Zaštita prirode

Izvor: Wikipedia

Zaštita prirode predstavlja multidisciplinarni pristup rešavanju sve brojnijih problema u prirodi (npr. nestanak vrsta, uništavanje predela).

E ovako, nisam prepravila ovaj tekst da bih iznervirala nekoga, ali jednostavno svi znamo da skolu niko ne voli. Ali opet placu u 8 razredu zbog rastanka, da ali zbog drustva ne zbog ucenja ili ustanove...Ja idem u osnovnu skolu sveti sava, to je jedna od elitnih skola u nisu, ali jebiga dosadna je. Drustvo je super ali zato imamo nastavnike ubi boze sto pre...Wifi u skoli je sranje bas kao i kantina, u njoj moze da stane 10 deteta a ne kao u normalnim skolama svi sednu i jedu, u srednjoj je jos gore 100%. Osmi razred, hm, da period kada roditelji bankrotiraju jer im dete nije nista ucilo pa drz nedaj svaki danda ide na privatne casove. Da, tamo nastavnici samo sipaju detetu znanje u glavu... Psihologica nam je... necu sad o tome. Razredna je ok, opravda sve sto treba cak i podigne ocenu kad neko ukrade dnevnik... da krali smo dnevnik. Moja generacija ce se 100% pamtiti i o njoj ce se pricati jos dosta dugo, to sigurno, alii ne bas u pozitivnom smislu... Ucite skolu da budete neko i nesto a ne da setate metlu, ovom recenicom cu zavrsiti ovaj sastav :)

Crvene i crne knjige[uredi - уреди]

Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao. Prvi i veoma značajan korak u ostvarivanju zaštite jeste evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune. Tome služe takozvane Crvene knjige. One predstavljaju naučno-stručne publikacije u kojima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti prema međunarodnoj klasifikaciji stepena ugroženosti:

  • vrste pred istrebljenjem;
  • vrste u opasnosti od istrebljenja;
  • ranjive (osetljive vrste);
  • retke vrste.

Retke i ugrožene vrste su zaštićene zakonom. Proglašavanjem njihovih staništa za stroge prirodne rezervate, u kojima vlada poseban režim i u kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju meru, predstavlja najefikasniji način zaštite ugroženih vrsta. Najsloženiji, ali i najobuhvatniji oblik zaštite prirode su nacionalni parkovi, u čijem se okviru nalazi veći broj rezervata.

U svetu je takođe formirana i Crna knjiga u kojoj je popis više hiljada vrsta biljaka i životinja koje je čovek, nažalost, istrebio svojim bahatim, pohlepnim i nemarnim ponašanjem.

Retke, ugrožene i zaštićene biljne vrste Srbije[uredi - уреди]

Biljke koje predstavljaju prirodne retkosti zaštićene su posebnim Zakonom o zaštiti prirode pa uništavanje ili berba ovih biljaka, osim što nanosi neprocenjivu štetu biodiverzitetu, istovremeno i krivično delo koje se može kazniti po Zakonu.

Zaštićene biljke ne treba brati ni skupljati!

Najznačajnije ugrožene i istovremeno i zaštićene biljke naše zemlje, koje su pod zaštitom prvog stepena, su:

kao svetska prirodna retkost;

Spisak zaštićenih biljaka se ovde ne završava već su date samo one biljke koje su karakteristične za određena područja.

Retke, ugrožene i zaštićene životinje[uredi - уреди]

Najpoznatije među zaštićenim životinjama su:

Zaštita prirodnih staništa[uredi - уреди]

Da bi se zaštitile ratke i ugrožene organske vrste osnovni uslov je zaštita njihovih prirodnih staništa, što se ostvaruje na više načina:

  • evidentiranje ugroženih vrsta kroz, već pomenute, Crvene knjige;
  • zaštita Zakonom;
  • proglašavanje staništa zaštićenih vrsta za stroge prirodne rezervate gde je aktivnost čoveka minimalna
  • formiranje nacionalnih parkova kao najobuhvatniji vid zaštite.

Literatura[uredi - уреди]

  • Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
  • Janković, M: Biodiverzitet, Beograd, 1995.
  • Janković, M., Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
  • Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.
  • Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
  • Tatić, B, Kostić, G: Naša prirodna dobra i potreba njihove zaštite, CEA i ZUNS, Beograd, 1996.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]