Semir Osmanagić

Izvor: Wikipedia
Semir Osmanagić u razgovoru s turistom
Semir Osmanagić
Osnovni podaci
Rođenje 1. jun 1960. (1960-06-01) (dob: 54)
Zenica, NR BiH, SFRJ (danas BiH)
Pseudonim Sam Osmanagich
Zanimanje publicist, preduzetnik,
Jezik engleski, bosanski
Alma mater Univerzitet u Sarajevu
Djelo
Teme tajna historija, alternativna (pseudo-)arheologija, Piramide u Visokom

Semir Osmanagić (Zenica, FNRJ, 1. jun 1960) poznat i kao Sam Osmanagich, je preduzetnik u metalskom kompleksu, samoproklamovini istraživač i pseudoarheolog.

Podataka o njegovom životu pre 2005, kada je dospeo u središte pažnje javnosti nakon otkrića navodnih piramida u u blizini mesta Visokog u blizini Sarajeva, nema mnogo, a oni su kontradiktorni i nedosledni. Prema navodima u zvaničnoj biografiji na njegovoj internet strani - koja je puna nedoslednosti - [1][2] od sredine 1980. je bio zaposlen kao istraživač u sarajevskom preduzeću UNIS. Krajem 1999. je otvorio privatne firme u Sarajevu i Splitu. "Nakon toga" je otišao u SAD, gde je 1995. otvorio svoju firmu Met Company, Inc. Ovo je očigledna kontradikcija.

Prema sopstvenim tvrdnjama, objavljenim na istoj internet strani, poseduje više univerzitetskih diploma i akademskih stepena: [3]

  • Doktorska disertacija: „Civilizacija Maja“ – Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu'
  • Magistar nauka Međunarodne ekonomije – Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu.
  • Fakultet političkih nauka, Odsjek Politiologije
  • Diplomirao je Ekonomski fakultet
  • dvije godine na Odsjeku sociologije Fakulteta političkih nauka

Nema nikakvog formalnog visokog obrazovanja na polju arheologije ili historije.


Bosanske piramide[uredi - уреди]

Glavni članak: Visočke piramide

Osmanagić se 2005. godine vratio u Bosnu, gde je proglasio brdo Visočica pored mesta Visokog, za piramidu ilirskog porekla, staru desetak hiljada godina. Neposredno nakon toga, početkom 2006, započeo je kvazinaučna istraživanja [4][5][6] uz izdašnu finansijsku pomoć vlasti Federacije BIH i medijsku kampanju ogromnih razmera.

Osmanagić je za kratko vreme postao svetski poznat, ali je među ozbiljnim naučnicima stekao neslavnu reputaciju. Evropsko udruženje arheologa je tim povodom izdalo saopštenje u kome se kaže:

Ova prevara predstavlja surovu obmanu neobaveštene javnosti i nema mesta u svetu istinske nauke.[7]

.

Negativne reakcije javnosti[uredi - уреди]

Iskopavanja na lokalitetu srednjovekovnog grada Visokog i mogućnost njegovog uništenja izazvala su revolt naučnika iz celog sveta [8]i proteste stručne i kulturne javnosti Bosne i Hercegovine [9]. Osmanagić je 2007. odbranio doktorat na Sarajevskom univerzitetu [10] sa kontroverznom tezom „Netehnološka civilizacija Maja protiv modernih tehnoloških civilizacija“. Ovo je izazvalo nove kritike u javnosti Bosne i Hercegovine. [11][12]

Članstvo u profesionalnim udruženjima[uredi - уреди]

Osmanagić je dopisni član „Ruske akademije prirodnih nauka“ (RAEN)[13] (koja nema veze sa zvaničnom Ruskom akademijom nauka). [14]

Od 2009. član je Aleksandrijskog društva arheologa iy Egipta iz Egipta, koje je osnovano 1895. i jedno je od najstarijih te vrste u svetu.[15]

Objavljeni radovi[uredi - уреди]

Osmanagić je autor više pseudoarheoloških dela u kojima iznosi različite teorije koje nemaju naučnih osnova niti podrške u akademskom svetu. Ove teorije su predmet kritika naučnika, kako u Bosni i Hercegovini, tako i širom sveta i dovode u sumnju njegov kredibilitet.

Maje i Atlantida[uredi - уреди]

U članku u „Arheološkom magazinu“ eng. Archaeology Magazine, Mark Rouz eng. Mark Rose spominje sledeći citat iz Osmanagićeve knjige „Svet Maja“, koji po njegovom mišljenju sadrži „bizarne misli“ kao što je ideja „da su Maje i drugi narodi potomci Atlantiđana, koji su na Zemlju došli iz sazvežđa Plejada".

