Pleocitoza limfocita
| Pleocitoza limfocita | |
|---|---|
 | |
| Pleocitoza limfocita u likvoru | |
| Specijalnost | Hematologija Patologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
Pleocitoza limfocita (PL) neurološko je stanje sa nenormalno povećanim brojem limfocita u cerebrospinalnoj tečnosti. Najčešće nastaje kao posledica aseptičnog, virusima izazvanog meningitisa ili encefalitisa.[1][2] Ovo stanje zapravo je jedan od oblik pleocitoze ili povećanja ukupnog broja ćelija u likvoru. Karakteriše se kliničkom slikom u kojoj pacijent ima glavobolju (po tipu migrene) pojavu izuzetno reaktivnih formi limfocitnih ćelija u kičmenoj tečnosti, čiji broj je uvek veći od 5 µL).[3]
Dok limfociti čine otprilike četvrtinu svih belih krvnih ćelija u telu, oni su generalno malobrojni u cerebrospinalnoj tečnosti. Normalan broj limfocitnih ćelija u kičmenoj tečnosti je ≤ 5 µL (uglavnom 70-100% su limfociti, a 0-30% monociti)[4] U pleociticitozi, broj limfocita može da se uveća na više od 1.000 ćelija po mm³. Povećanje broja belih krvnih zrnaca često prati povećanje koncentracije proteina i drugih tipova ćelija.
Pleocitoza limfocita, javlja se često, udružena sa brojnim, prolaznim, neurološkim poremećajima, koji uključuju i senzomotornu amneziju, afaziju i druge neurološke simptome.[5]
Istorijat[uredi | uredi kod]
Određivanje limfocita u pleocitozi postalo je moguće tek sa otkrićem dijagnostičke lumbalne punkcije i tehnologije potrebne za analizu cerebrospinalne tečnosti (likvora) uz pomoć mikrobioloških, biohemijskih i imunoloških testova.[6]
Iako su prve lumbalne punkcije izvedena krajem 19. veka, testovi za otkrivanje povišenog nivo limfocita u okviru centralnog nervnog sistema bili su dostupni tek mnogo godina kasnije.
Bez savremena lumbalna punkcija danas je nezamislivo testiranje likvora i limfocita u njemu koje se koristi za dijagnozu ili isključivanje određeni infektivnih i neinfektivnih bolesti u centralnom nervnom sisitemu, kao što je to npr. meningitis ili pleocitoza limfocita.[7]
Etiopatogeneza[uredi | uredi kod]
Uzroci aseptičnog meningitisa mogu biti infektivne (npr. rikecije, spirohete, paraziti) ili neinfektivni (npr. unutarlobanjski tumori i ciste, lekovi, sistemske bolesti) prirode.
- Infektivni aspetički memningitis
Najveći broj slučajeva aseptičnog meningitisa posledica je enterovirusa, uključujući eho i koksakkia viruse. Čest uzročnik je i virus mumpsa, široko rasprostranjen u svetu. [n 1]
Enterovirusi i virus mumpsa ulaze u organizam preko respiratornog ili digestivnog trakta hematogeno se zatim šire krvotokom.
Bakterije takođe mogu uzrokovati aseptični meningitis; u takve spadaju spirohete (sifilis, lakmska borelioza, leptospiroza) i rikecije (tifus, pegava groznica Stenjaka ili erlihioza). Abnormalnosti u likvoru mogu biti prolazne ili hronične.
Pojedine bakterijske infekcije kao što su mastoiditis, sinusitis, apsces mozga i infektivni endokarditis mogu proizvesti u likvoru promene karakteristične za aseptični meningitis. Naime široko rasprostranjena upala dovodi do vaskulitisa koji izaziva pleocitozu bez bakterija u likvoru.
- Neinfektivni aspetički memningitis
Neinfektivni uzroci upale moždanih ovojnica su neoplastična infiltracija, curenje sadržaja intrakranijalnih cisti, intratekalna primena lekova, trovanje olovom i radioaktivnim materijama.
Ređe upala nastaje nakon sistemske primene nekih lekova, verovatno usled reakcije preosetljivosti. Takvu upalu najčešće uzrokuje nesteroidni antiinflamatorni lek (posebno ibuprofen), antimikrobni lekovi (najčešće sulfa preparati) kao i imunomodulatori (npr. IV imunoglobulini, OKT3 monoklonska antitela, ciklosporin, vakcine).
