno zadebljana [[bazalne membrane]] kod pacijenta obolelog od astme.]]
Astma nastaje kao rezultat hronične [[Zapaljenje|upale]] disajnih puteva što, sa svoje strane, dovodi do pojačanog grčenja [[Glatki mišić|glatkih mišića]] kojima je disajni put obavijen.<!-- <ref name=GINA2011p2/> --> Ovo, uz ostale činioce, dovodi do sužavanja disajnog protoka i klasičnih simptoma koji se ogledaju u šištavom disanju.<!-- <ref name=GINA2011p2/> --> Sužavanje je obično reverzibilni proces, bilo da postoji lečenje ili ne.<!-- <ref name=GINA2011p2/> -->Povremeno dolazi i do promena na samim disajnim putevima.<ref name=GINA2011p2/> U tipične promene na disajnim putevima spadaju uvećanje broja [[eozinofil]]a i zadebljanje [[retikularnog sloja ćelijske membrane]].<!-- <ref name=M38/> --> U hroničnim slučajevima glatki mišić koji obavija disajni put može da se uveća zajedno sa uvećanjem broja sluznih žlezda.<!-- <ref name=M38/> -->Ostali tipovi ćelija koji se pojavljuju obuhvataju: [[T limfocit]]e, [[makrofag]]e, i[[neutrofil]]e.<!-- <ref name=M38/> --> Tu mogu biti uključene i druge komponente [[Imunski sistem|imunskog sistema]] kao što su: [[citokin]]i, [[hemokin]]i, [[histamin]], [[leukotrien]]i i drugi.<ref name=M38/>

== Dijagnoza ==
Iako astma predstavlja jasno prepoznatljivo stanje organizma, ipak, u vezi sa njom, ne postoji neka univerzalno prihvaćena definicija.<ref name=M38/> [[Globalna inicijativa za astmu]] je definiše kao "hronični upalni poremećaj disajnih puteva u kojem svoju ulogu imaju mnoge ćelije i ćelijski elementi. Hronična upala je povezana sa hiperreakcijom disajnih puteva koja dovodi do rekurentnih napada šištavog disanja, gubitka daha, stezanja u grudima i kašlja, naročito noću ili rano ujutru. Ovi napadi su obično povezani sa široko rasprostranjenim ali promenljivim opstrukcijama disajnih puteva u plućima, koje su često reverzibilne, bilo spontano, bilo usled lečenja ".<ref name=GINA2011p2 />

Trenutno ne postoji nijedan precizan test, sa dijagnozom tipično baziranom na jednom ustaljenom obrascu simptoma i na odgovoru na terapiju tokom vremena.<ref name=lemanske/><ref name=M38/> Na dijagnozu astme treba posumnjati, ukoliko postoji istorija: povratnog šištavog disanja, kašlja ili teškoće u disanju i ako se ovi simptomi pojavljuju ili se pogoršavaju usled fizičkog vežbanja, virusnih infekcija, alergena ili zagađenog vazduha.<ref name=NAEPP42>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=42}}</ref> Tada se, u cilju potvrđivanja dijagnoze, primenjuje [[spirometrija]].<ref name=NAEPP42/> Kod dece mlađe od 6 godina postavljanje dijagnoze je teže pošto su ona previše mlada da bi bila podvrgnuta spirometriji.<ref name=GINA2011p20>{{harvnb|GINA|2011|p=20}}</ref>

=== Spirometrija ===
[[Spirometrija]] se preporučuje u cilju dobijanja što pouzdanije dijagnoze i uspostavljanja adekvatnog lečenja.<ref name="AAAAIfive">{{Cite journal |author1=American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology |date= |title=Five things physicians and patients should question |publisher=American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology |work=Choosing wisely: an initiative of the ABIM Foundation |page= |url=http://choosingwisely.org/wp-content/uploads/2012/04/5things_12_factsheet_AAAAI.pdf |accessdate=2012 |archive-date=2012-11-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121103151124/http://choosingwisely.org/wp-content/uploads/2012/04/5things_12_factsheet_AAAAI.pdf |dead-url=yes }}</ref><ref name="NIHasthmaguide">{{Cite book |author=Third Expert Panel on the Diagnosis and Management of Asthma |title=Guidelines for the diagnosis and management of asthma |year=2007 |publisher=National Heart, Lung, and Blood Institute (US) |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7232/ }}</ref> Ovo je najbolji test za astmu.<!-- <ref name=M38/> --> Ako se [[Spirometrija|FEV1]], izmeren ovom tehnikom, posle primene bronhodilatatora kao što je [[salbutamol]], poboljša više od 12%, to znači da je dijagnoza pouzdana.<!-- <ref name=M38/> --> Međutim, ovaj rezultat bi mogao biti normalan kod onih sa istorijom blage astme, koja se trenutno ne pogoršava.<!-- <ref name=M38/> -->[[Kapacitet difuzije daha]] može da pomogne u diferenciranju astma od [[Hronična opstruktivna bolest pluća|HOPB]].<ref name=M38/> Razumno je sprovoditi spirometriju svake ili svake druge godine kako bi se pratila uspešnost kontrolisanja astme.<ref name=NHLBI07p58>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=58}}</ref>

=== Ostalo ===
Test pod nazivom [[test metaholinskog izazova|metaholinski izazov]] podrazumeva inhalaciju povećane
koncentracije supstance koja uzrokuje sužavanje disajnih puteva kod predisponiranih osoba.<!-- <ref name=M38/> --> Ako se ovaj test pokaže kao negativan, to znači da data osoba nema astmu; ako je pak pozitivan, on nije specifičan za tu bolest.<ref name=M38/>

Ostali dodatni dokazi uključuju: ≥20% razlike u [[maksimalnoj stopi izdisajnog protoka vazduha]] tokom barem tri dana u nedelji najmanje dve nedelje, ≥20% poboljšanja maksimalnog protoka posle primene bilo salbutamola, udisanja kortikosteroida ili prednizona ili ≥20% smanjenja maksimalnog protoka posle izloženosti trigeru.<ref>{{cite journal |author=Pinnock H, Shah R |title=Asthma |journal=BMJ |volume=334 |issue=7598 |pages=847–50 |year=2007 |pmid=17446617 |doi=10.1136/bmj.39140.634896.BE |pmc=1853223}}</ref> Na žalost, testiranje maksimalnog izdisajnog protoka je varijabilnije od spirometrije, i zato se ne preporučuje za rutinsku dijagnozu.<!-- <ref name=NAEPP2007p59/> --> Ono može biti korisno za dnevno samostalno praćenje stanja kod onih sa umerenim ili ozbiljnim oboljenjem, kao i za proveru efikasnosti novih lekova.<!-- <ref name=NAEPP2007p59/> --> Ono takođe može biti od koristi kod vođenja lečenja kod onih sa akutnim pogoršanjem bolesti.<ref name=NAEPP2007p59>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=59}}</ref>

=== Klasifikacija ===
{| class=" wikitable " style = "float: right; margin-left:1em; text-align:center"
|+ Klinička klasifikacija (≥ 12 godina starosti)<ref name=Yawn2008/>
|-
! scope="col" style="width:6em;" | Ozbiljnost
! scope="col" style="width:4em;" | Frekvencija simptoma
! scope="col" style="width:4em;" | Noćni simptomi
! scope="col" style="width:4em;" | %FEV<sub>1</sub> od predviđenog 
! scope="col" style="width:4em;" | FEV<sub>1</sub> Varijabilnost
! scope="col" style="width:4em;" | korišćenj SABA 
|-
! scope="row" | Sa prekidima
| ≤2/nedelje
| ≤2/meseca
| ≥80%
| <20%
| ≤2 dana/nedelje
|-
! scope="row" | Blaga istrajnost bolesti
| >2/nedelje
| 3–4/meseca
| ≥80%
| 20–30%
| >2 dana/nedelje
|-
! scope="row" | Umerena istrajnost bolesti
| dnevno
| >1/nedelje
| 60–80%
| >30%
| dnevno
|-
! scope="row" | Ozbiljna istrajnost
| Neprekidno
| Učestalo (7×/nedelji)
| <60%
| >30%
| ≥dva puta/dan
|}

