Olpidium brassicae

Izvor: Wikipedia
Olpidium brassicae
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Fungi
Koljeno: Chytridiomycota
Razred: Chytridiomycetes
Red: Chytridiales
Porodica: Olpidiaceae
Rod: Olpidium
Dvojno ime
Olpidium brassicae
(Woronin) P.A. Dang., 1886
Područje života
Sinonimi
Asterocystis radicis De Wild., 1893

Chytridium brassicae Woronin, 1878
Olpidiaster radicis (De Wild.) Pascher
Pleotrachelus brassicae (Woronin) Sahtiy., 1962

Olpidium brassicae je gljiva iz roda Olpidium, iz reda Chytridiales. Ova gljiva je parazit mladih biljaka kupusa. Na kupusu izaziva oboljenje korena i korenovog vrata, poznato pod nazivom „crna noga“. Ova gljiva, pri povećanoj vlažnosti zemljišta zaražava koren kupusa još dok se nalazi u toplim lejama. Zaražena biljka potamni, stanji se i počne da trune.

Ciklus razvića[uredi - уреди]

Ova vrsta vrši zarazu putem zoospora, koje imaju dugačak gladak bič na zadnjem kraju. Do infekcije dolazi tako što zoospore doplivavaju do površine korenove kore, prilepe se za nju i omotaju omotačem. Posle toga se sadržaj zoospore preliva u ćeliju epidermisa korena. U ćeliji epidermisa se jedro parazita više puta deli mitotičkom deobom, tako da nastaje višejedarna plazmatična masa. Ova plazmatična masa prelazi i u ostale ćelije korena. Posle toga se talus Olpidijum brasike zaodeva omotačem i u celosti pretvara u zoosporangiju (holokarpija). Novonastala zoosporangija na jednom kraju obrazuje cevast izraštaj koji dolazi do površine biljke. Gelifikacijom zida zoosporangije, zoospore izlaze napolje i mogu da zaraze novu biljku. Ceo ciklus razvića traje par dana, a može se ponoviti nekoliko puta. Pri zastoju u obrazovanju izraštaja zoosporangije, zoospore se ponašaju kao gameti i međusobno se slivaju. Spajaju se samo citoplazme zoospora, a ne i njihova jedra, tako da nastaje dvojedarni planozigot. Međusobno se mogu spojiti samo zoospore koje su nastale u različitim zoosporangijama. Ovako spojene zoosporangije plivaju pomoću dva biča dok se ponovo ne prilepe za epidermis kupusa. Kada se prilepi za kupus, parazit se obmotava zidom i gubi bičeve. Posle toga, pomoću enzima, probija ćelijski zid i kao plazmatična masa prodire u ćeliju. U ćeliji kupusa ova gljiva se obmotava debelim ćelijskim zidom zvezdastog oblika i postaje trajna spora (cista), koja može da preživi nepovoljne uslove. Ona se oslobađa raspadanjem ćelija korena. Kada opet nastupe povoljni uslovi, posle perioda mirovanja, spajaju se dva jedra u trajnoj spori. Posle toga dolazi do redukcione deobe, tako da opet nastaju haploidne zoospore, i ciklus kreće iz početka.

Mere zaštite[uredi - уреди]

Da bi se kupus zaštitio od Olpidijum brasike primenjuju se dezinfekcija zemljišta, ređa setva, dobro provetravanje i umereno zalivanje. Kada se bolest već pojavi, često se na površini leja nanosi sloj peska debljine od 2 do 4 centimetra, kako bi se na obolelim biljkama pojavili sekundarni koreni.

Literatura[uredi - уреди]

  • Ranković B. 2003. Sistematika gljiva. Kragujevac.

Vidi još[uredi - уреди]