Teutrant
Teutrant (starogrčki: Τεύθρας) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj Mizije u Maloj Aziji i eponim tamošnje oblasti Teutranije.[1]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Teutrant je u mitu povezan s pričom o Augi, majci Telefovoj i kćerki Alejevoj. Alej, kralj Tegeje, zatvorio je i svoju kćer i unuka u jedan kovčeg i bacio ih u more. Talasi su ih odneli u maloazijsku Miziju, odnosno do ušća Kajka, gde ih je pronašao Teutrant, koji se oženio Augom, a Telefa je usvojio.[2][3] Prema drugoj verziji, Augu je Teutrant usvojio kao ćerku. Kasnije se u Miziji pojavio i Telef, već odrastao, i to po nalogu proročišta u Delfima, koje ga je tamo poslalo da pronađe majku. U to je vreme Ida vodio rat protiv Teutrantu želeći ovoga zbaciti s prestola. Ida je pomogao Teutrantu u toj borbi i Ida je bio poražen. U znak zahvalnosti za pruženu pomoć, Teutrant je hteo dati Telefu za ženu svoju usvojenu ćerku Augu, ali, kad je ovo dvoje trebalo da stupe u seksualni odnos, začuo se snažan grom, koji ih je sprečio u tome; njih dvoje su se zatim prepoznali kao majka i sin na osnovu prstena koji je Augi dao Herakle, a koji je ona predala malom Telefu. Teutrant je tada oženio Telefa svojom kćerkom Argiopom i odredio ga za naslednika mizijskog prestola.[4][5][6] Neki su čak govorili da je Teutrant bio pravi otac Telefa, koga mu je rodila Auga.[7]
Drugi mit govori o tome kako je Teutrant u lovu na planini išao za jednim divljim veprom, koji se onda sklonio u svetilište Artemide Ortosije i ljudskim glasom zamolio za milost. Teutrant je ipak ubio životinju, pa ga je Artemida kaznila ludilom i nekom vrstom lepre. Njegova majka Lisipa zamolila je za pomoć proroka Poliida, koji joj je savetovao da žrtvuje Artemidi goveče. Nakon prinesene žrtve boginja je oprostila Teutrantu i on je ozdravio, a u znak zahvalnosti podigao joj je žrtvenik i postavio zlatni kip vepra; planinu na kojoj je lovio nazvao je svojim imenom.[8]
Druge ličnosti[uredi | uredi kod]
Teutrant se može odnositi i na ove ličnosti:
- Teutrant iz Magnezije, koji se borio u trojanskom ratu; ubili su ga Hektor i Ares.[9]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Teutrant
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Auga
- ↑ Strabon, Geografija, XIII, 1, 69.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 10, 11, 12,
- ↑ Higin, Fabulae, 99, 100.
- ↑ Stefan Bizantinac, s.v. Teuthrania.
- ↑ Pseudo-Plutarh, O rekama, XXI, 4.
- ↑ Homer, Ilijada, V, 705.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 25, 5.
- ↑ Vergilije, Eneida X, 403.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), Smith, William, ur., Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.