Astma se klinički klasifikuje u zavinosti od učestalosti simptoma, obima prinudnog izdisaja u jednoj sekundi ([[spirometrija|FEV <sub>1</sub>]]), i [[maksimalne stope izdisajnog protoka]].<ref name=Yawn2008>{{cite journal |author=Yawn BP |title=Factors accounting for asthma variability: achieving optimal symptom control for individual patients |journal=Primary Care Respiratory Journal |volume=17 |issue=3 |pages=138–147 |date=2008 |url=http://www.thepcrj.org/journ/vol17/17_3_138_147.pdf |archiveurl=https://www.webcitation.org/5nySCf5x8?url=http://www.thepcrj.org/journ/vol17/17_3_138_147.pdf |archivedate=2010-03-04 |pmid=18264646 |doi=10.3132/pcrj.2008.00004 |access-date=2014-02-19 |dead-url=no }}</ref> Astma se takođe može klasifikovati kao atopična (ekstrinzična) ili topična (intrinzična), u zavisnosti od toga da li simptomi nastaju usled alergena (atopičnost) ili ne (neatopičnost ).<ref name="RobbinsCotran2010">{{Cite book |editor1-last=Kumar |editor1-first=Vinay |editor2-last=Abbas |editor2-first=Abul K |editor3-last=Fausto |editor3-first=Nelson |editor4-last=Aster |editor4-first=Jon |title=Robbins and Cotran pathologic basis of disease |publisher=Saunders |edition=8th |year=2010 |isbn=978-1-4160-3121-5 |page=688 |oclc=643462931 }}</ref> Dok se astma klasifikuju na osnovu ozbiljnosti stanja, za sada ne postoji pouzdan metod klasifikacije različitih podgrupa astme izvan ovog sistema.<ref name=Moore2010>{{cite journal |author=Moore WC, Pascual RM |title=Update in asthma 2009 |journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine |volume=181 |issue=11 |pages=1181–7 |date=2010 |pmid=20516492 |doi=10.1164/rccm.201003-0321UP |pmc=3269238 }}</ref> Pronalaženje načina za identifikaciju podgrupa koje dobro reaguju na različite tipove lečenja jeste trenutno najvažniji cilj u istraživanju astme.<ref name=Moore2010/>

Iako je astma hronično [[opstruktivne bolesti pluća|opstruktivno]] stanje, ipak se ne smatra da je ona jedan vid [[hronične opstruktivne bolesti pluća]] pošto se ovaj termin specifično odnosi na kombinaciju bolesti koje su ireverzibilne, kao što su [[bronhiektazija|bronhiektazije]], [[hronični bronhitis]], i [[emfizem pluća]].<ref name="Self, Timothy 2009">{{Cite book |editor=Mary Anne Koda-Kimble, Brian K Alldredge, et al. |author1=Self, Timothy |author2=Chrisman, Cary |author3=Finch, Christopher |title=Applied therapeutics: the clinical use of drugs |edition=9th |location=Philadelphia |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2009 |chapter=22. Asthma |oclc=230848069 }}</ref> Za razliku od ovih bolesti, opstrukcija disajnih puteva kod astme je obično reverzibilna; međutim, ako se ne leči, hronična upala izazvana astmom može dovesti do toga da opstrukcija u plućima postane ireverzibilna usled promena u vazdušnim putevima.<ref name=Delacourt2004>{{cite journal |last=Delacourt |first=C |title=Conséquences bronchiques de l'asthme non traité |trans_title=Bronchial changes in untreated asthma |journal=Archives de Pédiatrie |volume=11 |issue=Suppl. 2 |pages=71s–73s |date=2004 |pmid=15301800 |doi=10.1016/S0929-693X(04)90003-6}}</ref> Za razliku od [[emfizema]], astma deluje na bronhije, a ne na [[alveole]].<ref name=Schiffman2009>{{cite web |url=http://www.medicinenet.com/chronic_obstructive_pulmonary_disease_copd/article.htm |title=Chronic obstructive pulmonary disease |first=George |last=Schiffman |date=2009 |publisher=MedicineNet |accessdate=2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100828011049/http://www.medicinenet.com/chronic_obstructive_pulmonary_disease_copd/article.htm |archivedate=2010-08-28 |deadurl=no }}</ref>

==== Pogoršanje astme ====
{| class="wikitable" style = "float: right; margin-left:15px; text-align:center"
|+ Ozbiljnost akutnog pogoršanja<ref name=BTS58/>
|-
! style="border-top: 3px solid darkgray;" | Blizu fatalnog ishoda
| colspan="2" style="border-top: 3px solid darkgray;" |Visoko prisustvo [[Gasne analize|PaCO<sub>2</sub>]] i/ili postoji potreba za mehaničkim provetravanjem disajnih puteva
|-
! rowspan="9" style="border-top: 3px solid darkgray;" | Ugrožen život <br />(bilo koji)
|-
! Klinički znak
! Merenje
|-
| Izmenjen [[nivo svesnosti]]
| [[Maksimalni protok vazduha]] < 33%
|-
| Iscrpljenost
| [[Zasićenost kiseonikom]] < 92%
|-
| [[Aritmija]]
| [[ABG test|PaO<sub>2</sub>]] < 8 kPa
|-
| Nizak [[krvni pritisak]]
| "Normalan" PaCO<sub>2</sub>
|-
| [[Cijanoza]]
|
|-
| Tiha pluća

|
|-
| Neznatan napor pri disanju

|
|-
! rowspan="5" style="border-top: 3px solid darkgray;" | Ozbiljno akutno stanje<br />(bilo koje)
|-
| colspan="2" | Maksimalni protok vazduha 33–50%
|-
| colspan="2" | Ritam disanja ≥ 25 udaha u minutu
|-
| colspan="2" | Srčani ritam ≥ 110 otkucaja u minutu
|-
| colspan="2" | Nesposobnost kompletiranja rečenice u jednom dahu
|-
! rowspan="3" style="border-top: 3px solid darkgray; border-bottom: 3 px solid darkgray;"| Umereno
| colspan="2" style="border-top: 3px solid darkgray;" | Pogoršanje simptoma
|-
| colspan="2" | Maksimalni protok vazduha 50–80% najbolji ili očekivani
|-
| colspan="2" style="border-bottom: 3 px solid darkgray;" | Nema znakova da postoji ozbiljno akutno stanje
|}
Akutno pogoršanje astme često je poznato pod nazivom „astmatični napad“. Klasični simptomi su [[Dispneja|nedostatak daha]], [[šištavo disanje|šištanje]], i [[Bol u grudima|stezanje u grudima]].<ref name=M38/> Iako su ovo primarni simptomi astme,<ref name=Barnes2008>{{Cite book|last=Barnes |first=PJ |chapter=Asthma |title=Harrison's Principles of Internal Medicine|editor1-last=Fauci|editor1-first=Anthony S |editor2-last=Braunwald |editor2-first=E, |editor3-last=Kasper|editor3-first=DL |location=New York |publisher=McGraw-Hill |year=2008 |edition=17th |isbn=978-0-07-146633-2|pages=1596–1607}}</ref> kod nekih pacijenata primarni simptom je [[kašalj]], a u ozbiljnim slučajevima, kretanje vazduha može biti toliko smanjeno da se ne čuje šištanje.<ref name=BTS58/>

U znake koji se pojavljuju u toku astmatičnog napada spadaju korišćenje dodatnih [[mišić]]a za disanje ([[Sternokleidomastoidni mišić|sternokleidomastoidni]] i [[Skalenski mišići]] vrata), može doći do [[pulsus paradoksus|paradoksalnog pulsa]] (pulsa koji je slabiji tokom udisaja a snažniji tokom izdisaja), i do prekomernog nadimanja grudnog koša.<ref name=Maitre1995>{{cite journal |author=Maitre B, Similowski T, Derenne JP |title=Physical examination of the adult patient with respiratory diseases: inspection and palpation |journal=European Respiratory Journal |volume=8 |issue=9|pages=1584–93|date=1995 |pmid=8575588 |url=http://erj.ersjournals.com/content/8/9/1584.long}}</ref> [[Cijanoza|Plava boja]] kože i noktiju može nastati kao posledica nedostatka kiseonika.<ref name=Werner2001>{{cite journal|last=Werner |first=HA |title=Status asthmaticus in children: a review|journal=Chest |volume=119 |issue=6|pages=1596–1607 |date=2001|pmid=11399724 |doi=10.1378/chest.119.6.1913 }}</ref>

Kod blagog pogoršanja [[stopa maksimalnog protoka vazduha pri izdisaju]] (PEFR) je ≥200&nbsp;L/min ili ≥50% od najbolje očekivanog.<ref name=Shiber2006>{{cite journal |author=Shiber JR, Santana J |title=Dyspnea |url=https://archive.org/details/sim_medical-clinics-of-north-america_2006-05_90_3/page/453 |journal=Med. Clin. North Am. |volume=90|issue=3 |pages=453–79 |date=2006|pmid=16473100 |doi=10.1016/j.mcna.2005.11.006 }}</ref> Umereno stanje se definiše kao ono koje je između 80 i 200&nbsp;L/min ili 25% and 50% od najbolje očekivanog, dok se ozbiljno stanje definiše kao ono koje je ≤&nbsp;80 L/min ili ≤25% od najbolje očekivanog.<ref name=Shiber2006/>

