Nesreća u nuklearnoj elektrani Fukushima 1

Izvor: Wikipedia

Nesreća u nuklearnoj centrali Fukušima 1 (福島第一原子力発電所事故?) obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, kod grada Okuma, Japan, koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotresa u Japanu 11. marta 2011. godine. Nuklearna elektrana obuhvata šest nuklearnih reaktora tipa BWR u vlasništvu TEPKO kompanije. Reaktori 4, 5 i 6 su bili ugašeni u vreme zemljotresa radi održavanja i inspekcije. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do velikog zemljotresa. Nakon toga veliki talas cunami je udario u ove reaktore i poplavio celo područje. Kao posledica toga, dizel agregati koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora su ostali bez dovoda električne energije. Narednih nekoliko dana došlo je do delimičnog topljenja jezgra reaktora 1, 2 i 3 kao i eksplozije vodonika koji je uništio krovove zgrade gde se nalaze reaktori 1, 3 i 4; eksplozija je takođe oštetila kontejner reaktora 2 a nekoliko požara je oštetilo i reaktor 4. Zbog straha od širenja radijacije, stanovništvo je evakuisano iz oblasti 20 km oko nuklearne centrale. Zaposleni u TEPKO preduzeću i radnici iz drugih preduzeća koji su se našli u elektrani su bili privremeno evakuisani posle eksplozije koja je odjeknula iz zgrade drugog bloka. U petak 18. marta, japanski zvaničnici odredili su da opasnost na reaktorima 1, 2 i 3 je na nivou 5, na INES skali. 18. marta 2011. u 20.30 - Japanski inženjeri uspešno su spojili strujni kabl sa reaktorom 2 nuklearne elektrane Fukušima 1, rekao je kontrolor UN za Bi-Bi-Si, osposobljen je dovod struje do bloka 1 i 5 [1] a do ostalih blokova će biti do 20. marta.

Sumiranje događaja po danima[uredi - уреди]

Prva nedelja[uredi - уреди]

