Nefertiti

Izvor: Wikipedia
Nefertiti

Nefertiti, bista koja se čuva u Antičkom muzeju u Berlinu
Nefertiti, bista koja se čuva u Antičkom muzeju u Berlinu

Datum rođenja: [[{{{godina rođenja}}}]]
Mesto rođenja: Akhmim (verovanje) (Egipat)
Datum smrti: [[{{{godina smrti}}}]]
Mesto smrti: Amarna (Egipat)
Period vladavine 1336. p. n. e. — 1333. p. n. e. (procena - veruje se da je Nefertiti bila faraon Smenkhare)
Prethodnik Ehnaton
Naslednik Tutankamon
Otac Aj, velikodostojnik
Majka Tadukipa, kraljica Mitanija
Supružnik Ehnaton
Dinastija Osamnaesta egipatska dinastija
Hijeroglifsko ime
X1
N35
N5
M17 F35 F35 F35 F35
 
F35 M18 X1
Z4
B1


Nefertiti, Nefertitis ili Nofretete je bila žena egipatskog faraona Amenhotepa IV (Akhenatona). Njeno ime približno znači „lepotica je stigla“. Iako je jedna od najpopularnijih ličnosti Starog Egipta, danas je od nje sačuvano veoma malo predmeta, od kojih je najpoznatija njena bista, koja se čuva u muzeju u Berlinu. U istoriji je upamćena po verskoj reformi, koju je sprovela u Egiptu zajedno sa svojim mužem, faraonom Amenhotepom IV.

Porodica[uredi - уреди]

Ne zna se mnogo o njenom poreklu i njenim roditeljima. Postoji mnogo teorija, ali je danas najzastupljenija ona po kojoj je Nefertiti ćerka egipatskog velikodostojnika Aja i Tadukipe, princeze kraljevstva Mitani. O njenom detinjstvu se zna vrlo malo, pa tako datum njenog venčanja sa Amenhotepom, kasnije Ahenatonom, kao i datum njenog krunisanja, nisu poznati. Ipak, zna se da kraljevski par nije mogao dobiti tako željene sinove, već su imali čak šest ćerki: Meritaton, Meketaton, Ankesenamon (Tutankamonova kraljica), Neferuaton, Neferne i Setepenre. Sa sigurnošću se pretpostavlja da Nefertitinih šest kćeri nisu od istog oca. Neki naučnici veruju da je Nefertiti svojim dolaskom na dvor povela i svoju polusestru Matnodžmet, kasnije majku kraljice Nefertari, žene Ramzesa II.

Lepotica je stigla[uredi - уреди]

Nefertiti postaje istorijska ličnost od udaje za Ahenatona. Veruje se da ju je na to mesto dovela kraljica Tij, tadašnja vladarka Egipta, a rođena sestra Nefertitinog oca Aja. Ona je svoju nećaku udala za svog sina, s' namerom da ga ova odvoji od monoteizma. Međutim, Nefertiti je išla ka tome da učvrsti svoj položaj glavne supruge, baš tako što će Ahenatonu pomagati u nastojanjima da Egipat prevede na monoteističku veru. Ona i faraon su verovali u Atona, boga svetlosti i njemu u čast podigli novu prestonicu - Amarnu. Preseljenje prestonice iz Tebe, koja je bila vekovno sedište Egipta bilo je ravno revoluciji. Sveštenici, koji su u najmanju ruku mogli očekivati Memfis kao novu prestonicu, bili su više nego iznervirani građenjem novog grada usred pustinje. Nova religija, i novi vladari, ostavili su ih bez posla.

Pozna vladavina[uredi - уреди]

Nakon smrti Ahenatonovog oca, faraona Amenhotepa III, novi vladari Egipta sele se u Amarnu. Predanja kažu da faraon i njegova lepa kraljica nisu štedeli na praznovanjima i proslavama. U Amarni je održavano sijaset religioznih obreda, posvećenih Atonu. Iako se protiv faraona diglo amonovo sveštenstvo, Egipat je bio vodeća sila na Bliskom Istoku. Nakon smrti Meketaton, Nefertiti nestaje iz egipatske istorije. (oko 1335. godine p. n. e.). Smatra se da je ubijena od strane Ahenatonovih protivnika. Postoji pretpostavka da je Nefertiti iznenadno preminula, i da je njen muž zabranio njeno pominjanje jer je bilo previše bolno za njega.

Mumija[uredi - уреди]

Do danas nije pronađena njena mumija već samo nekoliko komada nakita sa njenim imenom ispred grobnice Ahenatona. Moguće je da je sahranjena negde drugo jer se 2004. pojavilo novo otkriće. Naime, pronađeno je nekoliko mumija u skrivenoj prostoriji jedne grobnice te se za jednu mumiju smatra da je „Najlepša od svih“. Nije objašnjeno zašto je, ni kako dospela tu, ni ko je preneo. Na mnoga pitanja nije odgovoreno ali teorija do danas nije osporena.

