Likvor

Izvor: Wikipedia

Likvor (cerebrospinalna tečnost, moždano-moždinska tečnost) je bistra tečnost koja ispunjava subarahnoidalni prostor mozga i kičmene moždine, moždane komore i cisterne. Likvor okružuje mozak i kičmenu moždinu sa svih strana u vidu ”jastuka” i pruža im zaštitu u njihovom koštanom oklopu. Subarahodidalni prostor je prostor između paučinaste (srednje) (lat: Arachnoidea) moždane opne i mekane (unutrašnje) moždane opne (lat: Pia matter).

Osobine[uredi - уреди]

Likvor je bistra tečnosti približno iste gustine kao mozak, tako da mozak ”lebdi njoj”. Ukupna zapremina likvora je oko 150 mililitara. Dnevno se stvori oko 500 mililitra, što je oko 3-4 puta više od zapremine celokupnog likvora. Likvor se neprestano proizvodi, ali i rasorbuje.

Osmotski pritisak likvora je približno jednak osmotskom pritisku krvi (oko 300 miliosmola). Koncentracija jona natrijuma je takođe približno ista kao u krvnoj plazmi, dok je koncentracija hloridnih jona za oko 15% veća nego u krvi. Koncentracija kalijuma je za oko 40%, a glukoze za oko 30% manja nego u krvnoj plazmi.

Likvor sadrži vrlo malo ćelija. Normalan broj je do 4 ćelije u mililitru likvora (uglavnom monocita i limfocita). U slučaju zapaljenja moždanih opni-meningitisa je broj ćelija povećan (pogotovo kod bakterijskog meningitisa više stotina i hiljade puta), takođe povećana je i koncentracija proteina u likvoru koja normalno iznosi 0,15-0,45 grama po litru.

Normalan pritisak likvora je oko 10 mm Hg.

Stvaranje i put likvora[uredi - уреди]

Stvaranje[uredi - уреди]

Likvor nastaje u horoidnom pleksusu (lat: Plexus chorideus) moždanih komora. To je struktura polipoidnog oblika bogata krvnim sudovima, koji su prekriveni tankim slojem epitelnih ćelija. Horoidni pleksusi se nalaze u slepoočnom rogu bočnih moždanih komora, zadnjem delu treće moždane komore i na krovu četvrte moždane komore. Kroz ove epitelne ćelije se aktivno sekretuju natrijumovi joni. Joni natrijuma pošto su pozitivno naelektrisani povlače za sobom negativne jone hlora. Ova dva jona svojim prelaskom u subarahnoidalni prostor dovode do povećanja osmolariteta što uzrokuje osmozu vode kroz ovaj ćelijski sloj, tako da nastaje likvor. Drugim transportnim procesima se transportuju manje količine glukoze, dok se bikarbonati i kalijum reapsorbuju iz likvora u krv.

Put likvora[uredi - уреди]

moždane komore

Najvećim delom likvor nastaje u bočnim komorama mozga i odatle prolazi kroz međukomorske, Monroove otvore najpre u treću moždanu komoru, iz nje prolazi kroz Silvijev akvedukt do četvrte moždane komore. Iz otvora na ovoj komori: Mažandijev i Luškin otvor dolazi u subarahnoidalni prostor i cisterne mozga. Subaranhoidalni prostor se nalazi između paučinaste i mekane (unutrašnje) moždane opne. Ovaj prostor ispunjen je likvorom i kroz njega prolaze krvni sudovi mozga.

Apsorpcija likvora[uredi - уреди]

Apsorpcija likvora vrši se kroz arahnoidalne resice. To su prstoliki izdanci paučinaste opne (arahnoidea) koje su povezane sa venskim sinusima, posebno sa gornjim sagitalnim sinusom (lat: Sinus sagitalis superior), tako da se likvor iz subarahnoidalnog prostora apsorbuje u venski sistem. Ove resice su raspoređene u grupama koje se zovu arahnoidalne granulacije. Kako se likvor neprestano proizvodi njegov pritisak se reguliše putem apsorpcije preko arahnoidalnih resica. Kod nekih bolesti npr. krvarenja u subarahniodalni prostor, meningitis, tumori se ove resice zapuše pa je apsorpcija likvora otežana. Tada se javlja stanje hidrocefalus. Likvor tada zbog povećanog pritiska potiskuje mozak, a kako se mozak nalazi u čvrstoj lobanji, gde je vrlo malo slobodnog mesta, može doći i do kompresije nekih važnih centara u mozgu što može izazvati teške posledice: mučninu, povraćanje, glavobolju, gubitak svesti, poremećaj motorike, disanja, rada srca...

Glavni članak: Hidrocefalus

Pritisak i sastav likvora mogu se meriti lumbalnom punkcijom.

Glavni članak: Lumbalna punkcija

Literatura[uredi - уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]