Ptolemej Apion

Izvor: Wikipedia
Ptolemej Apion (?), bista iz Apolonovog hrama u Kireni, danas u Britanskom muzeju u Londonu

Ptolemej Apion ili prosto Apion (grč. Πτολεμαῖος Ἀπίων, između 150. i 145. - 96. pne.) bio je poslednji helenistički kralj Kirenaike (današnje Libije). Bio je predstavnik dinastije Ptolemejida.

Bio je najstariji sin Ptolemeja VIII Fiskona koji ga je dobio iz veze sa konkubinom Irinom. Prema Josifu Flaviju njeno ime je bilo Itaka. Za vreme vladavine Egiptom Ptolemeja VI Filometora, Ptolemej Fiskon je upravljao Kirenaikom. Od 150. do 127. Irina je bila ljubavnica Ptolemeja VIII. Najverovatnije je bila domorodačkog porekla iz Kirenaike, a Apionovo drugo ime možda upućujena njeno poreklo.

Ptolemej Apion je od 145, kada je njegov otac postao kralj Egipta, odgajan na vladarskom dvoru u Aleksandriji. Međutim, nije dobijao vladarske titule koje su ga mogle predodrediti za vladavinu Egiptom. Kada je 116. god. pne. Ptolemej VIII umro, testamentom je odredio da vlast nad Kirenom dobije Apion. Iako je Ptolemej Apion nasledio vlast nad Kirenaikom bez potresa, o njegovoj vladavini se gotovo ništa i ne zna. Nije se ženio i nije imao potomstva. Kada je preminuo 96. pne. njegova kraljevina je, u skladu sa testamentom, pripala Rimskoj republici. Izgleda da je i Ptolemej Fiskon planirao isto to u slučaju smrti Ptolemeja Apiona.

Vremenom su vladarske posede u Kirenaiki zauzeli lokalni stanovnici koji su, u 1. veku naše ere, legalizovali svoje vlasništvo nad ovim zemljištem zahvaljujući rimskom caru Neronu.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]