[[Ozbiljna akutna astma]], ranije poznata kao status astmatikus, jeste akutno pogoršanje astme koje ne reaguje na standardno lečenje bronhodilatatorima i kortikosteroidima.<ref name=Shah2012/> Polovina ovakvih slučajeva nastaje usled infekcija koje su, između ostalog, izazvane alergenima, zagađenjem vazduha ili nedovoljnom odnosno neodgovarajućom upotrebom lekova.<ref name=Shah2012>{{cite journal|last=Shah|first=R|coauthors=Saltoun, CA|title=Chapter 14: Acute severe asthma (status asthmaticus)|journal=Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies|date=2012 |volume=33 Suppl 1|issue=3|pages=S47–50|pmid=22794687|doi=10.2500/aap.2012.33.3547}}</ref>

[[Krhka astma]] je vrsta astme koja se prepoznaje po rekurentnim, ozbiljnim napadima.<ref name=BTS58>{{harvnb|British Guideline|2009|p=54}}</ref> Tip 1 krhke astme, je bolest sa veoma velikom promenljivošću maksimalnog protoka vazduha, uprkos intenzivnoj primeni lekova. Tip 2 krhke astme, je dobro kontrolisana astma sa iznenadnim ozbiljnim pogoršanjima.<ref name=BTS58/>

==== Izazvana vežbanjem ====
{{Main|Bronhokonstrikcija izazvana vežbanjem}}
Vežbanjem se može izazvati [[bronhokonstrikcija]], kako kod ljudi sa astmom tako i kod osoba koje nemaju astmu.<ref name=EIB2012>{{cite journal|last=Khan|first=DA|title=Exercise-induced bronchoconstriction: burden and prevalence.|journal=Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies|date=2012 |volume=33|issue=1|pages=1–6|pmid=22370526}}</ref> Do nje dolazi kod većine osoba sa astmom i do 20% ljudi koji nemaju astmu.<ref name=EIB2012/> Kada je reč o sportistima, ona se češće javlja kod vrhunskih sportista, pri čemu stope variraju od 3% kod [[bob]] trkača, 50% kada je u pitanju [[biciklizam]], do 60% za [[skijaško trčanje]].<ref name=EIB2012/> Mada se može javiti u bilo kojim vremenskim prilikama, do nje češće dolazi kada je vreme suvo i hladno.<ref name=GINA_2011_page17>{{harvnb|GINA|2011|p=17}}</ref> Izgleda da inhalirani beta-2 agonisti ne poboljšavaju sportske učinke kod osoba koje nemaju astmu,<ref>{{cite journal|last=Carlsen|first=KH|coauthors=Anderson, SD; Bjermer, L; Bonini, S; Brusasco, V; Canonica, W; Cummiskey, J; Delgado, L; Del Giacco, SR; Drobnic, F; Haahtela, T; Larsson, K; Palange, P; Popov, T; van Cauwenberge, P; European Respiratory, Society; European Academy of Allergy and Clinical, Immunology; GA(2)LEN,|title=Treatment of exercise-induced asthma, respiratory and allergic disorders in sports and the relationship to doping: Part II of the report from the Joint Task Force of European Respiratory Society (ERS) and European Academy of Allergy and Clinical Immunology (EAACI) in cooperation with GA(2)LEN.|journal=Allergy|date=2008 |volume=63|issue=5|pages=492–505|pmid=18394123}}</ref> međutim, oralne doze mogu povećati izdržljivost i snagu.<ref>{{cite journal|last=Kindermann|first=W|title=Do inhaled beta(2)-agonists have an ergogenic potential in non-asthmatic competitive athletes?|journal=Sports medicine (Auckland, N.Z.)|year=2007|volume=37|issue=2|pages=95–102|pmid=17241101}}</ref><ref>{{cite journal|last=Pluim|first=BM|coauthors=de Hon, O; Staal, JB; Limpens, J; Kuipers, H; Overbeek, SE; Zwinderman, AH; Scholten, RJ|title=β₂-Agonists and physical performance: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials.|journal=Sports medicine (Auckland, N.Z.)|date=2011 |volume=41|issue=1|pages=39–57|pmid=21142283}}</ref>

==== Profesionalna ====
{{Main|Profesionalna astma}}
Astma kao posledica (ili pogoršanje usled) izloženosti radnim uslovima je [[profesionalno oboljenje]] koje se često pominje.<ref name=Baur2012/> Međutim, mnogi slučajevi se ne pominju ili ne prepoznaju kao astma.<ref>{{Cite book|last=Kunnamo|first=ed.-in-chief: Ilkka|title=Evidence-based medicine guidelines|year=2005|publisher=Wiley|location=Chichester|isbn=978-0-470-01184-3|url=http://books.google.ca/books?id=frYEiHYtOv0C&pg=PA214|pages=214-}}</ref><ref>{{Cite book|last=Kraft|first=editors, Mario Castro, Monica|title=Clinical asthma|year=2008|publisher=Mosby / Elsevier|location=Philadelphia|isbn=978-0-323-07081-2|pages=Chapter 42|url=http://books.google.ca/books?id=y9WYwLVn7pgC&pg=PT1185}}</ref> Procenjuje se da je 5-25% slučajeva astme kod odraslih vezano sa radnim uslovima.<!-- <ref name=Baur2012/> --> Nekoliko stotina različitih agenasa je obuhvaćeno, pri čemu su to najčešće: [[izocijanat]]i, drvna prašina, prašina od žitarica, [[kolofonijum]], [[fluks za lemljenje]], [[lateks]], životinje i [[aldehidi]].<!-- <ref name=Baur2012/> --> Zanimanja koja su povezana sa najvećim rizikom od bolesti uključuju:one koji [[aerosolna boja|farbaju sprejem]], pekare i osobe koje se bave proizvodnjom hrane, medicinske sestre, radnike hemijske struke, osobe koje rade sa životinjama, [[zavarivač]]e, frizere i radnike drvne struke.<ref name=Baur2012>{{cite journal|last=Baur|first=X|coauthors=Aasen, TB; Burge, PS; Heederik, D; Henneberger, PK; Maestrelli, P; Schlünssen, V; Vandenplas, O; Wilken, D; ERS Task Force on the Management of Work-related, Asthma|title=The management of work-related asthma guidelines: a broader perspective.|journal=European respiratory review : an official journal of the European Respiratory Society|date=2012|volume=21|issue=124|pages=125–39|pmid=22654084}}</ref>

=== Diferencijalna dijagnoza ===
Mnoga druga stanja mogu da izazovu simptome slične onima koji se javljaju kod astme.<!-- <ref name=NAEPP46/> --> Kod dece bi trebalo razmotriti neka druga oboljenja gornjih disajnih puteva, kao što su [[alergijski rinitis]] i [[sinuzitis]], a i neke druge uzročnike opstrukcije disajnih puteva, kao što su: [[Strano telo#disajni putevi|aspiracija stranog tela]], [[trahealna stenoza]] ili [[laringotraheomalacija]], [[vaskularni prsten]]ovi, uvećani [[limfni čvorovi]] ili mase na vratu.<!-- <ref name=NAEPP46> --> Kod odraslih, trebalo bi da se uzme u obzir [[HOBP]], [[Zatajenje srca|kongestivna srčana slabost]], mase disajnih puteva, kao i kašalj izazvan lekovima oji sadrže ACE inhibitore.<!-- <ref name=NAEPP46> --> U obe populacije [[disfunkcija glasnih žica]] se može prezentovati na sličan način.<ref name=NAEPP46>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=46}}</ref>

[[Hronična opstruktivna bolest pluća]] može da koegzistira sa astmom, a može se javiti i kao komplikacija hronične astme. Posle 65-te godine većina ljudi sa opstruktivnom bolešću disajnih puteva imaće astmu i HOBP. U ovakvoj postavci, HOBP se može razlikovati na osnovu povećanja broja neutrofila u disajnim putevima, abnormalnog zadebljanja zidova i uvećanja glatkih mišića u bronhijama. Međutim, ovaj nivo ispitivanja se ne vrši iz tog razloga što su kod HOBP i astme slični principi nadzora: kortikosteroidi, beta agonisti sa produženim delovanjem i prestanak pušenja.<ref name=Gibson>{{cite journal |author=Gibson PG, McDonald VM, Marks GB |title=Asthma in older adults |journal=Lancet |volume=376|issue=9743 |pages=803–13 |year=2010 |month=September |pmid=20816547|doi=10.1016/S0140-6736(10)61087-2 }}</ref> Na osnovu simptoma veoma podseća na astmu, u korelaciji je sa većom izloženošću duvanskom dimu, starijim uzrastom, manjom reverzibilnošću simptoma nakon primene bronhodilatatora, kao i sa smanjenom verovatnoćom porodične istorije atopije.<ref name=Hargreave>{{cite journal |last1=FE|first1=Hargreave|last2=K|first2=Parameswaran|title=Asthma, COPD and bronchitis are just components of airway disease |journal=European Respiratory Journal |volume=28 |issue=2 |pages=264–267 |month=August |year=2006|url=http://erj.ersjournals.com/content/28/2/264.full |pmid=16880365|doi=10.1183/09031936.06.00056106 }}</ref><ref name="Applied Therapeutics 2009">{{Cite book|author=Diaz, P. Knoell |title=Applied therapeutics: the clinical use of drugs|edition=9th |location=Philadelphia |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2009|chapter=23. Chronic obstructive pulmonary disease }}</ref>