Nefertitin trag u istoriji[uredi - уреди]

Nefertiti i Amenhotep

Uvid u lepotu ove kraljice daje nam jedno od najpoznatijih egipatskih blaga – bista kraljice Nefertiti. Ovo je po oceni mnogih jedno od najsavršenijih umetničkih radova načinjenih pre nove ere. Bista se čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu. Ne zna se kako je dotle stigla, no sigurno je to da ju je Adolf Hitler svrstavao u svoje lično blago, i da je egipatsku faraonku doživljavao kao jednog od svojih idola. Smatra se da je do danas preživela zato što je postojala greška u izradi i nikada nije bila izložena u hramu. Ovo su samo pretpostavke, jer je bista pronađena u radionici kipara sa oštećenjem levog uha. Glavni kipar, Tutmozis, nije na ovoj skulpturi izradio levo oko. Najpre bismo pomislili da je lepa Nefertiti još za života izgubila oko. Ova teorija nije tačna jer je osporavaju drugi nalazi. Oko toga kakvi su pravi razlozi za to da skulptura nema oko razni stručnjaci nisu bili jedinstveni u svojim mišljnjima. Postoji mišljenje da je skulptura imala oba oka i da je jedno ispalo tokom vremena, kao i mišljenje da je to bio rezultat napada na njenu ličnost. U naučno popularnoj literaturi koja nam je dostupna postoji mišljenje da Ahenaton je već kada se Nefertiti za njega udala (kada je imao 17 godina) patio od seksualnih poremećaja a prema najnovijim nalazima iz Amarne, Nefertiti je bila sklona avanturama i pitanje je da li se zaljubila i u vajara Tutmozisa dok mu je vrlo često sedela kao model i koji je verovatno znao da je već brojnim muškarcima poklonila svoju naklonost dok je njega odbila, pa joj se na ovakav način osvetio i na ovakav način unakazio svoje delo time što ga nije završio. Samo jedan metar od ovog dela nađeno je i poprsje Ahenatona koje je bilo razbijeno i u krhotinama, što je moguće bilo u trenutku vajarevog besa. Ona i Ahenaton će još biti upamćeni i po jedinstvenom stilu u celokupnoj egipatskoj umetnosti. Stvorili su nov pravac, koji je tradicionalnu egipatsku monumentalnost i preveliku ozbiljnost, na nešto manje od sto godina stavio na stranu. U njihovoj umetnosti (koja nije trajala ni sto godina, a obeležava se kao umetnost Amarne), čovek se smeje, pravi prirodne pokrete, slikan je i vajan realno, onakav kakav je u prirodi, a ne idealizovan i božanski lep faraon, kako se radilo dve hiljade godina pre njih. Na osnovu toga se danas vidi da je Ahenaton imao izvesne deformitete, i da, za razliku od svoje supruge, uopšte nije bio lep. Revolucija u umetnosti, revolucija u religiji i veoma nekonvencionalan život, učinili su ovaj par najvećim reformatorima Starog Egipta. Ono po čemu će Nefertiti ostati upamćena dok je sveta jeste njena legendarna lepota. Zapadni istoričari je zbog toga svrstavaju u tri popularne egipatske kraljice (zajedno sa Hatšepsut i Kleopatrom). Ova vladarka vodila je život kakav nije imala nijedna egipatska kraljica ni pre ni posle nje. Sa svega sedamnaest godina postala je vladar, kojeg je voleo ceo Egipat. U isto vreme bila je i reformator i jeretik. Pred kraj svog života dala je sebi titulu Neferneferuaten Nefertiti, što znači sve su savršene lepotice Atonove. Time se proglasila faraonom, i od tada je sa žezlom i mlatilom u rukama, bila poštovana kao boginja na zemlji. Posle njene i Ahenatonove smrti, Amarna je razgrađena kamen po kamen, progutao ju je pesak. Bilo kako bilo, Nefertiti se više od tri hiljade godina smatra najlepšom ženom koja je ikada hodala svetom.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Nofretete, Philipp Vandenberg, Stvarnost Zagreb 1977.


Ankh Značajni stari Egipćani Ankh
Vladari starog carstva: Narmer | Menes | Džoser | Sneferu | Khufu | Khafra | Menkaura | Pepi II
Vladari srednjeg carstva: Mentuhotep II | Mentuhotep IV | Senusret III | Amenemhat III | Sobekneferu
Vladari novog carstva: Hatšepsuta | Tutmos III | Amenhotep III | Akhenaton | Tutankamon | Ramzes I | Ramzes II
Ostali vladari: Psametikus I | Šošenk I | Piankhi (Pije) | Taharka | Ptolemi I | Kleopatra VII
Supruzi i supruge vladara: Tetišeri | Ahmos-Nefertari | Ahmos | Tije | Nefertiti | Ankesenpaten | Nefertari | Marko Antonije
Dvorski zvaničnici: Imhotep | Veni | Ahmos, sin Ebane | Ineni | Senemut | Ija | Maja | Juni | Maneto | Potinus