Stanište

Izvor: Wikipedia

Stanište, životno stanište ili biotop je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompleksom ekoloških faktora.

Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom jezeru, reci ili pustinji, i tu ga je moguće lako pronaći.

Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što zapravo znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korišćenja različitih skloništa i dr. Slikovito objašnjeno – pojam životnog staništa jednog organizma možemo shvatiti kao njegovu adresu, a ekološku nišu kao profesiju. Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih vrsta – životnom zajednicom (biocenozom).

Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr.

Areal[uredi - уреди]

Pojam staništa treba odvojiti od pojma areala vrste. Areal je prostor ili oblast na Zemlji koju jedna vrsta naseljava. U okviru areala jedne vrste mogu da se nađu različita staništa. Granice areala neke vrste predstavljaju u stvari granice njene rasprostranjenosti. Vrste koje vrlo široko rasprostranjene su kosmopoliti. Nasuprot njima su endemiti, vrste koje naseljavaju samo jednu, često usku oblast. Endemiti nastaju izolovanjem oblasti u kojima se zadržavaju vHOLA CHAMIGOrste kojih nema u drugim oblastima. Vrste koje se sreću u samo određenim staništima i predstavljaju ostatke izumrlih vrsta koje su živele u ranijim geološkim periodima nazivaju se relikti. Zaštiti tih vrsta mora se pokloniti posebna pažnja.

Sličnosti biotopa na različitim mestima[uredi - уреди]

Peščana dina u pustinji Sahari i pustinji Viktoriji ( Australija ) slične su iako se nalaze na različitim delovima sveta:

  • Deo su litosfere
  • Jako visoke temperature
  • Dnevno kolebanje temperature
  • Male zalihe vode

Literatura[uredi - уреди]

  • Janković, M.,Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
  • Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
  • Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
  • Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.