Vasilije Doktor

Izvor: Wikipedia

Vasilije Doktor ili Vasilije Bogumil (umro 1118) je bio bogumilski starešina, monah, doktor i učitelj slovenske narodnosti, spaljen na lomači od strane vizantijskog cara Aleksija I Komnina.

Godine 1100. vizantijski car Aleksije I Komnin (1081—1118), koji je vršio pogrome nad pristalicama bogomilskog učenja, je uhapsio bogumila po imenu Divljat (Divlatius), stavljajući ga na muke da bi otkrio podatke o pokretu.[1] On kao vođu bogumila imenova Vasilija, koji izgleda kao monah a koji je doktor koji je izučavao tu doktrinu petnaest godina, i naukovao je više od četrdeset, okušivši oko sebe dvanaest učenika pod imenom apostola.[2]

Vasilije je bio već u dubokoj starosti (imao je oko sedamdeset godina) kada je uhapšen zajedno sa svojim učenicima i doveden na na dvor. Primetivši u njega neklonulu samouverenost, car ga izbavi iz okova, i odajući mu čast kao proroku, požele da se pobliže upozna sa njegovim učenjem. Vasilije dugo nije pristajao, ali car na kraju zadobi njegovo poverenje. On pozva učitelja u odeljeni deo dvorca, gde sa svojim bratom, sevastokratorom Isakom, slušaše učenje bogomilstva. Za to vreme, jedan pisar krišom zapisivaše sve što im je Vasilije pripovedao, a u susednoj sali behu okupljeni duhovnici, sa patrijarhom Nikolajem III Gramatičarem na čelu, i carski savet. Kada Vasilije završi svoje otkrivanje, car otvori vrata patrijarhu i svemu saboru, straža uhvati Vasilija, a pisar im pročita sve zapisano po slovu jeresijarha.[3] Jevtimije Zigaven (Euthymius Zigabenus) nam od njegovog učenja prenosi sledeće: „Oni izbacuju sve pobožne careve sa spiska hrišćana, i kažu da su samo ikonoborci pravoslavni i verni, posebno Konstantin V Kopronim". Vasilije je još govorio da ima izvorni tekst Biblije koji nije uređivao Jovan Zlatousti.[4]

Vasiliju Bogumilu je sudio crkveni sud, da bi ga konačnom teološkom presudom Nikolaj III Gramatičar, carigradski patrijarh (1084–1111), proglasio jeretikom i osudio na smrt. Naređenje je glasilo da se podigne velika lomača na Hipodromu, oko koje se okupi mnoštvo hrišćana koji su došli da gledaju poslednje čase svog starešine. I dok ga bacaše u oganj, Vasilije osta ravnodušan i ne odreče se svoje vere. A kada ga plamen proguta, okupljeni videše beli tračak kako se podiže među plamenovima.[5]

Vasilije je spaljen 1118. godine, nakon osam godina provedenih u zatočeništvu. Njegovi učenici koji su se odrekli učenja su oslobođeni, dok su ostali osuđeni na doživotnu robiju.[6]

Napomene[uredi - уреди]

  1. http://www.notbored.org/resistance-25.html
  2. Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450
  3. http://www.gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/018/18528.htm
  4. Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450
  5. http://www.notbored.org/resistance-25.html
  6. Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450

Spoljašnje veze[uredi - уреди]