Neurološki poremećaj

Izvor: Wikipedia
Neuroni kod pacijenta sa epilepsijom, 40x uvećani.

Neurološki poremećaj je svaki poremećaj ljudskog telesnog nervnog sistema. Strukturne, biohemijske ili električne abnormalnosti u mozgu, kičmenoj moždini ili drugim nervima mogu da dovedu do opsega simptoma. Primeri simptoma obuhvataju paralizu, mišićnu slabost, slabu koordinaciju, gubitak senzacije, epileptičkih napada, konfuzije, bola i promenjenog nivoa svesti. Postoji mnoštvo poznatih neuroloških poremećaja, neki od kojih su relativno česti. Oni se mogu potvrditi putem neuroloških pregleda, i izučavati i tretirati u okviru specijalnosti neurologije i kliničke neuropsihologije.

Intervencije zbog neuroloških poremećaja obuhvataju preventativne mere, promene životnog stila, fizioterapiju i druge terapije, neurorehabilitaciju, menadžment bola, lekove, ili operacije koje izvode neurohirurzi. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su 2006. neurološki poremećaji i njihove posledice imale uticaja na milijardu ljudi širom sveta, i identifikovala je zdravstvene nejednakosti i društvenu stigmu/diskriminaciju kao glavne faktore koji doprinose asociranom invaliditetu i ispaštanju.[1]

Reference[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

  • Disorder Index of the National Institute of Neurological Disorders and Stroke


Nervni sistem

Difuzan nervni sistem | Ganglioneran nervni sistem | Vrpčast nervni sistem | Lestvičast nervni sistem

Cevast nervni sistem:
Centralni nervni sistem (Mozak, Kičmena moždina) - Periferni nervni sistem - Somatski nervni sistem - Autonomni nervni sistem