Pariški metro

Pariški metro (na francuskom jeziku „Métro de Paris“) sustav je brzog javnog prijevoza u Parizu. Četriri i pol milijuna putnika koje preveze svaki dan čine ga drugim najkorištenijimn metro sustavom u Europi, poslije onoga u Moskvi.

Povijest

Prva linija otvorena je 19. srpnja 1900. godine tijekom svjetske izložbe. Cijeli sustav se brzo širio do Prvog svjestkog rata tako da je jezgra bila dovršena do 1920-ih. Produžeci linija prema predgrađima bili su građeni 1930-ih.

Nakon Drugog svjetskog rata metro je doživio zasićenje. Uvedene su novije kompozicije vlakova kako bi se udovoljilo zahtjevu povećanog prometa. Rješenje je bila druga mreža, RER, razvijana od 1960-ih. Ona je sa svojih pet linija (A, B, C, D i E) predstavljala dodatnu željezničku mrežu za parišku regiju.

Osnovne informacije

Pariški metro jedan je od simbola grada, poznat po umjetničkom uređenju postaja. Sustav ima 16 linija (označene različitim bojama i brojevima ) koje su uglavnom podzemne. Ukupno ima 300 stanica na 214 km tračnica. Funkcioniranjem metroa upravlja tvrtka RATP. Linije imaju različito vrijeme otvaranja i zatvaranja, zavisno od dana u tjednu, o tome kroz koji dio grada prolaze i da li se održavaju kakvi događaji (poput dočeka Nove godine, kada voze cijelu noć). Redovno, najviše voze od 05:30 h ujutro do 01:15 h iza ponoći.

Linije

Linija	Strecke	Godina otvorenja	Dužina km	Broj stanica	Pogonski sistem
01	La Défense – Grande Arche ↔ Château de Vincennes	1900	16,6	25	gummibereift
02	Porte Dauphine ↔ Nation	1900	12,3	25	konventionell
03	Pont de Levallois - Bécon ↔ Gallieni	1904	11,7	25	konventionell
03bis	Gambetta ↔ Porte des Lilas	1921	1,3	4	konventionell
04	Porte de Clignancourt ↔ Porte d'Orleans	1908	10,6	26	gummibereift
05	Bobigny - Pablo Picasso ↔ Place d'Italie	1906	14,6	22	konventionell
06	Charles de Gaulle - Étoile ↔ Nation	1900	13,6	28	gummibereift
07	La Courneuve – 8 Mai 1945 ↔ Villejuif – Louis Aragon / Mairie d’Ivry	1910	22,4	38	konventionell
07bis	Louis Blanc ↔ Pré Saint-Gervais	1911	3,1	8	konventionell
08	Balard ↔ Créteil – Préfecture	1913	22,1	37	konventionell
09	Pont de Sèvres ↔ Mairie de Montreuil	1922	19,6	37	konventionell
10	Boulogne – Pont de Saint-Cloud ↔ Gare d’Austerlitz	1913	11,7	23	konventionell
11	Châtelet ↔ Mairie des Lilas	1935	6,3	13	gummibereift
12	Porte de la Chapelle ↔ Mairie d’Issy	1910	13,9	28	konventionell
13	Asnières–Gennevilliers – Les Courtilles / Saint-Denis – Université ↔ Châtillon – Montrouge	1911	24,3	32	konventionell
14	Saint-Lazare ↔ Olympiades	1998	9,0	9	gummibereift

Budućnost

Trenutačno se proširuju tri linije: 4, 8 i 12. Postoje i mnogi drugi zahtjevi za proširenje još nekih linija.

Pariški metro na Wikimedijinoj ostavi