  • 11. Mart: 14:46 JST (05:46 UTC): Tokoku zemljotres jačine devet stepeni Rihterove skale pogodio je Japan. Japanska agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost odmah je sazvala sednicu kriznog štaba kako bi obezbedila normalno funkcionisanje 55 nuklearnih reaktora u Japanu. Reaktori 1,2,3 na nuklearnoj elektrani Fukušima 1 odmah su prestali da rade zbog potresa. Reaktori 4,5,6 u tom trenutku nisu ni bili operativni. Nakon sat vremena usledio je cunami. Japanska vlada proglasila je vanredno stanje zbog kvara rashladnih sistema na reaktoru u Fukušima 1 nuklearnoj centrali i evakuisano je hiljade stanovnika koji žive u krugu od 2 km oko elektrane.
  • 12. Mart: Da bi se oslobodio pritisak u kontejmentu prvog bloka, u vazduh je ispuštana para, u kojoj su bile čestice radioaktivnog materijala. Oblast evakuacije oko nuklearne centrale Fukušima 1 povećana je na deset kilometara. Dok se pretpostavljalo da je došlo do delimičnog topljenja gorivnih šipki u bloku 1, došlo je do eksplozije vodonika na spoljnoj strukturi (reaktor nije bio oštećen) i uništen je gornji deo zgrade u kojoj se nalazi blok 1. U eksploziji je povređeno četvoro radnika, ali je kontejment (čelično betonska konstrukcija oko primarnog kruga) reaktora unutar zgrade ostao netaknut. Operatori postrojenja su počeli da koriste morsku vodu za hitno hlađenje (što je trajno oštetilo reaktora s obzirom da morska voda prouzrokuje koroziju unutar reaktora). Donesena je odluka da se evakuacija stanovništva proširi na krug od 20 kilometara, što je uticalo na 170 000-200 000 ljudi, a vlada je savetovala stanovnicima na 30 kilometara od centrale da ostanu u zatvorenom prostoru zbog mogućeg oslobađanja fisionih produkata iz oštećenog reaktora. Naročito je opasan radioaktivni jod-131, pa su zbog toga japanski zvaničnici podelili profilaktičke jod tablete za ljude koji žive oko Fukušima 1 centrale. Japanske vlasti su izdale preporuku stanovništvu koje napušta prostor u blizini oštećene nuklearne elektrane da uzimaju jod koji, u obliku sirupa ili tableta, može biti od pomoći u zaštiti od raka tiroidne žlezde usled izloženosti radioaktivnosti. Kasnije 12. marta došlo je do otkazivanja i sistema za hlađenje bloka broj 3 u nuklearnoj centrali Fukušima, zbog čega je nastao rizik od nove eksplozije vodonika unutar zgrade reaktora.
  • 13. Mart: Delimično topljenje jezgra moguće u bloku 3 Fukušima 1 nuklearne elektrane. Od 13:00, iz reaktora 1 i 3 su ispušteni nagomilani gasovi odnosno para i reaktori se pune vodom i bornom kiselinom kako bi se smanjila temperatura i sprečio dalji razvoj nuklearne reakcije. Nešto kasnije upumpava se u reaktor 1 i morska voda radi boljeg hlađenja. Blok 2 je imao niži nivo vode od normalnog, ali se smatralno da je reaktor stabilan, iako je pritisak unutar reaktora bio dosta visok. Japanska agencije za atomsku energiju objavila je da je ocena situacije u Fukušima 1 centrali na nivou 4 (nezgoda sa lokalnim posledicama) na INES skali.
  • 14. Mart: Došlo je do eksplozije vodonika unutar zgrade reaktora broj 3, pri tom je povređeno jedanaestoro ljudi. Nije došlo do oslobađanja radioaktivnog materijala u atmosferu s obzriom da je dan pre toga već došlo do ventiliranja bloka. Uprkost tome, eksplozije štetno utiče na vodosnabdevanje drugog bloka. Predsednik francuskog nuklearnog tela izjavio je da nesreća u Fukušima 1 centrali treba da bude ocenjena kao nivo 5 (nesreće sa širim posledicama) ili čak 6 (teška nesreća) na INES skali. Spoljni zid reaktora je oštećen, ali je unutrašnjost ostala netaknuta. Oštećen je sistem za hlađenje na bloku 2 od eksplozije u bloku 3, problem sa sistemom za ventilaciju uticao je na dovod vode do bloka 2.