== Prevencija ==
Dokazi o efikasnosti mera za sprečavanje razvoja astme su slabi.<ref name="NHLBI07p184"/> Neki su obećavajući, uključujući: ograničavanje izloženosti dimu i [[in utero]] i nakon porođaja, [[dojenje]], kao i povećanu izloženost vrtiću ili velikoj porodici, mada ništa od toga nije podržano u dovoljnoj meri da bi se preporučivalo za ovu indikaciju.<ref name="NHLBI07p184">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=184–5}}</ref> Izlaganje kućnim ljubimcima u ranom uzrastu bi moglo biti korisno.<ref>{{cite journal|last=Lodge|first=CJ|coauthors=Allen, KJ; Lowe, AJ; Hill, DJ; Hosking, CS; Abramson, MJ; Dharmage, SC|title=Perinatal cat and dog exposure and the risk of asthma and allergy in the urban environment: a systematic review of longitudinal studies.|journal=Clinical & developmental immunology|year=2012|volume=2012|pages=176484|pmid=22235226}}</ref> Rezultati o izloženosti kućnim ljubimcima u nekim drugim prilikama su neubedljivi<ref>{{cite journal|last=Chen|first=CM|coauthors=Tischer, C; Schnappinger, M; Heinrich, J|title=The role of cats and dogs in asthma and allergy—a systematic review.|journal=International journal of hygiene and environmental health|date=2010 |volume=213|issue=1|pages=1–31|pmid=20053584}}</ref> i jedina preporuka je ukloniti ljubimce iz kuće ukoliko osoba ima simptome alergije na pomenutog ljubimca.<ref name=Au2005/> Ograničenja u ishrani tokom trudnoće i dojenja se nisu pokazala efikasnim, pa se zato ne preporučuju.<ref name=Au2005>{{cite journal|last=Prescott|first=SL|coauthors=Tang, ML; Australasian Society of Clinical Immunology and, Allergy|title=The Australasian Society of Clinical Immunology and Allergy position statement: Summary of allergy prevention in children.|journal=The Medical journal of Australia|date=2005 |volume=182|issue=9|pages=464–7|pmid=15865590}}</ref> Moglo bi biti delotvorno redukovanje ili eliminisanje jedinjenja iz radnog okruženja na koja su ljudi osetljivi.<ref name=Baur2012/>

== Upravljanje ==
Mada ne postoji lek za astmu, simtomi se obično mogu poboljšati.<ref>{{Cite book|last=Ripoll|first=Brian C. Leutholtz, Ignacio|title=Exercise and disease management|publisher=CRC Press|location=Boca Raton|isbn=978-1-4398-2759-8|url=http://books.google.ch/books?id=eAn9-bm_pi8C&pg=PA100|pages=100|edition=2nd ed.}}</ref> Potrebno je napraviti specifičan prilagođen plan za proaktivno praćenje i upravljanje simptomima. U okviru ovog plana bi trebalo da bude smanjena izloženost alergenima, vršenje testiranja da bi se procenila težina simptoma, kao i upotreba lekova. Trebalo bi napisati plan za lečenje i dati savete za prilagođavanje lečenja u skladu sa promenama simptoma.<ref name=GINA_2011_page56>{{harvnb|GINA|2011|p=56}}</ref>

Najefikasniji način lečenja astme je identifikovanje okidača, kao što su [[uticaj pušenja duvana na zdravlje|dim cigareta]], kućni ljubimci ili [[aspirin]], i otklanjanje izloženosti prethodno pomenutom. Ukoliko izbegavanje okidača nije dovoljno, preporučuje se upotreba medikamenata. Farmaceutski lekovi se biraju na osnovu, između ostalog, težine bolesti i učestalosti simptoma. Specifični lekovi za astmu su u širem smislu podeljeni na brzodelujuće i na one sa produženim delovanjem.<ref name=NHLBI07p213>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=213}}</ref><ref name=BGMA08>{{cite web|url=http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf|title=British Guideline on the Management of Asthma|format=PDF|publisher=Scottish Intercollegiate Guidelines Network|year=2008|accessdate=2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080819203455/http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf|archivedate=2008-08-19|deadurl=no}}</ref>

[[Bronhodilatatori]] se preporučuju za kratkotrajno olakšanje simptoma.<!-- <ref name=NAEPP/> --> Kod onih sa napadima koji se javljaju povremeno, nije potreban ni jedan drugi lek.<!-- <ref name=NAEPP/> --> Ako je prisutan blaži oblik uporne bolesti (više od dva napada nedelj no), preporučuje se upotreba manjih doza inhalatornih [[kortikosteroid]]a ili kao alternativa, oralni [[leukotrienski antagonist]]i ili [[stabilizator mastocita|stabilizatori mastocita]].<!-- <ref name=NAEPP/> --> Kod onih koji imaju svakodnevne napade, primenjuju se veće doze inhalatornih kortikosteroida. Kod umerene ili teške egzacerbacije, pomenutim metodama lečenja se dodaju oralni kortikosteroidi.<ref name=NHLBI07p214 />

=== Promene načina života ===
Izbegavanje okidača je ključna komponenta za poboljšanje kontrole i prevenciju napada. Najčešći okidači su [[alergen]]i, dim (duvan i drugo), zagađenost vazduha, [[beta blokator#neselektivni agensi|neselektivni beta blokatori]], kao i hrana koja sadrži [[sulfit]]e.<ref name=NAEPP2007p69>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=69}}</ref><ref name=thomson>{{cite journal |author=Thomson NC, Spears M |title=The influence of smoking on the treatment response in patients with asthma |journal=Curr Opin Allergy Clin Immunol|volume=5 |issue=1 |pages=57–63 |year=2005 |pmid=15643345|doi=10.1097/00130832-200502000-00011}}</ref> Pušenje cigareta i [[sekundarni dim]] (pasivni dim) može da smanji delotvornost medikamenata kao što su kortikosteroidi.<ref name=Stap2011>{{cite journal| author=Stapleton M, Howard-Thompson A, George C, Hoover RM, Self TH| title=Smoking and asthma. | journal=J Am Board Fam Med | year= 2011 | volume= 24| issue= 3 | pages= 313–22 | pmid=21551404 | doi=10.3122/jabfm.2011.03.100180}}</ref> Mere kontrole grinja iz prašine, uključujući filtriranje vazduha, hemijska sredstva za uništavanje grinja, usisavanje, prekrivači dušeka i ostale metode, nemaju uticaja na simptome astme.<ref name=Gotzsche2008>{{cite journal |author=Peter C. Gøtzsche, HK Johansen|title=House dust mite control measures for asthma|journal=Cochrane Database Syst Rev|issue=2 |pages=CD001187 |year=2008 |doi=10.1002/14651858.CD001187.pub3 |pmid=18425868|editor1-last=Gøtzsche |editor1-first=Peter C}}</ref>

=== Lekovi ===
Lekovi koji se koriste za lečenje astme se svrstavaju u dve opšte kategorije: lekovi za brzo olakšavanje tegoba koji se koriste kod lečenja akutnih simptoma i lekovi za dugoročnu kontrolu koji se koriste za sprečavanje dalje egzacerbacije.<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=560}}</ref>