"Moja je teorija da se Maje moraju smatrati časovničarima kosmosa, čiji je zadatak da podese zemaljsku frekvenciju i usklade je sa vibracijama Sunca... Njihovi preci, civilizacije Atlantide i Lemurije, podigli su prve hramove na energetski potentnim tačkama naše planete. Njihova najvažnija funkcija je bila da služe kao prolazi ka drugim svetovima i dimenzijama."[16]

Nacistička baza na Antarktiku[uredi - уреди]

U svojoj knjizi „Alternativna historija“, Osmanagić spominje knjige u kojima se govori da su Hitler i drugi nacistički glavešine pobegli u podzemnu bazu na Antarktiku. [17]

Bibliografija[uredi - уреди]

  • Sam Osmanagich, Pyramids around the World, ABC Press, 2011, Houston (engleski)
  • Semir Osmanagich, Pyramids from Five Continents Will Forever Change the View of Our Past… And Future‘‘Archaeological Park: Bosnian Pyramid of the Sun’‘, 2010, Sarajevo
  • Sam Osmanagich, Mayalarin DunasiArkadas Yayinevi, 2008, Ankara (turski)
  • Semir Sam Osmanagich, A Boszniai Piramisok Volgve Bosanska piramida Sunca, Mauna-Fe Publishing, 2007, Sarajevo (mađarski)
  • Semir Sam Osmanagich, Die Bosniche Pyramide Der Sonne, Mauna-Fe Publishing, 2007, Sarajevo (njemački)
  • Semir Sam Osmanagich, Bosnian Valley of the Pyramids, Mauna-Fe Publishing, 2006, Sarajevo (engleski)
  • Semir Osmanagic, Bosanska piramida Sunca, Otkrice prve evropske piramide, Mauna-Fe Publishing, 2005, Sarajevo
  • Sam Osmanagich,Maiade maailmOlion, 2005, Tallinn, Estonia (estonski)
  • Semir Osmanagic, Misterija Anasazija, publisher: TKD Sahinpašić, 2005, Sarajevo
  • Semir Osmanagic, Civilizacije prije pocetka zvanicne historijeTKD Sahinpasic, 2005, Sarajevo
  • Semir Osmanagic, Kosmicka misija Maja, publisher: TKD Sahinpašić, 2005, Sarajevo
  • Sam Osmanagich, The Mayan World, publisher: Gorgias Press, 2005, Piscataway, New Jersey, USA (engleski)
  • Semir Osmanagic, Alternativna historija, publisher: TKD Sahinpašić, 2004, Sarajevo
  • Sam Osmanagich, The World of Maya, Svjetlost, 2004, Sarajevo (engleski)
  • Sam Osmanagich, Alternativna povijest, Indrija, 2003, Zagreb
  • Sam Osmanagich, " Alternatve history - traces of Atlantis "- Indrija, Zagreb (385/1-370-7688)


Reference[uredi - уреди]

  1. "Semir Osmanagic". Semir Osmanagic. http://www.semirosmanagic.com/ba/biography.html. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  2. "''Semir Osmanagić: biografija''". Camo.ch. http://www.camo.ch/semir_osmanagic_biografija.htm. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  3. "Semir Osmanagić". Semirosmanagic.com. http://www.semirosmanagic.com/ba/education.html. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  4. Pyramid No More (Piramide više nema), Sub Rosa, Issue 6, oktobar 2006.
  5. The great Bosnian pyramid scheme (Velika bosanska prevara sa piramidom) Anthony Harding, British Archaeology Novembar/decembar 2006
  6. John Bohannon, Mad About Pyramids (Lud za piramidama), Science Magazine, 22 September 2006.
  7. Saopštenje Evropskog udruženja arheologa, 11. decembar 2006
  8. "Cena piramide". Alunsalt.com. 24. 4. 2006.. http://alunsalt.com/2006/04/24/the-price-of-a-pyramid/. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  9. "Peticija: „Zaustavimo Osmanagića sada“". Peticija.comyr.com. http://peticija.comyr.com/eng.htm. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  10. "Promocija doktora UNIVERZITET U SARAJEVU". Unsa.ba. 16. 12. 2007.. http://unsa.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=549&Itemid=334. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  11. Doktorat Osmanagiću dokaz propasti BH obrazovnog sustava
  12. Vuk Bačanović (25. 1. 2007.). "Alternativna sramota". Idoconline.info. http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/index.cfm?fuseaction=serve&ElementId=303898. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  13. http://semirosmanagic.com/images/memberb.jpg
  14. "The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids | History & Archaeology | Smithsonian Magazine". Smithsonianmag.com. http://www.smithsonianmag.com/history-archaeology/The-Mystery-of-Bosnias-Ancient-Pyramids.html?c=y&page=5. pristupljeno 26. 10. 2012.. 
  15. http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=32792
  16. Rose, Mark. "The Bosnia-Atlantis Connection (Veza između Bosne i Atlantide)". Archaeology Magazine Online. URL accessed 2006-04-29.
  17. "The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids | History & Archaeology | Smithsonian Magazine". Smithsonianmag.com. http://www.smithsonianmag.com/history-archaeology/The-Mystery-of-Bosnias-Ancient-Pyramids.html?c=y&page=2. pristupljeno 26. 10. 2012..