Ratna okupacija

Izvor: Wikipedia

Ratna okupacija predstavlja zauzimanje i kontrolu dela ili celokupne teritorije jedne zemlje od strane oružanih snaga druge zemlje.

Pojam[uredi - уреди]

Ramses II at Kadesh.jpgGustavus Adolphus at the Battle at Breitenfeld.jpgM1A1 abrams front.jpg

Rat
Vojna historija
Ere
Prahistorija · Antika · Srednji vijek
Barut · Industrija · Moderna
Ratište
Informacije · Kopno · More · Svemir · Zrak
Bojišta
Arktik · Cyberspace · Džungla
Grad · Pustinja · Planina
Oružja
Artiljerija · Biološki rat · Konjica ·Kemijski
Elektronski · Pješadija · Mehanizirani · Nuklearni
Oklopni · Podmornice· Specijalni
Radiološki · Skije
Taktike

Amfibijska · Asimetrična · Fortifikacija · Gerila
Invazija · Iscrpljivanje · Konjička · Konvencionalno
Manevar · Nekonvencionalna ·Opsada ·Prsa u prsa
Sadejstvo · Rovovska · Totalna

Strategija

Ekonomska · Strategija · Operatika

Organizacija

Lanac komandiranja · Formacije
Činovi · Jedinice

Logistika

Oprema · Materijal · Linija snabdijevanja

Pravo

Vojni sud · Ratni zakoni · Okupacija
Tribunal · Ratni zločin

Vlada i politika

Regrutiranje · Coup d'état
Vojna diktatura · Ratno stanje
Militarizam · Vojna vlada

Vojne studije

Vojna akademija · Vojna nauka
Polemologija · Filozofija rata
Mirovne i studije konflikta

Popisi
Autori · Bitke · Građanski ratovi
Komandanti · Invazije · Operacije
Opsade · Prepadi · Taktike · Teoretičari
Ratovi · Ratni zločini · Ratni zločinci
Oružja · Pisci

Pojam ratne okupacije može se posmatrati sa stanovišta definicije ratne okupacije i razlikovanja okupacije od aneksije. Međunarodno pravo ima poseban izgrađen sistem pravila za ratnu okupaciju kao poseban pojam različit od mirne, mirnodopske okupacije koja se može desiti u najrazličitijim okolnostima i čija legitimnost zavisi od posebnog skupa pravila. Definiciju ratne okupacije, za koju se može reći da je opšteprihvaćena i nesporna u teoriji i praksi, daje Haški pravilnik iz 1907. godine, inače aneks Haške konvencije iz 1907. godine u članu 42 :

Wikicitati

„„Teritorija se smatra okupiranom kada se stvarno nalazi pod vlašću neprijateljske armije.

Okupacija se prostire samo na teritoriju na kojoj je ta vlast uspostavljena i u mogućnosti da vrši vlast.““
(iz Haške konvencije)

Odnos ratne okupacije i aneksije dugo je bio odnos istovetnosti jer se faktička vlast izjednačavala i sa pravnom. Eventualna kasnija legalizacija teritorijalnih osvajanja (kroz određeni mirovni sporazum i dr.) bila je poželjna, ali ne i neophodna. Tek u novo doba pojmovi se razdvajaju, pa i savremeno regulisanje ove materije pokazuje da je stav prihvaćen u međunarodnom pravu taj da je ratna okupacija fakt, iako regulisan određenim normama, te da se nikako ne sme izjednačavati sa suverenošću na određenoj teritoriji. Čitav niz pravnih pravila usmeren je upravo na to da se okupirajuća sila spreči da sprovodi mere protiv legalne vlasti i vrši postupke koji su po prirodi stvari rezervisane za državu čija je to teritorija.

Pravni izvori[uredi - уреди]

Stvaranje pravnih izvora koji će regulisati materiju ratne okupacije vezano je pre svega za XX vek. Ranije se može govoriti o određenim običajima ili pak sporadičnoj, sporednoj i neobavezujućoj regulativi ili primeni uz pomoć analogije pravila ratnog prava uopšte. Prvi relevantan izvor je Haški pravilnik uz Hašku konvenciju iz 1907.g. Do potrebe daljeg regulisanja ove materije došlo je posle Drugog svetskog rata i svega šta su činile okupatorske vojske zaraćenih strana na okupiranim teritorijama, uopšte ne primenjujući ili primenjujući krajnje selektivno odredbe haških dokumenata. Od značaja su Ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vreme rata iz 1949. g. (poznata i kao IV Ženevska konvencija) i Konvencija za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. godine . Relevantan izvor je i Protokol I vezan za IV Ženevsku konvenciju sačinjen 8. oktobra 1977. godine. Pravila vezana za ratnu okupaciju mogu se eventualno naći i u nekim drugim dokumentima, ali je to pre svega uzgredno regulisano. Naravno, u situacijama ratne okupacije moguća je primena i drugih pravila ratnog prava što zavisi od konkretne situacije.

Primeri ratne okupacije danas[uredi - уреди]

Kao relativno najčistiji primer okupacije navodi se marokanska okupacija Zapadne Sahare, koju je Maroko samovlasno anektirao iako na toj teritoriji postoji i druga vlast (Sahravi Arapska Demokratska Republika) koju priznaju 43 zemlje sveta.

Sličan primer je turska okupacija severnog dela Kipra sa pokušajem Turske da se okupirani deo (TRSK) prizna kao nezavisna država. To je učinila do danas jedino Turska. Situaciju ovde komplikuje to što lokalno stanovništvo ne smatra tursku vlast za okupacionu već legitimnu. Dileme izaziva i status teritorija Golanske visoravni, Zapadne obale i istočnog Jerusalima koje je Izrael samovlasno anektirao i dalje drži vojne okupacione snage na njima bez obzira da desetine rezolucija i predsedničkih saopštenja Saveta bezbednosti UN. Pravna situacija je ovde izmenjena formiranjem Palestinske uprave i budući razvoj situacije treba vezivati za budućnost te zemlje. Pitanje Golanske visoravni i dalje ostaje vrlo sporno, jer UN i zemlje u svetu ne priznaju bilo kakav suverenitet Izraela na toj teritoriji, što ovu situaciju (i pored posebnih izraelskih zakonskih mera) faktički čini vojnom okupacijom. Sporan je i status Kurilskih ostrva jer sovjetska okupacija ove teritorije posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu nema pravnog osnova u važećim dokumentima.

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]