;Brzodelujući
[[Datoteka:Salbutamol2.JPG|thumb|alt=Okrugli kanister iznad plavog plastičnog držača|[[Salbutamol]] inhalator sa mernim dozerom koji se uobičajeno koristi za lečenje napada astme.]]
* Kratkodelujući [[beta 2-adrenergički agonist|beta<sub>2</sub>-adrenergički agonisti]] ({{jez-eng|SABA}}), kao što je [[salbutamol]] (,, albuterol'' [[SAD usvojena imena|USAN]]) predstavljaju prvu liniju lečenja simptoma astme.<ref name="NHLBI07p214" />
* [[Antiholinergijski agens|Antiholinergički]] lekovi, kao što je [[ipratropijum|ipratropijum bromid]], pružaju dodatnu korist kada se upotrebljavaju u kombinaciji sa SABA kod osoba sa umerenim ili teškim simptomima.<ref name="NHLBI07p214" /> Antiholinergički bronhodilatatori se takođe mogu koristiti kada osoba ne podnosi SABA.<ref name="Self, Timothy 2009"/>
* Stariji, manje selektivni [[adrenergički receptor|adrenergički agonisti]], kao što je inhalatorni [[epinefrin]], imaju sličnu delotvornost kao SABA.<ref name=Rodrigo>{{cite journal|author=Rodrigo GJ, Nannini LJ |title=Comparison between nebulized adrenaline and beta2 agonists for the treatment of acute asthma. A meta-analysis of randomized trials|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_2006-03_24_2/page/217 |journal=Am J Emerg Med |volume=24 |issue=2 |pages=217–22 |year=2006 |pmid=16490653|doi=10.1016/j.ajem.2005.10.008}}</ref> Međutim, oni se ne preporučuju zbog zabrinutosti u vezi sa prekomernom stimulacijom srca.<ref name="NHLBI07p351">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=351}}</ref>

;Dugoročna kontrola
[[Datoteka:Fluticasone.JPG|thumb|alt=Okrugli kanister iznad narandžastog plastičnog držača |[[Flutikazon propionat]] inhalator sa mernim dozerom koji se obično koristi u dugoročnoj kontroli.]]
* Kortikosteroidi se generalno smatraju najefikasnijim načinom lečenja za dugoročnu kontrolu.<ref name=NHLBI07p213/> Obično se koriste inhalatorni oblici, izuzev u slučaju teške i uporne bolesti kada bi mogla biti potrebna upotreba oralnih kortikosteroida.<ref name=NHLBI07p213/> Obično se preporučuje upotreba inhalatornih preparata jednom ili dvaput na dan, u zavisnosti od težine simptoma.<ref name="NHLBI07p218">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=218}}</ref>
* [[Beta adrenoceptorni agonisti sa dugotrajnim dejstvom]] (LABA), kao što su [[salmeterol]] i[[formoterol]], mogu da poboljšaju kontrolu astme, barem kod odraslih, kada se daju u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidima.<ref name=Ducharme2010>{{cite journal|last=Ducharme|first=FM|coauthors=Ni Chroinin, M; Greenstone, I; Lasserson, TJ|title=Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled corticosteroids versus same dose inhaled corticosteroids for chronic asthma in adults and children.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2010|issue=5|pages=CD005535|pmid=20464739}}</ref> Kod dece je ova prednost neizvesna.<ref name=Ducharme2010/><ref>{{cite journal|last=Ducharme|first=FM|coauthors=Ni Chroinin, M; Greenstone, I; Lasserson, TJ|title=Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled steroids versus higher dose inhaled corticosteroids in adults and children with persistent asthma.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2010|issue=4|pages=CD005533|pmid=20393943}}</ref> Kada se upotrebljavaju bez steroida, oni povećavaju rizik od pojave teških [[Kontraindikacija|neželjenih dejstava]],<ref name=Fanta2009>{{cite journal |author=Fanta CH|title=Asthma |journal=New England Journal of Medicine |volume=360|issue=10|pages=1002–14 |year=2009|month=March |pmid=19264689 |doi=10.1056/NEJMra0804579 }}</ref> mada je neznatno povećanje rizika moguće čak i u kombinaciji sa kortikosteroidima.<ref name=Cates2012>{{cite journal|last=Cates|first=CJ|coauthors=Cates, MJ|title=Regular treatment with formoterol for chronic asthma: serious adverse events.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2012|volume=4|pages=CD006923|pmid=22513944}}</ref><ref>{{cite journal|last=Cates|first=CJ|coauthors=Cates, MJ|title=Regular treatment with salmeterol for chronic asthma: serious adverse events.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2008|issue=3|pages=CD006363|pmid=18646149}}</ref>
* [[Leukotrienski antagonist]]i (kao što su [[montelukast]] i [[zafirlukast]]) se mogu koristiti pored inhalatornih kortikosteroida, obično takođe u kombinaciji sa LABA.<ref name=NHLBI07p213/> Nema dovoljno dokaza koji bi podržali primenu kod akutnih egzacerbacija.<ref name=GINA_2011_page74>{{harvnb|GINA|2011|p=74}}</ref><ref>{{cite journal|last=Watts|first=K|coauthors=Chavasse, RJ|title=Leukotriene receptor antagonists in addition to usual care for acute asthma in adults and children.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2012|volume=5|pages=CD006100|pmid=22592708}}</ref> Kod dece mlađe od pet godina oni su prioritetna dodatna terapija posle inhalatornih kortikosteroida.<ref name=bts2009p43>{{harvnb|British Guideline|2009|p=43}}</ref>
* [[Stabilizatori mastocita]] (kao što je [[Kromoglicinska kiselina|natrijum kromolin]]) su još jedna neomiljena alternativa kortikosteroidima.<ref name=NHLBI07p213/>

;Načini upotrebe
Medikamenti su obično dostupni kao [[inhalator sa mernim dozerom]] (MDI) u kombinaciji sa [[astma spejser]]om (komorom) ili kao [[inhalator za suvi prah]]. Spejser je plastični cilindar u kome se lek meša sa vazduhom, čineći na taj način lakšim uzimanje pune doze leka. Takođe se može koristiti i [[nebulizator]]. Nebulizatori i spejseri su podjednako efikasni kod osoba kod kojih su prisutni blagi do umereni simptomi, međutim, nema dovoljno dokaza da li postoji ili ne neka razlika kod osoba sa teškom simptomatologijom.<ref name="NHLBI07p250">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=250}}</ref>

;Neželjena dejstva
Dugotrajna upotreba inhalatornih kortikosteroida u konvencionalnim dozama nosi mali rizik od neželjenih dejstava.<ref name=Safe09>{{cite journal|last=Rachelefsky|first=G|title=Inhaled corticosteroids and asthma control in children: assessing impairment and risk.|journal=Pediatrics|date=2009|volume=123|issue=1|pages=353–66|pmid=19117903|doi=10.1542/peds.2007-3273}}</ref> Rizik uključuje razvoj [[Katarakta|katarakte]], kao i blagu regresiju rasta.<ref name=Safe09/><ref>{{cite journal |author=Dahl R |title=Systemic side effects of inhaled corticosteroids in patients with asthma |journal=Respir Med |volume=100 |issue=8|pages=1307–17 |year=2006 |month=August |pmid=16412623 |doi=10.1016/j.rmed.2005.11.020}}</ref>

=== Drugi ===
Kada astma ne reaguje na uobičajene lekove, dostupne su i druge mogućnosti kako za hitnu intervenciju tako i za prevenciju razbuktavanja bolesti. Druge mogućnosti za hitnu intervenciju su:
* [[Kiseonik]] za podizanje [[hipoksija]] ako [[zasićenost kiseonikom|saturacija]] padne ispod 92%.<ref name=rodrigo>{{cite journal |author=Rodrigo GJ, Rodrigo C, Hall JB |title=Akutna astma kod odraslih: pregleda |url=https://archive.org/details/sim_chest_2004-03_125_3/page/1081 |journal=Chest |volume=125|issue=3 |pages=1081–102 |year=2004 |pmid=15006973| doi = 10.1378/chest.125.3.1081}}</ref>
* Intravenska terapija [[magnezijum sulfat]]om je pokazala da dovodi do bronhodilatacionog efekta kada se koristi uz druge metode lečenja kod teških akutnih napada astme .<ref name="automatski generisano2">{{harvnb|NHLBI Smernice|2007|p=373}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Grudi|volume=122 |issue=2 |pages=396–8 |date = 2002|doi=10.1378/chest.122.2.396 |title=Lečenje magnezijumom kod astme : Gde smo mi ? |last1=Noppen |first1=M. |pmid=12171805 }}</ref>
* [[Helioks]], mešavina helijuma i kiseonika, se takođe može uzeti u obzir kod teških slučajeva koji je reagiju na terapiju.<ref name="NHLBI07p373"/>
* Intravenski salbutamol nije potkrepljen dostupnim dokazom i zato se koristi samo u ekstremnim slučajevima.<ref name=rodrigo/
* [[Метилксантини]] (као [[теофилин]]) су се некад широко користили, али не доприносе значајно ефектима инхалаторних бета-агониста.<ref name=rodrigo/> Korišćenje kod akutnih egzacerbacija je kontroverzno.<ref name=GINA_2011_page37>{{harvnb|GINA|2011|p=37}}</ref>
* Disocijativni anestetik [[ketamin]] je teoretski koristan ako je potrebna [[intubacija]] i [[mehanička ventilacija]] kod ljudi, kod kojih je blizu zastoj disanja; međutim, ne postoje dokazi kliničkih istraživanja koja to potkrepljuju.<ref name="NHLBI07p399">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=399}}</ref>
Kod onih, sa teškom perzistentnom astmom, koja se ne kontroliše inhalatornim kortikosteroidima i DDBA (dugo delujućim beta-agonistima), [[bronhijalna termoplastika]] bi možda bila mogućnost.<ref name=Bronch10>{{cite journal|last=Castro|first=M|coauthors=Musani, AI, Mayse, ML, Shargill, NS|title=Bronhijalna termoplastika: nova tehnika  lečenja teškog oblika astme.|journal=Terapeutski napreci kod respiratornih bolesti|date=2010 |volume=4|issue=2|pages=101–16|pmid=20435668|doi=10.1177/1753465810367505}}</ref> To uključuje davanje kontrolisane termalne energije na zid disajnog puta tokom serije [[bronhoskopija]].<ref name=Bronch10/> Iako to može da poveća učestalost egzacerbacija u prvih nekoliko meseci, izgleda da snižava stopu sledećih napada.<!-- <ref name=GINA_2011_page70> --> Efekti preko godinu dana su nepoznati.<ref name=GINA_2011_page70>{{harvnb|GINA|2011|p=70}}</ref>

