Paroda

Izvor: Wikipedia

Paroda ili parod ili parodos (grčki: ἡ πάροδος = ulaz) označavao je u teatru drevne Grčke kako bočni ulaz na pozornicu ili scenu, tako i prvu pesmu koju je hor pevao izlazeći na pozornicu.

Bočni ulaz na pozornicu[uredi - уреди]

Paroda je bočni ulaz na pozornicu (za glumce), odnosno prolaz između gledalaca i scene koji vodi u orhestru (za hor).[1] Sa svake strane pozornice nalazila se po jedna paroda, tačnije između pozornice i theatrona (gledališta). Parode treba razlikovati od ulaza koji su na pozornicu vodilu iz skene (pozorišne zgrade). U helenističkom periodu parode su bile ukrašene bogato izrezbarenim drvenim vratima. Ponekad se za parodu koristi i termin eisodos.

Ulazna pesma hora[uredi - уреди]

U grčkoj tragediji horski element deli se na parodu (ulaznu pesmu) i stasimone (stajaće pesme). Paroda je ulazna pesma hora koja se peva pri ulasku u orkestru. Aristotel u Poetici kaže: "Od horskih partija paroda je prvi govor celoga hora".[2] U Eshilovim tragedijama i u Sofoklovom Ajantu parodu izvode i horovođa, koji uz frulu recituje anapeste dok hor ulazi, a kad hor dođe do orhestre, svi horeuti (članovi hora) pevaju melski deo, koji ima karakter stasimona (stajaće pesme). U kasnijim tragedijama nema horovođinog anapestičkog dela, nego hor ulazi samo uz pratnju frule, a kad stigne na svoje mesto, peva parodu.[3] U nekim kasnijim dramama paroda, umesto da predstavlja puko ponavljanje prologa u lirskom obliku, dobija dramski karakter i uz učešće glumaca uvodi nove elemente u dramu, uslovljava i započinje radnju.[4]

U komediji paroda, tj. "ulazak hora", jeste scena u kojoj hor dolazi na pozornicu i predstavlja se publici. Na ovom mestu hor obično svom snagom oponira glavnom junaku ili junakovim protivnicima. Paroda se završava nekom kratkom scenom koja omogućuje prelaz na sledeći deo – agon.[5] Tako paroda u komediji ima i lirski i dramski efekat, jer dramska radnja dalje napreduje u parodi. U Aristofanovim Žabama, na primer, Dionis sa svojim slugom Ksantijom i za vreme parode putuje u Had i prelazi reku Stiks.[6]

Reference[uredi - уреди]

  1. Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Parodos".
  2. Aristotel, Poetika, 12 (1452b): "χορικοῦ δὲ πάροδος μὲν ἡ πρώτη λέξις ὅλη χοροῦ".
  3. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 264.
  4. Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Parodos".
  5. Prema: M. C. Howatson (ed.), The Oxford Companion to Classical Literature, 1997, str. 148 sq.
  6. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 343.