  • 15. Mart: Jučerašnja eksplozija na trećem reaktoru je u bloku 2 prouzrokovala verovatno štetu na kontejmentu reaktora. TEPKO upozorava da je sistem za hlađenje potpuno van funkcije i počinje ubrizgavanje vode iz mora, kako bi se ohladio reaktor broj 2. Zbog veoma lošeg hlađenja i dovoda vode do jezgra reaktora 2 sumnja se da su gorivni elementi pretrpeli delimično izlaganje i da je došlo do njihovog pregrevanja. Isti dan izbija i požar u bloku 4 gde se nalazi bazen sa istrošenim gorivnim šipkama. Istrošeno gorivo se obično čuva u bazenu ispunjenim vodom kako se gorivo ne bi pregrevalo. Nivo radijacije u nuklearnoj centrali je značajno porastao, ali se kasnije smanjio. Izmerena ekvivalentna doze zračenja u blizini trećeg bloka iznosila je 400 milisiverta na sat (400 mSv/h). Treća eksplozija u Fukušimi 1 dogodila se nešto kasnije na reaktoru 2. Evakuisani svi radnici, osim onih koji su zaduženi za hlađenje reaktora. Proglašena je zona zabranjenog leta u radijusu 30 kilometara oko Fukušime 1 centrale.
  • 16. Mart: Oko 14:30 zvaničnici TEPKO su izjavili da je verovatno došlo do ključanja vode u bazenu sa itrošenim gorivnim elementima u bloku 4, koji se nalazi van kontejmenta reaktora. Blok 4 je bio u fazi remonta u vreme zemljotresa, u utorak 15. marta je izbila vatra u bazenu sa istrošenim gorivom verovatno izazvana eksplozijom vodonika, nivo vode u bazenu nije bio poznat. Pokušalo se sa upumpavanje vode kako bi se ohladio bazen. Mogućnost da se uspostavi kritičnost u bazenu sa istrošenim gorivom se povećala. Do podneva dolazi do oslobađanja gustog belog dima iz Fukušima 1 centrale i TEPKO uverava da dim dolazi iz bloka 3. Ubrzo nakon toga, svi radnici osim male grupe (50ak ljudi) su evakuisani zbog rasta nivoa radioaktivnosti na 1000 mSv/h. TEPKO naređuje da svi privremeno napuste objekat zbog zračenja. TEPKO radnici su morali da se vrate na posao nakon snažnog praska koji je došao iz pravca bloka 2. Istog dana u popodnevnim časovima Rojters je obavestio javnost i da je počeo proces dodavanja vode u reaktore 5 i 6, koji su u vreme zemljotresa bili ugašeni ali gorivo je ostalo unutar jezgra reaktora. Neznatno dolazi do porasta temeperature u bazenima sa istrošenim gorivom na bloku 5 i 6, usled nedovoljne količine vode koja je potrebna za hlađenje istrošenog goriva. Nakon što su prethodnog dana na oštećene reaktore nuklearne centrale "Fukušima 1" izbacili oko 64 tone vode, japanska vojska i policija su nastavile akciju, kako bi se povećao nivo vode u reaktorima.
  • 17. Mart: Tokom jutra, helikopteri su četiri puta pokušali da sa krova ubace vodu na bazen sa istrošenim gorivom u blokove 3 i 4. U popodnevnim satima objavljeno je da je u bloku 4 bazen sa istrošenim gorivom pun vode i da nije došlo do izlaganja gorivnih elemenata i njihovog otapanja. Počeli su građevinski radovi kako bi se obezbedio spoljni izvor napajanja električnom energijom do svih šest blokova Fukušima 1 centrale. Počevši od 7 sati, policija i kamioni sa vodom pokušavali su daubrizgaju vodu u reaktor bloka 3. Japanske vlasti su obavestile MAAE da su inženjeri uspeli da povežu kablove sa blokom 2. U bazenima za hlađenje u još dobrim reaktorima 5 i 6 raste temperatura, i danas je izmereno 60 stepeni.