=== Alternativna medicina ===
Mnogi ljudi sa astmom, kao i oni sa drugim hroničnim poremećajima, koriste [[alternativna medicina|alternativne tretmane]]; istraživanja pokazuju da oko 50% koristi neki oblik nekonvencionalne terapije.<ref name=blanc>{{cite journal |author=Blanc PD, Trupin L, Earnest G, Katz PP, Yelin EH, Eisner MD |title=Alternativne terapije među odraslima sa prijavljenom dijagnozom astme ili rinosinuzitisa : podaci iz istraživanja baziranog na populaciji |url=https://archive.org/details/sim_chest_2001-11_120_5/page/1461 |journal=Chest|volume=120 |issue=5 |pages=1461–7 |year=2001 |pmid=11713120| doi = 10.1378/chest.120.5.1461}}</ref><ref name=shenfield>{{cite journal |author=Shenfield G, Lim E, Allen H |title=Istraživanje o korišćenju dopunskih lekova  i terapija kod dece sa astmom |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paediatrics-and-child-health_2002-06_38_3/page/252 |journal=J Paediatr Child Health |volume=38 |issue=3 |pages=252–7|year=2002 |pmid=12047692| doi = 10.1046/j.1440-1754.2002.00770.x}}</ref> Postoji malo podataka koji mogu da podrže efikasnost većine od ovih terapija. Nedovoljno je dokaza da se podrži korišćenje vitamina C.<ref>{{cite journal | last=Kaur | first=B | title=Vitamin C suplementacija za astmu | journal=Cochrane Database Syst Rev | issue=1 | pages=CD000993| year=2009 | pmid=19160185 | doi=10.1002/14651858.CD000993.pub3 | coauthors=Rowe BH, Arnold E | editor1-last=Arnold | editor1-first=Elizabeth }}</ref> [[Akupunktura]] se ne preporučuje za lečenje, pošto nema dovoljno dokaza koji bi podržali njenu upotrebu.<ref name="NHLBI07p240"/><ref name=mccartney>{{cite journal |author=McCarney RW, Brinkhaus B, Lasserson TJ, Linde K|title=Akupunktura kod hronične astme |journal=Cochrane Database Syst Rev |issue=1|pages=CD000008 |year=2004 |pmid=14973944 |doi=10.1002/14651858.CD000008.pub2|editor1-last=McCarney |editor1-first=Robert W}}</ref> Za [[jonizatore vazduha]] nema dokaza da oni poboljšavaju simptome astme ili da su korisni za funkciju pluća ; ovo važi podjednako i za pozitivne i za negativne jonske generatore.<ref>{{cite journal|last=Blackhall|first=K|coauthors=Appleton, S; Cates, CJ|title=Jonizatori za hroničnu astmu.|journal=Kokranova baza podataka za sistematske preglede (onlajn)|date=2012 |volume=9|pages=CD002986|pmid=22972060}}</ref>

O "manuelnim terapijama", uključujući [[osteopatija|osteopatične]], [[hiropraktika|hiropraktične]], [[fizikalna terapija|fizioterapeutske]] i [[respiratorna terapija|respiratorne terapeutske]] manevre, ima malo dokaza da bi se podržalo njihovo korišćenje u lečenju astme.<ref name=hondras>{{cite journal |author=Hondras MA, Linde K, Jones AP |title=Manuelna terapija astme  |journal=Cochrane Database Syst Rev |issue=2 |pages=CD001002 |year=2005|pmid=15846609 |doi=10.1002/14651858.CD001002.pub2 |editor1-last=Hondras|editor1-first=Maria A}}</ref> [[Butejkova tehnika disanja]] za kontrolisanje hiperventilacije može dovesti do smanjenja korišćenja lekova, međutim, nema nikakvog uticaja na funkciju pluća.<ref name=BGMA08/> Prema tome, ekspertska komisija je smatrala da nema dovoljno dokaza da podrži njeno korišćenje.<ref name="NHLBI07p240">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=240}}</ref>

== Prognoza ==
[[Datoteka:Asthma world map - DALY - WHO2004.svg|thumb|alt=Mapa sveta, gde je Evropa obojena žuto, najveći deo Severne i Južne Amerike narandžasto, a Južna Afrika tamno crveno|[[Invaliditetu prilagođena godina života]] za astmu na 100.000&nbsp; stanovnika u 2004.godini.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html|title=Svetska Zdravstvena Organizacija Procene bolesti i povreda zemlje|year=2009|work=World Health Organization|accessdate=2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091111101009/http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html|archivedate=2009-11-11|deadurl=no}}</ref>
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|no data}}
{{legend|#ffff65|<100}}
{{legend|#fff200|100–150}}
{{legend|#ffdc00|150–200}}
{{legend|#ffc600|200–250}}
{{legend|#ffb000|250–300}}
{{legend|#ff9a00|300–350}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|350–400}}
{{legend|#ff6e00|400–450}}
{{legend|#ff5800|450–500}}
{{legend|#ff4200|500–550}}
{{legend|#ff2c00|550–600}}
{{legend|#cb0000|>600}}
{{Multicol-end}}]] 
Prognoza astme je uopšteno dobra, naročito kod dece sa srednje teškim oblikom bolesti.<ref>{{Cite book |editor1-first=Allan B. |editor1-last=Wolfson |editor2-first=Ann|editor2-last=Harwood-Nuss |title=Harwood-Nuss' Clinical Praksa hitnih slučajeva Medicine|chapterurl=http://books.google.com/books?id=Idb0Z658lFQC&pg=PT465 |date=2009|publisher=Lippincott Williams & Wilkins |isbn=978-0-7817-8943-1 |pages=432–|first1=Michelle J. |last1=Sergel |first2=Rita K. |last2=Cydulka |chapter=Ch. 75: Asthma|edition=5th}}</ref> Mortalitet je smanjen poslednjih nekoliko decenija zahvaljujući boljem prepoznavanju bolesti i poboljšanoj nezi.<ref name=NHLBI07p1>{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=1}}</ref> Globalno izaziva srednji i teški oblik invaliditeta kod 19,4&nbsp; miliona ljudi u 2004. godine (od kojih je 16&nbsp;miliona u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima).<ref>{{Cite book|last=Organization|first=World Health|title=The global burden of disease : 2004 update.|url=https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5|year=2008|publisher=World Health Organization|location=Geneva, Switzerland|isbn=978-92-4-156371-0|edition=[Online-Ausg.]|pages=[https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5/page/35 35]-}}</ref> Dijagnostikovane astme tokom detinjstva, kod polovine slučajeva neće imati tu dijagnozu posle jedne decenije.<ref name=El2010/> Remodelovanje disajnih puteva je primećeno, ali je nepoznato da li to predstavlja štetne ili blagotvorne promene.<ref name=Maddox>{{cite journal |author=Maddox L, Schwartz DA |title=The pathophysiology of asthma |journal=Annu. Rev. Med. |volume=53|pages=477–98 |year=2002 |pmid=11818486 |doi=10.1146/annurev.med.53.082901.103921}}</ref> Rano lečenje kortikosteroidima izgleda sprečava ili poboljšava pad funkcije pluća.<ref name=beckett>{{cite journal |author=Beckett PA, Howarth PH|title=Farmakoterapija i remodeliranje disajnih puteva kod astme? |url=https://archive.org/details/sim_thorax_2003-02_58_2/page/163|journal=Thorax |volume=58|issue=2 |pages=163–74 |year=2003 |pmid=12554904| doi = 10.1136/thorax.58.2.163|pmc=1746582}}</ref>