Bolesti[uredi | uredi kod]
Istraživanje su pronašla prisustvo pleocitoze limfocita u likvoru sledećim bolestima:
Aseptični meningitis[uredi | uredi kod]
Aseptični meningitis je upala meningealnih ovojnica sa limfocitnom pleocitozom u likvoru kod koje se posle rutinskih bojenja i kultura likvora nije pronađen jasan uzrok bolesti. Najčešći uzročnici aseptičnog meningitisa su virusi.[8]
Pseudomigrenični oblik plocitoze[uredi | uredi kod]
Veći broj studije sproveden je sa ciljem da se utvrdi povezanost između pseudomigraine i limfocitne pleocitoze. Pseudomigrenu karakteriše umerena ili jaka, pulsirajući glavobolja praćena prolaznim neurološkim simptomima i limpfocitna pleocitoza. [9] Ovaj oblik migreničnih epizode karakteriše se samoograničavajućim ponavljanjem.[9]
U nekim studija utvrđena je pojava pseudomigrene kod pojedinci u rasponu od oko 15 do 40 godina starosti, nešto češće kod muškarca. Posle svake migrenozne epizodu, pacijenti bez simptoma. Gotovo svi fiziološki i radiološki testovi (EEG, CT, MRI) su načelno u granicama normale. Međutim, 30 od 42 pacijenata (u navedenim studijama) imao je abnormalne EEG nalaz.
U drugoj studiji, pacijenti sa pseudomigrenom imali su povišen nivo limfocitne pleocitoza sa svakiom pseudomigrenoznom epizodom.[10]
Dijagnoza[uredi | uredi kod]
U dijagnozi na aseptični meningitis treba posumnjati kod svakog bolesnika sa temperaturom, glavoboljom i meningealni znakovima.
- CT ili MR glave potrebno je uraditi pre lumbalne punkcije ako se sumnja na tumorsku masu (npr. kod žarišnog neurološkog ispada ili edema papile).
- Izmeren pritisak likvora je manje ili više povišen uz prisustvo 10 do > 1000 limfocita u μL.
- Ponekad, u prvim satima razvoja virusnog meningitisa, može biti prisutan manji broj neutrofila.
- Nivo glukoze u likvoru je normalan, a proteina normalna ili umereno povišena.
- Radi identifikacije virusnog uzročnika obično se vrši PCR likvora.
- Dijagnoza Molaretova meningitisa postavlja se PCR analizom za herpes tip 2 DNK.
- Dijagnoza aseptičnog meningitisa uzrokovanog lekovima postavlja se isključivanjem drugih uzročnika.
- Potrebno je izvršiti dijagnostičke testove na klinički sumnjive uzročnike (npr. rikecijske infekcije, lajmsku boreliozu, sifilis).
Simptomi[uredi | uredi kod]
Simptomi aseptičnog meningitisa su visoka telesna temperatura, glavobolja i pozitivni meningealni znaci. Virusni meningitis aseptični najčešće prolazi spontano.
Terapija[uredi | uredi kod]
Terapija aseptičkog meningitisa sa pleocitozom limfocita najčešće je simptomatska.
- Kako je kod većine pacijenata dijagnoza jasna lečenje zahteva samo dovoljnu hidrataciju (unos tečnosti), primenu analgetika i antipiretika.
- Ako se ne mogu isključiti listerijski ili delimično lečen, ili rani bakterijski meningitis, u zavisnosti od rezultata kultura i ponovnih analiza likvora, daju se antibiotici, efikasni protiv bakterijskog meningitisa.
- Medikamentnima nastao aseptični meningitis leči se ukidanjem uzročnog leka.
Napomena[uredi | uredi kod]
- ↑ Jedino u SAD zbog masovne vakcinacije, slučajevi meningitisa uzrokovanog virusom mumpsa su retki.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 11. 12. 2007.. Arhivirano iz originala na datum 2014-01-04. Pristupljeno 16-9-2012.
- ↑ Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). West Nile virus encephalitis. American Journal of Forensic Medicine and Pathology 26(2): 192-196.
- ↑ Adams and Victor's Principals of Neurology, 8th ed. str. 152.
- ↑ Dijagnostika likvora, Laboratorijski nalaz likvora Arhivirano 2013-01-14 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 16. 9. 2012.
- ↑ Pavlović, D., Lević, Z., Dmitrović, R. (1993) Klinički oblici Lajmske bolesti u neurologiji. Glas Srp Akad Nauka [Med], (43): 203-12
- ↑ Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). "Diagnostic Lumbar Puncture". The Ulster Medical Journal 83 (2): 93–102.
- ↑ Do, Tau Hung; Fisch, Christiane; Evoy, Francois (March 2004). "Susac syndrome: report of four cases and review of the literature.". AJNR. American journal of neuroradiology 36 (3): 382–8. PMID 15037459.
- ↑ MSD priručnik dijagnostike i terapije, Aseptični meningitis na:www.placebo.hr (2014)
- ↑ Pascual, Julio; Valle, Natalia (June 2003). „Pseudomigraine with lymphocytic pleocytosis.”. Current pain and headache reports 7 (3): 224–8. DOI:10.1007/s11916-003-0077-2. PMID 12720603.
- ↑ Filina, T; Feja, KN; Tolan, RW (June 2013). „An adolescent with pseudomigraine, transient headache, neurological deficits, and lymphocytic pleocytosis (HaNDL Syndrome): case report and review of the literature.”. Clinical pediatrics 52 (6): 496–502. DOI:10.1177/0009922813483358. PMID 23559488.