Purizam (umetnost)

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Purizam.

Purizam (fr. Le Purisme), (od franc. pur — čisto) je umetnički pravac koji je nastao u Francuskoj 1918. godine, a vezan je za slikarstvo i arhitekturu. Idejni tvorci pokreta su francuski slikar Amede Ozanfan (Amédée Ozenfant) i arhitekta i slikar Šarl-Edvar Žanere (Charles-Edouard Jeanneret) poznatiji po pseudonimu Le Korbizje (Le Corbusier). Pravac je nastao kao reakcija na kubizam, odnosno na njegovu praksu razlaganja i deformisanja predmeta koje pokušava da prikaže, za koju je smatrao da kao takva stvara umetnost koja je previše ornamentična i dekorativna. Purizam se prvenstveno zasniva na neoplatonističkoj filozofiji koja u umetničkom smislu znači odbacivanje realnog predstavljanja predmeta i pokušaj prikazivanja "suštine" njegovog oblika. Ovakvu estetiku pokušava da primeni na sve oblike plastičnog izraza - slikarstvo, dizajn i arhitekturu.

Manifestom purizma smatra se članak "Apre Le Kubizm" ("Aprés Le Cubisme") koji je objavljen 1918. godine, a prva potpuna formulacija purističke estetike objavljena je 1920. godine u članku "Le Purisme" časopisu "L espri nuvo" ("L'Esprit Nouveau") koji je bio i glasnik pokreta. Purizam je definisan kao koncept koji se odnosi ne samo na slikarstvo i arhitekturu, već sadrži i skup osobina koje treba da karakterišu celokupnu modernu misao. Slavi se jednostavna i jasna estetika mašina kao predmeta koji smbolizuju moderno doba, a priroda se definiše kao savršena logička mašina čija lepota proizlazi iz podvrgnutosti fizičkim zakonima. Inžinjerska profesija se smatra uzvišenom zbog svoje disciplinovanosti i racionalnosti. Kao lajtmotiv purizma naglašava se povratak logici, jasnoći, jednostavnosti i redu - osobine koje treba da budu prisutne u svakom obliku i proizvodu ljudskog delovanja.

U slikarstvu purizam insistira na prikazivanju predmeta koji su simboli industrijskog sveta i kao takvi treba da budu predstavljeni kao anonimni i čisti. Figurativnost se odbacuje, a kompoziciono se insistira na geometrijskom redu i uravnoteženosti. Pri komponovanju se koristi "zlatni presek" kao savršena proporcija. U dizajnu je potrebno da se zadovolji kriterijum funkcionalnosti proizvoda i njegova namena treba da bude estetski jasno izražena, dok u arhitekturi objekti treba da zadovolje dva kriterijuma - s jedne strane treba da budu funkcionalni, a sa druge da sadrže u svom obliku apstraktne elemente koji imaju funkciju da hrane čula i um.

Za promovisanje purizma bila je značajna izložba dekorativnih umetnosti "Exposition des Arts Décoratifs" održana u Parizu 1925. godine na kojoj je izložen "Paviljon novog duha" ("Pavillon de L'Esprit Nouveau") koji je dizajnirao Le Korbizje i koji je bio prototip moderne stambene jedinice izgrađene u skladu sa purističkim načelima. Paviljon je bio pokušaj da se predstavi senzibilitet purizma – bio je dizajniran tako da ima mogućnosti slične mašini, opremljen industrijskim tipskim nameštajem, i u njemu su bile izložene purističke slike Le Korbizjea, Ozanfana i Fernand Ležea (Fernand Legér).

Kraj purizma zapaža se početkom 30-ih godina. U slikarstvu on nije imao veliki zamah, ali je uticao na kasnije moderne slikarske pravce. U arhitekturi je značajno uticao na "Internacionalni stil" koji se javlja 1925. godine.

Umetnici[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Kenet Frempton - Moderna arhitektura: kritička istorija (Beograd, 2004)
  • Miloš Perović - Istorija moderne arhitekture (2A)- Kristalizacija modernizma: Veliki majstori (Beograd, 2005)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]