== Epidemiologija ==
{{Main|Epidemiologija astme}}
[[File:Prevalence of Clinical Asthma world map - GINA2004.svg|thumb|left|alt=Mapa sveta sa Evropom, Severnom Amerikom, Australijom i velikim delom Južne Amerike obojenim u crveno, veliki deo Azije je žut, a veći deo Afrike je siv|Stope astme u različitim zemljama od 2004. godine.
{{Multicol}}
{{legend|#e0e0e0|no data}}
{{legend|#ffff65|<1%}}
{{legend|#fff200|1-2%}}
{{legend|#ffdc00|2-3%}}
{{legend|#ffc600|3-4%}}
{{legend|#ffb000|4-5%}}
{{legend|#ff9a00|5-6%}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|6-7%}}
{{legend|#ff6e00|7-8%}}
{{legend|#ff5800|8-10%}}
{{legend|#ff4200|10-12.5%}}
{{legend|#ff2c00|12.5–15%}}
{{legend|#cb0000|>15%}}
{{Multicol-end}}]]
Od 2011, 235–300 miliona ljudi širom sveta je pogođena astmom,<ref name=WHO2011>{{cite web|title=World Health Organization Fact Sheet Fact sheet No 307: Asthma|year=2011|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|accessdate=2013|archive-date=2011-06-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629035454/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|dead-url=}}</ref><ref name=GINA_2011_page3/> a približno 250,000 ljudi godišnje umire od ove bolesti.<ref name=GINA2011p2/> Stope variraju među zemljama, sa prevalencom od 1 do 18%.<ref name=GINA2011p2/> Češće su u [[razvijene zemlje|razvijenim]] nego u [[zemljama u razvoju]].<ref name=GINA2011p2/> Primećuje se manja stopa u Aziji, Istočnoj Evropi i Africi.<ref name=M38/> U razvijenim zemaljama češća je kod onih u ekonomski nepovoljnom položaju, nasuprot tome, u zemljama u razvoju, češća je kod bogatih.<ref name=GINA2011p2/> Razlog za ove razlike nije poznat.<ref name=GINA2011p2/> Zemlje sa niskim i srednjim prihodima čine više od 80% mortaliteta.<ref>{{cite web|author=World Health Organization|authorlink=World Health Organization|title=WHO: Asthma|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|accessdate=2007.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071215181927/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|archivedate=2007-12-15|deadurl=no}}</ref>

Dok je astma dva puta češća kod dečaka nego devojčica,<ref name=GINA2011p2/> teški oblici astme se javljaju u jednakoj meri kod oba.<ref name=Bush2009>{{cite journal|author=Bush A, Menzies-Gow A|title=Phenotypic differences between pediatric and adult asthma |journal=Proc Am Thorac Soc |volume=6|issue=8 |pages=712–9 |year=2009 |month=December |pmid=20008882|doi=10.1513/pats.200906-046DP }}</ref> Suprotno, kod odraslih žena je viša stopa astme nego kod muškaraca<ref name=GINA2011p2/> i češća je kod mlađih nego kod starih.<ref name=M38/>

Globalna stopa astme se značajno povećala između 1960-tih i 2008. godine,<ref>{{cite journal |author=Grant EN, Wagner R, Weiss KB |title=Observations on emerging patterns of asthma in our society |journal=[[J Allergy Clin Immunol]] |year=1999 |month=August|volume=104 |pages=S1–S9 |pmid=10452783 |doi=10.1016/S0091-6749(99)70268-X |issue=2 Pt 2}}</ref><ref>{{cite journal |author=Anandan C, Nurmatov U, van Schayck OC, Sheikh A|title=Is the prevalence of asthma declining? Systematic review of epidemiological studies|journal=Allergy |volume=65 |issue=2 |pages=152–67 |year=2010 |month=February|pmid=19912154 |doi=10.1111/j.1398-9995.2009.02244.x }}</ref> gde je prepoznata kao veliki zdravstveni problem od 1970-tih.<ref name=M38>{{Cite book|first=John F. Murray|title=Murray and Nadel's textbook of respiratory medicine.|url=https://archive.org/details/murraynadelstext0002unse|year=2010|publisher=Saunders/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=978-1-4160-4710-0|pages=Chapter 38|edition=5th ed.}}</ref> Stopa astme se zaustavila u razvijenim zemljama od sredine 1990-tih, sa nedavnim povećanjima prvenstveno u zemljama u razvoju.<ref>{{cite journal|last=Bousquet|first=J|coauthors=Bousquet, PJ; Godard, P; Daures, JP|title=The public health implications of asthma.|journal=Bulletin of the World Health Organization|date=2005|volume=83|issue=7|pages=548–54|pmid=16175830}}</ref> Astma pogađa otprilike 7% populacije Sjedinjenih Američkih Država<ref name=Fanta2009/> i 5% ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu.<ref name=Anderson2007>{{cite journal | last=Anderson | first=HR | coauthors=Gupta R, Strachan DP, Limb ES | title=50 years of asthma: UK trends from 1955 to 2004 | url=https://archive.org/details/sim_thorax_2007-01_62_1/page/85 |journal=Thorax | volume=62 | issue=1 | pages=85–90 |month=January |year=2007 |pmid=17189533 | doi=10.1136/thx.2006.066407 | pmc=2111282 }}</ref> Kanada, Australija i Novi Zeland imaju stope od oko 14–15%.<ref>{{Cite book|last=Masoli|first=Matthew|title=Global Burden of Asthma|year=2004|url=http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|pages=9-|access-date=2014-02-19|archive-date=2013-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20130502065938/http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|deadurl=yes}}</ref>

== Istorija ==
Astma je prepoznata u [[Stari Egipat|Starom Egiptu]] i bila je lečena konzumiranjem mešavine [[tamjan]]a poznate kao [[kajfa]].<ref name="Manniche1999">{{Cite book | author = Manniche L |title =Sveti luksuzi: miris, aromaterapija i kozmetika u Starom Egiptu | pages =[http://books.google.com/books?id=ZCgVdm7UKhIC&pg=PA49 49] | year = 1999 | publisher =[[Cornell University Press]] | isbn=978-0-8014-3720-5 }}</ref> [[Hipokrat]] je zvanično nazvao specifičnim respiratornim problemom otprilike 450. p. n. e., grčkom rečju za "zadihan", koja čini bazu modernog naziva.<ref name=M38/> 200. p. n. e. se verovalo da je barem delimično vezana za emocije.<ref name=Andrew2010/>

1873. godine, jedan od prvih radova moderne medicine na tu temu je pokušao da objasni [[patofiziologiju]] bolesti, dok je jedan, [[1872]]. godine zaključio da se astma može izlečiti utrljavanjem na grudi [[J. B. H. liniment|tečne masti hloroforma]].<ref name="pmid20747287">{{cite journal | author = Thorowgood JC | title = O astmi| journal =[[British Medical Journal]] | volume = 2 | issue = 673 | pages = 600 | year = 1873 | month = November | pmid = 20747287| pmc = 2294647 |doi = 10.1136/bmj.2.673.600}}</ref><ref name="pmid20746575">{{cite journal | author = Gaskoin G | title = On the treatment of asthma | journal = [[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 587 |pages = 339 | year = 1872 |month = March | pmid = 20746575 | pmc = 2297349 | doi = 10.1136/bmj.1.587.339 }}</ref> [[Lek|Medicinsko lečenje]] 1880. godine je uključivalo korišćenje [[Intravenozna terapija|intravenske]] doze leka zvanog [[pilokarpin]].<ref name="pmid20749537">{{cite journal | author = Berkart JB | title = The treatment of asthma| journal = [[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 1016 | pages = 917–8 | year = 1880 | month = June| pmid = 20749537 | pmc = 2240555 | doi = 10.1136/bmj.1.1016.917}}<br />{{cite journal | author = Berkart JB | title = The treatment of asthma | journal =[[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 1017 | pages = 960–2 | year = 1880 |month = June | pmid = 20749546 | pmc = 2240530 | doi = 10.1136/bmj.1.1017.960 }}</ref> 1886. godine, F. H. Bosvort je razvio teoriju o vezi između astme i [[Polenska groznica|polenske groznice]].<ref name="pmid21407325">{{cite journal | author = F. H. Bosfort| title = Polenska groznica, astma i pridodati uticaju | journal = Transactions of the Annual Meeting of the American Climatological Association | volume = 2 | pages = 151–70 | year = 1886 | pmid = 21407325 |pmc = 2526599}}</ref> [[Epinefrin]] je prvi put uveden za lečenje astme 1905. godine.<ref name="pmid18733372">{{cite journal |author = Doig RL | title = Epinephrin; especially in asthma | journal = California State Journal of Medicine | volume = 3 | issue = 2 | pages = 54–5 | year = 1905 | month = February | pmid = 18733372 | pmc = 1650334}}</ref> Oralni kortikosteroidi su počeli da se koriste kod ovih stanja 1950-tih, dok su inhalacioni kortikosteroidi i selektivni kratkotrajni beta agonisti široko ušli u primenu 1960-tih.<ref>{{cite journal|last=von Mutius|first=E|coauthors=Drazen, JM|title=Pacijent sa astmom traži medicinski savet 1828. godine, 1928. godine i 2012. godine.|journal=New England Journal of Medicine|date=2012|volume=366|issue=9|pages=827–34|pmid=22375974}}</ref><ref>{{cite journal|author=Crompton G |title=Kratka istorija inhalacione terapije kod astme tokom zadnjih pedeset godina|journal=Časopis primarne respiratorne nege : journal of the General Practice Airways Group|date=2006|volume=15|issue=6|pages=326–31|pmid=17092772}}</ref>

