Olympe de Gouges

Izvor: Wikipedia
Olympe de Gouges

Olympe de Gouges
Rođen/a 7. maj 1748. (1748-05-07)
Montauban, Tarn-et-Garonne
Umro/la 3. novembar 1793. (dob: 45)
Place de la Revolution, Pariz
Zanimanje feministkinja, aktivistkinja, dramatičarka, abolicionist
Suprug/a/zi/ge Louis Aubry
Potpis

Olympe de Gouges (francuski izgovor: [olɛ̃p də ɡuʒ]; 1748.-1793.) je bila francuska spisateljica i revolucionarka, poznat kao jedan od pionira borbe za prava žena.

Sadržaj/Садржај

Mladost[uredi - уреди]

Olympe de Gouges je rođena 1748. u Montaubanu u blizini Tuloza u južnoj Francuskoj kao Marie Gouges. Njeno poreklo bilo je malograđansko. Iako je bila jednako pametna, kao i lepa, njenu inteligenciju nisu poštovali i unapređivali: gotovo da nije znala čitati i pisati, a kao neko poreklom iz južne Francuske nije znala govoriti ni čisti francuski jezik. Svoja dela kasnije je diktirala sekretarici.

Uprkos njenim mnogobrojnim manama: "pogrešan" pol, "pogrešno" poreklo loš odgoj, bez imetka i još pored toga još udovica Mari Goz nije se želela prepustiti životu kakav ju je očekivao. Ona se preselila u revolucionarni Pariz, gde je sama sebi dala lepo aristokratsko ime "Olimpe de Goge", te stupila u kontakt sa obrazovnim krugovima i kulturnim društvima. Živela je od darova koje su joj davali njeni ljubavnici, koji su istovremeno plaćali i njene troškove, a klevetu da je kurva prihvatila je kako bi ostvarila svoj san - želela je postati spisateljica.

Pozorište[uredi - уреди]

Olimpe de Goge pokušala je zaraditi za život kao autorka pozorišnih komada. Godinama se borila za postavku svojih komada u konzervativnom i kralju podređenom teatru Comedie Française. Već jedan od njenih prvih komada u Parizu je postao političko pitanje. U komadu "L´Esclavage des Nègres" obradila je ropstvo u kolonijama Francuske. Već nakon tri izvedbe gradonačelnik Pariza zabranio je predstavu. U novinama je de Gouges bila ismejana.

Ogorčena napisala je: "Čemu ova predrasuda usmerena prema mom polu? Zašto se kaže, što sam više puta čula, da Comedie Française ne bi trebalo da postavlja komade žena na scenu? Ja sam žena, ne tako bogata ... zar ženama nikada neće biti dozvoljeno da na strahote sitomaštva odgovore nekim drugim sredstvom?"

Politika[uredi - уреди]

Potaknuta revolucionarnim događanjima 1789. sve više se okretala prema politici. De Gouges je bila redovan posetitelj sednica Nacionalne skupštine. Svoje ideje pretočila je u predloge socijalpolitičkih mera, koje je štampala o svom trošku i lepila kao plakate po Parizu. Na taj način je o njoj diskutovao ceo Pariz.

Svojom "Poveljom o pravima žene i građanke" Olimpe de Goge bila je prva osoba koja je formulisala zaista opširna ljudska i građanska prava. Ova deklaracija je postigla veliki ugled u celoj Francuskoj, ali i u inostranstvu. Njen spis "Tri urneka ili dobrobit domovine" doveo je do njenog hapšenja. Ovo je dalo povoda da se u Olympe de Gouges prepozna pripadnica partije žirondinaca, koja je istovremeno (maj/juni 1793.) bila izbačena iz Konventa. De Goge je u svom spisu predložila referendum na kojem bi narod glasao o tri predložena oblika vladavine: "Republikanska vlada: jedna jedina i posredna, federativna vlada ili monarhija". Pored toga u decembru 1792. godine ona je javno, pre svega iz humanih razloga, stala u odbranu kralja. On je želela promenu društva, ali ne putem besmislenog nasilja, već putem reči, objavljivanjem spisa i apelima na zdrav razum. Time je ona - uprkos razlici između nje i Rusoa - ostala prava zastupnica prosvetiteljstva.

Smrt[uredi - уреди]

De Goge je došla pred tribunal Revolucije. Obe akcije, njen spis, te njen istup u odbranu kralja protumačeni su kao zalaganje za monarhiju. 3. novembra 1793. godine Olimpe de Goge je pogubljen giljotiniranjem.

Olimpe nije osuđena samo kao pripadnica partije žirondinaca, već i kao borac za prava žena. Njene reči su nastavile da žive i posle nje: "I pored svih intriga, i pored svih stranaka čije su strastvene borbe podelile Francusku, odabrala sam za sebe sasvim novi put, oslanjajući se samo na moje sopstvene oči, slušajući samo moj unutrašnji glas, usprotivila sam se tlačiteljima i svoj sam život žrtvovala Revoluciji."

Dela[uredi - уреди]

  • "Povelja o pravima žene i građanke"
  • "Contrat social" za bračne partnere