Prašina

Izvor: Wikipedia
Oluja prašine pokriva kuće u Teksasu, 1935.

Prašina je uopšten naziv za sićušne postojane komadiće proizvoljne materije prečnika manjeg od 500 mikrona ili, ako se posmatra još šire, za svaku fino izdeljenu materiju. Na Zemlji prašina u atmosferi ima razne izvore: zemna prašina nošena vetrom, vulkanske erupcije i vazdušno zagađenje su neki od primera. Prašina u vazduhu predstavlja aerosol i ima snažno, lokalno radioaktivno dejstvo na atmosferu i značajno utiče na klimu. Štaviše, ako se u njenom sastavu nalazi i neka zapaljiva supstanca (npr. fluor), prašina može izazvati eksploziju.

Opšte osobine[uredi - уреди]

Fizičke osobine prašine pokoravaju se prirodnim zakonima koji nisu identični onima koji važe za čvrsta i tečna tela. Tako, na primer, pritisak na zidove kutije pune prašinom ne mora biti jednak u svim tačkama.

Prašina je odgovorna za plućnu bolest poznatu pod nazivom Pneumoconiosis, kao i za crnu plućnu bolest od koje najčešće obolevaju rudari. Da bi se umanjilo štetno dejstvo, donete su brojne zakonske odredbe kojima se propisuju standardi koji moraju biti ispunjeni u radnoj sredini.

Kućna prašina[uredi - уреди]

Prašina koja se skuplja u kući je kombinacija atmosferske prašine i prašine ljudskog porekla, koju čine uglavnom izumrle ćelije kože i vlakna sa odeće i pokrivača. Može se ukloniti metlom, krpom ili usisivačem.

Grinje, organizmi koji se često sreću u vlaknima tepiha i na dušeku, koriste organske komponente kućne prašine za svoju ishranu. NJihov izmet, zauzvrat, postaje deo kućne prašine i može izazvati alergijske reakcije kod ljudi.

Reference[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]