Druga nedelja[uredi - уреди]

  • 18. Mart: Na osnovu zahteva guvernera Tokija Šintaro Ishihara, 139 vatrogasaca i spasilačkih ekipa je poslato sa trideset vozila oko 03:00 zajedno sa japanskim odbrambenim snagama da pomognu u snabdevanju vodom blok 4 kao i blok 3, gde je situacija bila mnogo ozbiljnija nego što se na početku mislilo. Prognoziralo se da će vetrovi duvati u smeru okeana tako da radioaktivne čestice neće da se šire u smeru ka kontinentu. Na 30 kilometara severozapadno od oštećenih Fukušima 1 nuklearnih postrojenja izmerena je povećana radijacija od 150 mikrosiverta na sat, mikroSv/h. Ljudsko izlaganje ovom nivou radijacije na šest do sedam sati bi značilo apsorpciju doze koja se dobije za godinu dana. Nesreća na bloku 2, 3 i bazenu istrošenog goriva 4 je podignuta na nivo 5, od mogućih 7 nivoa na INES skali.
  • 19. Mart: Druga grupa od 100 vatrogasaca iz Tokija zamenila je prethodni tim koji se nalazio na terenu Fukušima 1 nuklearne elektrane. vatrogasci su koristili vozilo koje može da izbacuje vodu sa visine od 22 metara i time su potpomogli hlađenje skladišta istrošenog nuklearnog goriva u bazenu reaktora 3. Voda je sprejom ubrizgavana 7 sati u toku dana. TEPKO je izvestio da je nakon toga uspešno snižena temperatura vode oko istrošenog goriva na ispod 100 °C. U reaktoru 6 ponovo radi dizel generator, a u reaktoru 5 pumpa za hlađenje nuklearnog goriva.
  • 20. Mart: Teško oštećeni reaktor 2 u Fukušima 1 nuklearnoj centrali je konačno dobio struju, što omogućava njegovo normalno hlađenje. Stabilni su i reaktori 5 i 6, dok je pritisak u reaktoru 3 malo povišen. Japanski inženjeri su juče uspeli da spoje strujni dalekovod sa reaktorom 2. Kamioni cisterne opremljene sa vodenim topovima polili su juče oko 2.000 tona vode na reaktor 3. Ista operacija sprovedena je danas na reaktoru 4.
Kompjuterska simulacija širenja radioatkivnog oblaka usled Fukušima nuklearne nesreće.
  • 21. Mart: Reaktori 1 i 2, koji su bili teško oštećeni i gde je moglo da dođe do otapanja jezgra reaktora, prethodnih dana su bili priključeni na struju i na taj način je omogućeno normalno hlađenje jezgra. Reaktor 3 je u eksploziji bio veoma oštećen i zvog nedostatka električne energije hladi se i dalje posipanjem vode uz pomoć vatrogasnih jedinica iz Tokija. Iste mere preduzimaju se i u slučaju reaktora 4 sve dok se ne uspostavi napajanje električnom energijom. Reaktori 5 i 6 spojeni su sa sistemom za električno napajanje i reaktori su stabilni.
  • 22. Mart: Ranije u toku dana iz reaktora 2 i 3 oslobođen je gusti dim iz nepoznatih razloga i sumnjalo se da su radioaktivne čestice dospele u životnu sredinu, s toga su zaposleni hitno evakuisani. Kasnije, kada se situacija malo smirila japanski stručnjaci uspeli su da spoje svih šest reaktora nuklearne centrale Fukušima 1 sa električnim napajanjem, čime je uspostavljen sistem za hlađenje u celoj elektrani. Još uvek nije najjasnije šta je prouzrokovalo dim toga jutra. Vlada Japana i Tokijska energetska kompanija TEPKO analiziraju i posledice nuklearnog incidenta na more, pošto je u morskoj vodi nedaleko od kompleksa elektrane ustanovljen viši nivo radioaktivnih materija (skoro 1500 puta od normalnog).
  • Od 23. marta do 26. marta intenzivno je praćena situacija u Fukušima 1 nuklearnoj centrali s obzirom da je do svih 6 reaktora dovedeno napajanje električnom energijom ali je radioaktivnost u okolini centrale i podzemnim vodama (kao i okeanu) dramatično rasla.

Treća nedelja[uredi - уреди]

  • 27. Mart: Radioaktivnost vode kod reaktora 2 u Fukušima centrali bila je nekoliko puta veća od normalne zbog čega su svi radnici hitno evakuisani iz zgrade ovog bloka. Takođe, u uzorcima morske izmerena je veoma visoka koncentarcija radioaktivnog joda. U ostalim delovima nuklearke radnici su skoncentrisani na vađenje kontaminirane vode iz zgrada gde su turbine (u 3 od 6 blokova) i pokušavaju da radioaktivnu vodu preusmere na kondenzatore. Napajanje strujom je uspostavljeno u svim blokovima 1-6. Blokovi 2 i 4 se snabdevaju električnom energijom, ali pojedinačne komponente se još uvek proveravaju pre nego što se stave pod napon. Osvetljenje u blokovima 1, 2 i 3 u kontrolnim sobama je vraćeno. I dalje je u toku upumpavanje sveže vode u samo jezgra reaktora kako bi se ohladila. Kratak pregled o stanju svih blokova je sledeći:

Blok 1 Sveža voda i dalje se upumpava u reaktorski sud. Od 23:00 25. marta, gust beli dim konstantno izlazi iz zgrade reaktora. Uzorak vode uzet iz ustajala voda u podrumu zgrade sa turbinom pokazuje prisustvo joda-131, cezijuma-137 i cezijuma-134. Nivo radijacije je na istom nivou kao i u turbinskoj zgradi bloka 3, gde je 24. marta došlo do ozračivanja troje radnika.