Tokom [[1930e|1930-tih]] – [[1950e|50-tih]], astma je bila poznata kao jedna od "svetih sedam" [[Psihosomatska bolest|psihosomatskih bolesti]]. NJen uzrok je smatran psihološkim, sa lečenjem često baziranim na psihoanalizi i drugim [[Lečenje razgovorom|lečenjima razgovorom]].<ref name="pmid16185365"/> Pošto su psihoanalitičari interpretirali asmatično šištanje kao suprimirani plač deteta za majkom, smatrali su da je metoda lečenja depresije posebno važna za osobe sa astmom.<ref name="pmid16185365">{{cite journal |author=Opolski M, Wilson I |title=Astma i depresija: pragmatički pregled literature i preporuke za buduća istraživanja|journal=Clin Pract Epidemol Ment Health |volume=1 |page=18 |year=2005|month=September |pmid=16185365 |pmc=1253523 |doi=10.1186/1745-0179-1-18 }}</ref>

== Reference ==
{{reflist|colwidth=30em}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Manniche L |title =Sveti luksuzi: miris, aromaterapija i kozmetika u Starom Egiptu | pages =[http://books.google.com/books?id=ZCgVdm7UKhIC&pg=PA49 49] | year = 1999 | publisher =[[Cornell University Press]] | isbn=978-0-8014-3720-5 }}
* {{Cite book |ref= harv|first=John F. Murray|title=Murray and Nadel's textbook of respiratory medicine.|url= https://archive.org/details/murraynadelstext0002unse|year=2010|publisher=Saunders/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=978-1-4160-4710-0|pages=Chapter 38|edition=5th ed.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Masoli|first=Matthew|title=Global Burden of Asthma|year=2004|url=http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|pages=9|access-date=2014-02-19|archive-date=2013-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20130502065938/http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|deadurl=yes}}
* {{Cite book |ref=harv |editor1-first=Allan B. |editor1-last=Wolfson |editor2-first=Ann |editor2-last=Harwood-Nuss |title=Harwood-Nuss' Clinical Praksa hitnih slučajeva Medicine |chapterurl=http://books.google.com/books?id=Idb0Z658lFQC&pg=PT465 |year=2009 |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |isbn=978-0-7817-8943-1 |pages=432– |first1=Michelle J. |last1=Sergel |first2=Rita K. |last2=Cydulka |chapter=Ch. 75: Asthma |edition=5th }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Organization|first=World Health|title=The global burden of disease : 2004 update.|url= https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5|year=2008|publisher=World Health Organization|location=Geneva, Switzerland|isbn=978-92-4-156371-0|edition=[Online-Ausg.]|pages=[https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5/page/35 35]-}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Diaz, P. Knoell |title=Applied therapeutics: the clinical use of drugs|edition=9th |location=Philadelphia |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2009|chapter=23. Chronic obstructive pulmonary disease }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ripoll|first=Brian C. Leutholtz, Ignacio|title=Exercise and disease management|publisher=CRC Press|location=Boca Raton|isbn=978-1-4398-2759-8|url=http://books.google.ch/books?id=eAn9-bm_pi8C&pg=PA100|pages=100|edition=2nd ed.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kunnamo|first=ed.-in-chief: Ilkka|title=Evidence-based medicine guidelines|year=2005|publisher=Wiley|location=Chichester|isbn=978-0-470-01184-3|url=http://books.google.ca/books?id=frYEiHYtOv0C&pg=PA214|pages=214}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kraft|first=editors, Mario Castro, Monica|title=Clinical asthma|year=2008|publisher=Mosby / Elsevier|location=Philadelphia|isbn=978-0-323-07081-2|pages=Chapter 42|url=http://books.google.ca/books?id=y9WYwLVn7pgC&pg=PT1185}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Mary Anne Koda-Kimble, Brian K Alldredge, et al. |author1=Self, Timothy |author2=Chrisman, Cary |author3=Finch, Christopher |title=Applied therapeutics: the clinical use of drugs |edition=9th |location=Philadelphia |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2009 |chapter=22. Asthma |oclc=230848069 }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Barnes |first=PJ |chapter=Asthma |title=Harrison's Principles of Internal Medicine|editor1-last=Fauci|editor1-first=Anthony S |editor2-last=Braunwald |editor2-first=E, |editor3-last=Kasper|editor3-first=DL |location=New York |publisher=McGraw-Hill |year=2008 |edition=17th |isbn=978-0-07-146633-2|pages=1596–1607}}
* {{Cite book |ref=harv |author=Third Expert Panel on the Diagnosis and Management of Asthma |title=Guidelines for the diagnosis and management of asthma |year=2007 |publisher=National Heart, Lung, and Blood Institute (US) |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7232/ }}
* {{Cite book |ref= harv|editor1-last=Kumar |editor1-first=Vinay |editor2-last=Abbas |editor2-first=Abul K |editor3-last=Fausto |editor3-first=Nelson |editor4-last=Aster |editor4-first=Jon |title=Robbins and Cotran pathologic basis of disease |publisher=Saunders |edition=8th |year=2010 |isbn=978-1-4160-3121-5 |page=688 |oclc=643462931 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Elward|first=Graham Douglas, Kurtis S.|title=Asthma|year=2010|publisher=Manson Pub.|location=London|isbn=978-1-84076-513-7|pages=27–29|url=http://books.google.ca/books?id=gS4BsugTBvoC&pg=PA27}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Rapini|first= Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L.|title=Dermatology: 2-Volume Set |publisher=Mosby |location=St. Louis |year=2007|isbn=978-1-4160-2999-1 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=George|first=Ronald B.|title=Torakalna medicina : osnove pulmonalne i urgentne medicine|year=2005|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia, PA|isbn=978-0-7817-5273-2|url=http://books.google.ca/books?id=ZzlX2zJMbdgC&pg=PA62|pages=62|edition=5th ed.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=editors|first=Andrew Harver, Harry Kotses,|title=Asthma, health and society a public health perspective|year=2010|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-0-387-78285-0|url=http://books.google.ca/books?id=nkP8_h_ewLMC&pg=PA315|pages=315}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Stedman's Medical Dictionary | publisher=Lippincott Williams and Wilkins | edition=28 | year=2005 |isbn=978-0-7817-3390-8 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jindal|first=editor-in-chief SK|title=Textbook of pulmonary and critical care medicine|publisher=Jaypee Brothers Medical Publishers|location=New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0|url=http://books.google.ca/books?id=EvGTw3wn-zEC&pg=PA242|pages=242}}
* {{cite web | author=National Asthma Education and Prevention Program (NAEPP) | url=http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/asthma/asthgdln.pdf | title=Expert Panel Report 3: Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma | format=PDF | work=National Heart Lung and Blood Institute | year=2007 | ref={{harvid|NHLBI Guideline|2007}} }}
* {{cite web| url=http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf| format=PDF| title=British Guideline on the Management of Asthma| work=British Thoracic Society| year=2008 (revised 2012)| ref={{harvid|British Guideline|2009}}| access-date=2014-02-19| archive-date=2008-08-19| archive-url=https://web.archive.org/web/20080819203455/http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf| dead-url=yes}}
* {{cite web |url=http://www.ginasthma.org/uploads/users/files/GINA_Report2011_May4.pdf |format=PDF |title=Global Strategy for Asthma Management and Prevention |publisher=Global Initiative for Asthma |year=2011 |ref={{harvid|GINA|2011}} |access-date=2014-02-19 |archive-date=2012-11-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121120205023/http://www.ginasthma.org/uploads/users/files/GINA_Report2011_May4.pdf |dead-url=yes }}
{{refend}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Asthma}}
* [http://www.astma.rs Pobedi astmu] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210123034005/http://www.astma.rs/ |date=2021-01-23 }}

[[Kategorija:Astma]]
[[Kategorija:Respiratorne bolesti]]