Solvatacija

Izvor: Wikipedia

Solvatacija je proces okruživanja čestice rastvorka česticama rastvarača. Pri tome su čestice rastvarača najčešće molekuli dok čestice rastvorka mogu biti molekuli, atomi ili joni.

Solvatacija je univerzalna pojava ali je najizrazitija kod veoma polarnih rastvarača, gde i rastvorak ima izražene polarne osobine ili poseduje jonsku vezu. Molekuli polarnog rastvarača tada grade dosta postojani omot (solvatacionu sferu, a kada je rasrtvarač voda, hidratacionu sferu) debljine do 4-5 molekula rastvarača oko čestice rastvorka. Kod brojnih hemijskih reakcija jona u vodenim rastvorima hidrataciona sfera predstavlja prepreku koja usporava reakciju.

Solvatacija je osnovni uzrok elektrolitičke disocijacije kod rastvora.

Prilikom solvatacije odigravaju se promene u energetskom sadržaju sistema (entalpije) kao i promene uređenosti sistema (entropije). Pre nego što je moguće da dođe do interakcije čestica rastvorka i rastvarača, potrebno je da dođe do raskidanja međumolekulskih veza između istih. Ovaj proces je endoterman ali se uravnotežuje sa stvaranjem novih intermolekulskih veza između rastvorka i rastvarača, što je egzoterman proces. Neto promena energije je u opštem slučaju mala (mada ima ekstremnih izuzetaka) i može da ima kako endo- tako i egzoterman karakter. Endotermne spontane solvatacije objašnjavaju se promanama entropije. Naime, povećanje neuređenosti sistema favorizuje rastvaranje.

Vidi još[uredi - уреди]