Blok 2 Sveža voda i dalje se upumpava u reaktorski sud. Od 23:00 25. marta potvrđeno je da beli dim konstantno izlazi iz zgrade reaktora. Temperatura vode u bazen sa istrošenim gorivom se prethodnih dana povećavala a zatim se stabilizovala na 57ºC stepeni Celzijusa u 00:30 26. marta.

Blok 3 Sveža voda i dalje se upumpava u reaktorski sud. Temperatura na dnu reaktorske posude se smanjila i trenutno je ustaljena na 100,4ºC stepena Celzijusa izmereno u 13:00 26. marta. Upumpavanje morske vode u bazen sa istrošenim gorivom je i dalje u toku. Beli dim od 25. marta još uvek izlazi iz reaktorske zgrade. Doza zračenja u reaktorskom sudu se smanjuje i poslednja vrednost je bila 36,1 siverta na sat, izmereno u 13:00 26. marta.

Blok 4 Od 22. marta do 25. marta, imeđu 130 do 150 tona morske vode je sipano u bazen sa istrošenim gorivom svaki dan. Morska voda je takođe dodata i sistemu za hlađenje ovog bazena od 21:05 24. marta do 01:20 25. marta. Male količine belog dima još uvek izlaze iz zgrade reaktora.

Blok 5 Reaktor je hladno isključen (temperatura ispod 100ºC stepeni Celzijusa). Temperatura vode u reaktoru porasla je na 43,8ºC stepeni Celzijusa. Temperatura vode u bazenu sa istrošenim gorivom je porasla na 42,8ºC stepeni Celzijusa 26. marta.

Blok 6 Reaktor je hladno isključen. Temperatura vode u reaktor je smanjena na 21,3ºC stepen Celzijusa. Temperatura vode u bazenu sa istrošenim gorivnim šipkama se blago povećala i iznosi 30,0ºC stepeni Celzijusa.

  • 30. Mart: U centrali i dalje pokušavaju da reaktore stave pod kontrolu i povrate sistem za hlađenje na svim blokovima. Konstantno se smanjuje upotreba morske vode za hlađenje i umesto nje se ponovo koristi slatka voda. Danas je napon struje delimično uspostavljen u reaktoru broj 4 i kontrolna prostorija je ponovo dobila struju, kao što su je već dobile i prostorije reaktora 1, 2 i 3 prethodnih dana. Strah od zagađenja životne sredine je porastao u ponedeljak uveče 29. marta kada je saopšteno da su u pet uzoraka zemljišta u blizini postrojenja nađeni tragovi visokoradioaktivnog plutonijuma. Za sada se predpostavlja da plutonijum verovatno potiče od šipki iskorišćenog nuklearnog goriva.

Četvrta nedelja[uredi - уреди]

