Raoul Dufy

Izvor: Wikipedia
Grob Raula Difija

Raul Difi (fr. Raoul Dufy) (Avr, 3. jun 1887Forkalkje, 23. mart 1953.) bio je značajan francuski slikar grafičar, keramičar industrijski likovnjak.

U početku je posećivao večernju umetničku školu u Avru dok nije dobio stipendiju od svog rodnog grada za parisku akademiju Ekol de bozar (fr. Ecole- des Beaux- Ars )a zatim je bio i u ateljeu Leona Bonata. U prvim počecima svoje radove je radio pod uticajima impresionista. Prošao je od impresionističkih početaka ka fovizmu, zatim i kubizmu i izradio svoj stil modernog realističkog izraza.

Jedna slika Anrija Matisa ga je okrenula i zainteresirala za fovizam. 1909. godine posetio je sa svojim prijateljem i kolegom Emilom Otonom Fricom Minhen i zapao pod uticaj Pola Sezana.

Kako nije mogao da živi od slikarstva, bavio se još i keramikom, drvorezima a predlagao je i tapiserije. Samo kada je sredinom 1920. i posle 1937. godine promenio svoj stil i prešao od jednog lakog i elegantnog stila na jedan upečatljiv i monumentalan stil on se doživeo priznanja i uvažavanja. On je za Parisku svetsku izložbu 1937. godine za paviljion svetlosti i elektriciteta (-{Paviljion de la Lumiere}- )izradio i naslikao sliku veličine 600 -{m²}- i tada najveću sliku na svetu.

Difi je slikar sunčanoga juga, plaža, brodova i lepote ženskog tela i kao dekorater se proslavio predlozima dekoracija za monumentalne javne objekte. Posle njegove smrti (1953. godine) njegove slike su bile prikazivane na Dokumenta Kasel (dokumenta 1, dokumenta 2 i dokumenta 3)i u Nemačkoj.

Dela[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. PSN Čekoslovenska akademia vied, Praha 1966.
  2. Istorija umetnosti, Nolit, Beograd 1973.
  3. Mayers Lexikon - ONLINE,
  4. de Wikipedia


Vanjske veze[uredi - уреди]