Rat Treće koalicije

Izvor: Wikipedia
Rat Treće koalicije
Segment Napoleonovi ratovi
Austerlitz-baron-Pascal.jpg
Napoleon u bici kod Austerlica
Datum 1805
Lokacija Centralna Evropa, Italija i Trafalgar
Rezultat francuska pobeda, Požunski mir
Zaraćene strane
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Austrijsko carstvo
Flag of Russia.svg Carska Rusija
Flag of the United Kingdom.svg Velika Britanija
Flag of Sweden.svg Švedska
Flag of France.svg Francuska
Flag of Spain.svg Španija
Flag of Bavaria (lozengy).svg Bavarska
Flag of the Napoleonic Kingdom of Italy.png Kraljevina Italija

Treća koalicija je bila koalicija Velike Britanije, Austrije, Rusije, Napuljske kraljevine i Švedske protiv Francuske za vreme Napoleonskih ratova. Treća koalicija je bila uspešna u ratu protiv Napoleona na moru, ali u bici kod Austerlica doživeli su težak poraz, pa se koalicija raspala.

Napoleon je planirao invaziju Velike Britanije još od mira u Amijenu 1802. Sakupio je 150.000 vojnika u Bulonji. Ipak trebao je da postigne pomorsku nadmoć da bi mogao izvršiti invaziju, ili bar je trebao da odvuče britansku mornaricu od La Manša tokom invazije. Pokušao je kompleksnim planovima kojima bi odvratio pažnju Velike Britanije ugrožavajući njihove interese u Karibima. Odustao je plana odvraćanja pažnje kada je britanska flota ostvarila taktičku pobedu kod rta Finister nad francusko-španskom flotom pod admiralom Vilenevom. Vilenev je bio blokiran u Kadizu, a zatim je krenuo prema Napulju 19. oktobra 1805. Međutim Horacio Nelson ga je uhvatio i pobedio u bici kod Trafalgara 21. oktobra 1805. Dotad je Napoleon već odustao od planova o invaziji Velike Britanije i okrenuo se još jednom kontinentalnoj Evropi.

Strateška situacija u Evropi 1805. pred rat treće koalicije

Koalicija je nastojala da ostvari prednost koncentracijom Napoleonovih snaga u Bulonji, pa su pravili planove o napadu na Italiju i Bavarsku. Savezničke armije su se organizovale u Nemačkoj i Italiji. Dok je čekao na rusku armiju pod vođstvom Mihaila Kutuzova, austrijski general Karl Mak fon Lajberih je izvršio invaziju Bavarske. Bavarska vojska je bila Napoleonov saveznik i bila je prisiljena da se povlači i iz Minhena. Napoleon je sa svojom vojskom krenuo ubrzano prema Rajni. Prešao je Rajnu krajem septembra i krenuo je oko desne strane Lajberihove vojske i opkolio je austrijsku vojsku u Ulmu. Sprečavao je sve napore austrijske vojske da se pregrupiše i odsekao je Ulm od Austrije i prisilio je na taj način Lajberiha na kapitulaciju u oktobru. Kutuzov je bio na austrijsko-bavarskoj granici i vratio se preko Beča u Moravsku po pojačanja. Napoleon je krenuo severno i našao je dobru obrambenu poziciju u Austerlicu. Bitka kod Austerlica je bila 2. decembra 1805. Napoleon je navukao saveznike da napadnu, stvarajući iluziju da mu je desno krilo jako slabo. Saveznici su pokušali da izvedu opkoljavanje, ali bili su prespori, dopuštajući Napoleonu da udari u njihov centar i da ih rastera sa bojišta. Francuzi su u toj bici ostvarili odlučnu pobedu.

Austrijska vojska u Italiji i nadvojvoda Karlo povukli su se bez bitke nakon francuskih pobeda kod Ulma i Austerlica. Austrija je prestala biti savezniik u Trećoj koaliciji. Požunskim mirom Austrijsko carstvo je moralo predati deo zemalja Napoleonovim nemačkim saveznicima, morala je odustati od Italije i platiti veliku ratnu odštetu. Posle Napoleonove pobede kod Austerlica stvara se Rajnska konfederacija (zvana i Rajnski savez), savez nemačkih država, koji je zamišljen kao bafer zona između Francuske i ostatka Evrope. Sveto Rimsko carstvo je prestalo postojati 1806.

Vidi još[uredi - уреди]