  • 1. april: TEPKO kompanija je objavila da je u podzemnim vodama u blizini bloka 1 Fukušima nuklearne elektrane detekovan viši nivo radijacije od normalnog. Japanska vlada razmatra ubrizgavanje azota u reaktore kako bi se sprečio nastanak praskavog gasa usled stvaranja vodonika unutar reaktorskog suda.
  • 2. april: Pukotina veličine 20 cm je otrkivena u blizini drugog bloka elektrane na mestu gde se nalaze električi kablovi i gde voda ulazi u blok 2. Radnici su se pripremili da zabetoniraju ovu pukotinu kako bi zaustavili radioaktivnu vodu da se izlije u okean (izmerena radioaktivnost vode je 1 Sivert na sat.
  • 3. april: TEPKO kompanije je potvrdila da su pronađena dva nastradala radnika koja su se vodila kao nestali od 11. marta kada je veliki cunami udario u Fukušima nuklearnu elektranu. Radnici su nastradali usled obilnog krvarenja kao posledica mnogobrojnim povredama usled cunamija koji ih je zatekao u podrumu bloka 4. Bezuspešno je prošao pokušaj da se zaustavi curenje vode u bloku 2 zabetoniranjem pukotine pa je s toga u rupu ubačen super apsorben koji može a upije velike količine vode. Nivo radijacije u elektrani i njenoj okolini se smanjuje.
  • 4. april: Počelo je ispuštanje niskoradioaktivne vode u okean kako bi se u elektrani napravio prostor za skladištenje visikoradioaktivne vode. Ovaj postupak je bio nepohodan kako bi se ponovo uspostavilo potpuno hlađenje reaktora 1-4.
  • 5. april: Nivo radioaktivnog joda-131 u morskoj vodi u blizini eletrane je premašio zakonski limit. TEPKO se odlučuje da u pukotinu bloka 2 ubrizga natrijum silikat kako bi se sprečilo dalje curenje radioaktivne vode van reaktora.
  • 6. april: TEPKO kompanija je izjavila da je curenje u reaktoru 2 prestalo. Još uvek nije najjasnije da li je došlo do oštećenja jezgra u reaktoru 2 i koliko je jezgro uopšte oštećeno. Radnici su počeli sa ubacivanjem azota u blok 2 kako bi se smanjila verovatnoća da dođe do nove vodonikove eksplozije ili nastanka praskavog gasa.
  • 7. april: Radnici u elektrani su evakuisani nakon novog zemnjotresa koji je pogodio Japan, ovaj put jačine 7.1, n audaljenosti od 118 kilometara od Fukušima nuklearne elektrane. Nije došlo do novih oštećenja na elektrani.

Peta nedelja[uredi - уреди]

  • 12. april: Japanske vlasti podigle su nivo ozbiljnosti na INES skali na nivo 7, u odnosu na prethodni nivo 5 koji je objavljen pre gotovo mesec dana. Na ovaj korak se odlučila pre svega zbog posledica koje su nastale na uređajima u elektrani i oko elektrane. Nesreća je nažalost zahvatila 4 reaktora (dok su se sve prethodne nesreće u svetu događale uglavnom na samo jednom reaktoru). Iako je nivo 7 na INES skali isti nivo kao i Černobiljska havarija, radijacija koja je ispuštena za vreme nesreće u Fukušima elektrani iznosi jedva 10% radijacije iz Černobilja.

Fukušima 1 nuklearna centrala[uredi - уреди]

Fukušima nuklearna elektrana se nalazi u gradu Okuma u Futaba oblasti koja pripada prefekturi Fukušima na oko 210 kilometara severno od Tokija. Elektrana se sastoji od šest blokova (reaktora) tipa BWR. Reaktor je dizajnirao Dženeral Elektrik sa ukupnom snagom 4,7 gigavata, pa Fukušima elektrana predstavlja jednu od 25 najvećih nuklearnih elektrana u svetu. Fukušima elektranu je prva elektrana koju je izgradio i kojom rukovodi Tokijska Elektroprivrede (TEPKO).

Prvi blok snage 1 439 megavati izgrađen je u julu 1967. Počeo je proizvodnju električne energije u komercijalne svrhe 26. marta 1971. godine. Blokovi 2 i 3 su iste snage od po 784 megavati, reaktor 2 je počeo sa radom u julu 1974. a reaktor 3 marta 1976. godine.

Reaktori 1-5 imaju Marka 1 tip (torus u kome para može brzo kondenzuje) čeličnu strukturu ispod reaktorskog suda, dok reaktor 6 ima Marka 2 tip. Od septembra 2010. godine, blok 3 koristi kao gorivo pomešani oksid uranijuma i plutnijuma ​​MOX.

Hlađenje reaktora[uredi - уреди]

Blok 1[uredi - уреди]

Problemi sa hlađenjem u reaktoru 1[uredi - уреди]

Dana 11. marta 2011. u 16:36 JST, proglašena je vanredna nuklearna situacija kada je bilo "nemoguće potvrditi status nivoa lake vode unutar jezgra reaktora 1 i 2 ". Upozorenje je privremeno ukinuto kada je merenje nivoa vode bilo obnovljen za prvi blok, međutim, upozorenje je vrađeno na snagu u 17:07 JST zbog potencijalnog ispuštanja radioaktivne pare iz primarnog kruga kako bi se smanji pritisak u kontejmentu reaktora.

U ranim jutarnjim časovima 12. marta TEPKO je izvestio da nivo zračenja raste u zgradi gde je turbina prvog bloka i da se mora pribeći ventilaciji i ispuštanju gasova u atmosferi kako bi se smanjio pritisak u kontejmentu reaktora. Sekretar šefa kabineta Jukio Edano izjavio je kasnije ujutro da je iznos potencijalnog zračenja veoma mali. U 02:00 JST pritisak unutar reaktora kontejmenta je iznosio 600 kPa (6 bara), odnosno 200 kPa veći nego u normalnim uslovima. U 05:30 JST pritisak unutar reaktor 1 je bio 2,1 puta veći od dizajniranog kapaciteta od 820 kPa. Rast toplotne energije unutar kontejmenta doveo je do povećanja pritiska. Obe rashladne pumpe za vodu i ventilatori za ispuštanje gasove kroz razmenjivača toplote su bili van upotrebe s obzirom da su ostali bez izvora elketrične energije (nakon zemljotresa ovi uređaji su sat vremena radili pomoću energije iz Dizel agregata. Nakon udara cunamija, i Dizel agregati su bilo uništeni i elektrana je praktično ostala bez ikakvog izvora električne energije)

U 13:30 JST, radnici su otkrili radioaktivni cezijum-137 i jod-131 u blizini reaktora 1, što ukazuje na to da je jezgro reaktora bilo izloženo, tj. da je voda u rektorku delimično isparila. Nivo radijacije unutar elektrane prelazi dozvoljenu granicu. Kasnije u toku dana nivoa radijacije je nastavio da se poveća u prostorijama a merenje u 02:20 pokazalo je intenzitet od 751 μSv/sat. Dana 16. marta najviša izmerena doza dostigla je 10850 μSv/sat.

Eksplozija na reaktoru 1[uredi - уреди]

U 15:36 JST 12. marta 2011 došlo je do eksplozije na bloku 1. Četiri radnika su povređena, a spoljašnji omotač zgrade reaktora je bio oduvan. U centrali Fukušima 1 oko reaktorskog suda se nalaze dva omotača odnosno barijera koji služe prventveno da zaštite širenje radioaktivnih materija u okolinu.

Eksperti su se ubrzo složili da je do eksplozije došlo usled nagomilavanja vodonika unutar reaktorskog suda prventstveno zbog opadanja nivoa vode unutar samog reaktora. Gorivne šipke koje su prekrivene zirkaloem su se usled nedostatka hlađenja pregrejale i u reakcji sa parom se oslobađao vodonik. Sigurnosni uređaji obično spali generisani vodonik otvaranjem specijalnih ventila (verovatno su zakazale zbog nestašice električne energije) ali sada su koncentracije dostigle eksplozivnu koncentraciju.

Morska voda kao hladilac[uredi - уреди]

Blok 2[uredi - уреди]

Problemi sa hlađenjem u reaktoru 2[uredi - уреди]

Eksplozija na reaktoru 2[uredi - уреди]

Blok 3[uredi - уреди]

Problemi sa hlađenjem u reaktoru 3[uredi - уреди]

Eksplozija na reaktoru 3[uredi - уреди]

Istrošeno gorivo[uredi - уреди]

Blok 4[uredi - уреди]

Moguća kritičnost u bazenima sa istrošenim gorivom[uredi - уреди]

Blok 5 i 6[uredi - уреди]

Stanje reaktora[uredi - уреди]

Status u nuklearnoj centrali Fukušima 1, 18. Mart 10:00 JST Blok 1 Blok 2 Blok 3 Blok 4 Blok 5 Blok 6
Snaga reaktora (MWe) 460 784 784 784 784 1100
tip reaktora BWR-3 BWR-4 BWR-4 BWR-4 BWR-4 BWR-5
Broj gorivnih šipki u reaktoru 400 548 548 0 548 764
Istrošeno gorivo 292 587 514 1479 826 1136
Obogaćenje goriva nisko obogaćeni uranijum nisko obogaćeni uranijum MOKS nisko obogaćeni uranijum nisko obogaćeni uranijum nisko obogaćeni uranijum
Status pri zemljotresu U radu U radu U radu Planirano iskuljučen Planirano iskuljučen Planirano iskuljučen
Kompaktnost gorivnih elemenata oštećeno oštećeno oštećeno istrošeno gorivo oštećeno neoštećeno neoštećeno
Kompaktnost reaktorskog suda nepoznato nepoznato (pretpostavlja se oštećenje) nepoznato (pretpostavlja se oštećenje) neoštećeno neoštećeno neoštećeno
Kompaktnost kontejmenta neoštećeno pretpostavlja se oštećenje nepoznato neoštećeno neoštećeno neoštećeno
Sistem hlađenja jezgra nefunkcionalno nefunkcionalno nefunkcionalno nepotrebno, nema goriva nepotrebno nepotrebno
Sistem hlađenja jezgra nefunkcionalno nefunkcionalno nefunkcionalno nepotrebno, nema goriva funkcioniše funkcioniše
Kompaktnost zgrade reaktora ozbiljno oštećena malo oštećena ozbiljno oštećena ozbiljno oštećena neoštećena neoštećena
Nivo vode u reaktorskom sudu Šablon:Underline Šablon:Underline Šablon:Underline bezbedno, nema goriva bezbedno bezbedno
Pritisak u reaktorskom sudu stabilno nepoznato;baterija prazna stabilno bezdbedno, nema goriva bezbedno bezbedno
Ubrizgavanje morske vode u reaktor konstantno se nastavlja konstantno se nastavlja konstantno se nastavlja nepotrebno, nema goriva nepotrebno nepotrebno
Kompaktnost goriva u bazenu sa istrošenim nuklearnim gorivom razmatra se ubrizgivanje vode (nema drugih podataka) nizak nivo vode u bazenu, ubrizgivanje vode se nastavlja nizak nivo vode u bazenu, priprema za ubrizgavanje vode u bazen temperatura vode u bazenu se povećava temperatura vode u bazenu se povećava
Uticaj na životnu sredinu 646 μSv/čas (0.646 mSv/h) u 11:10 17. marta
Evakuacija stanovništva 20 km
INES INES nivo 7 (po oceni japanskih vlasti od 11. aprila)[1][2]

Nivo radijacije i kontaminacije[uredi - уреди]

Mapa radijacije objavljena od strane TEPKO, vlasnika Fukušima nuklearne elektrane

Vetar i radioaktivni oblak[uredi - уреди]

Ujedinjene nacije predviđaju da će oblak radioaktivnih čestica stići do Amerike već 18. marta. Stručnjaci ipak tvrde da će uticaj radioaktivnosti biti minimalan i zanemarljiv po čovekovo zdravlje.

Rangiranje nesreće[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Soljašnje veze[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Fukushima I Nuclear Power Plant