Milorad Milinković

Milorad Milinković je rođen 1965. godine u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek režija, 1991. godine. On je režiser, scenarista, pisac, gitarista, pevač, kantautor, DJ, kritičar, glumac, fudbalski komentator i kompozitor. Već njegov diplomski film „Satan Panonski“ je postigao ogroman uspeh u celoj bivšoj Jugoslaviji, te biva pozvan kao jedini filim iz bivše Jugoslavije na Barselonski bijenale. Oženjen je uspešnom glumicom Jelenom Đukić, sa kojom ima ćerku.

Mladost i prvi muzički dani

Milorad Milinković je odrastao na Dorćolu. Nadimak Debeli je dobio još u detinjstvu i od tada ga prati. U svom oproštajnom tekstu Milanu Delči, napisao je da je u dorćolskim kafićima proveo neke nezaboravne dane sa Delčom. Njegova ljubav zvala se ‘muzika’, te postaje uspešni gitarista i pevač u andergraund krugovima. Sredinom osamdesetih, tačnije 1985. godine osniva svoj bend “Morbidi i mnoći”, njegov sastav su činili Mario Surjan (bivši član grupe Radost Evrope) - gitara, prateći glas; Dejan Stefanović (bivši član grupe Duh Nibor) -bas, prateći glas i Sterije Tolić - bubanj i udaraljke. Kao članovi grupe su Marko Milivojević (kasnije bubnjar grupe EKV) kao i Mario Šeparović i Ćurčić. Njihove pesme su “Igraj tvist na njenom licu”, “Zombi”, “Hit”, i pesma “Put”. Uz bend je postojalo i udruženje Morbida pod skraćenicom SMB (Savez Morbida Beograda). Posle benda “Morbidi i mnoci”, okušao se u grupi “Big sex”. Jedna od njihovih najpoznatijih numera je “sedmi dan”. Kasnije, ponovo je u bendu pod nazivom “Zmajevi”. Sa bendom zmajevi izdaje album 2003 godine, a od tog istog benda u poznatoj drugoj sezoni serije “Crni Gruja” je i muzika. Najpoznatiji član benda je pored reditelj Milorada Milinkovica, i producent Boca Stojiljković. Posle značajnih uspeha i ostavljanja traga u muzičkom svetu, Milorad Milinković se okreće filmskom svetu i odlazi u Novi Sad na Akademiju umetnosti i upisuje odsek režija.

Diplomski rad osvaja nagradu

S obzirom na to da je mnogo godina proveo u muzici, to je imalo uticaja i na njegov diplomski rad na Akademiji umetnosti. Njegov diplomski rad o Ivici Čuljaku, nadimak Kečer 2, vinkovačkom pankeru, lokaloj legendi, poznatom po ekscentričnom ponašanju, zapravo je dokumentarac kojim je Milinković pokazao svoj veliki dar režiranja. Diplomski film “Satan Panonski” nosi istoimeni pseudonim koji je Ivica Čuljak sam skovao od pogrdnih imena koji su mu upučivali njegovi sugrađani. Film počinje u Studentskom kulturnom centru 23.maja 1990. ekscentričnim ponašanjem Satana Panonskog, koji se na sceni seče i valja, dalje u filmu je njegov razgovor na radio stanici B92 29. maja 1990. godine, a završava u bolnici Popovača. Ovo je jedini film snimljen za života Satana Panonskog, ujedno i diplomski rad studenta Milorada Milinkovića u klasi profesora Vlatka Gilića. Ovo je jedini film iz bivše Jugoslavije koji je bio pozvan na Barselonski bijenale. Međutim Milinković ne odlazi na taj značajni kulturni događaj.

Pozorišne predstave

Milorad Milinković je režirao sledeće pozorišne predstave: Happy night (Milenko Bodirogić, 1992, Beogradsko dramsko pozorište); Beogradske priče (Aleksandar Barišić, 1993, SKC); Zigi, zvezdana prašina (Marija Soldatović, 1995, Bitef Teatar); Ljubavnik (Harold Pinter, 1998, Jugokoncert-Bitef Teatar); Pastorala (Radoslav Pavlović, 2007, Favi Teatar).

Prvi film

Snimio je svoj prvi dugometražni film 2002. godine pod nazivom "Mrtav ‘Ladan", za koji je još pre tri godine napisao scenario. Scene za film su radjene u Banatskoj ravnici-Vršcu. Debitantska crnohumorna komedija ostvarila je veliki hit. Prvobitni radni naslov filma Mrtav Ladan je bio “Čovek u ljubičastom odelu”. Film je imao preko 300 000 gledalaca, a kao TV serija je repriziran četiri puta, do sad, tako da se procenjuje da ga je videlo više miliona ljudi. Po ukupnoj gledanosti u domaćim bioskopima zauzeo je drugo mesto, odmah iza filma Zona Zamfirova. Pošto je iza sebe, te godine, ostavio sva domaća ostvarenja, usledila je i TV serija, a do sada je reprizirana četiri puta. Film je toliko uspešno prihvaćen u narodu da je čak i jedna poslastičarnica u Banjaluci nazvana "Mrtav 'ladan". Milinković kaže da se nada da će se desiti nastavak filma u 2014. godini. Sve će biti jasnije početkom godine - kaže Milorad, dodajući da je scenario već napisan. “Film će se snimati u celom regionu” - kaže za „Blic“ Milinković. “U nastavku filma planira se i dosta glumaca iz Hrvatske. Ja nisam jugonostalgičar, već sam realan. Radujem se svakoj vrsti umetničke saradnje sa kreativnim ljudima kojima je film na prvom mestu” - kaže Milinković. Za nastavak filma zaslužna je i produkcija “Livada film” iz Zagreba koja je želela da radi nastavak ovog filma. Za sada radni naslov filma je"Ladno mrtav". Nesumnjivo može se primetiti da su filmovi “Vikend sa Barnijem” (1989) režisera Ted Kočefa i “Nevolje sa Harijem” (1955) Alfreda Hičkoka, imali uticaj na Milinkovićev film Mrtav ‘Ladan.

Drugi film i nije baš „Srećka“

Posle prvog uspešnog filma, usledio je drugi, po mišljenju kritičara, ne tako uspešan film. Dimitrije Vojnov, filmski kritičar, kaže: ”Potera za sreć(k)om”, naime, nije samo neuspeo film. Ona je neoprostiv primer drskog javašluka koji se ne može zakloniti uglednim i popularnim imenima koja se oko njega vrte. Ovaj film je povreda ugleda za svakog učesnika...Da je ovo Holivud, pa da su naši filmski autori plaćenici koji rade šta im se naruči, “Srećko” bi mogao stajati kao manje slavna stavka u njihovim karijerama. Međutim, ovde gde se autorski i komercijalni film prepliću, gde su po pravilu najgledaniji i najomiljeniji kvalitetni filmovi, gde nam ti isti glumci sa pozorišne scene za maltene veći novac prikazuju neku umetnost, gde se stalno nešto kao bore za svoju umetnost i bolje uslove, bitan je i ugled, a novac definitivno nije dovoljno veliki da sve opravda…ni Milorad Milinković Debeli, koji nesumnjivo jeste jedan od dobrih čuvara beogradskog duha, neko vreme neće moći da povrati ikakav rediteljski kredibilitet”. Slušaoci radija 021, kada ih je voditelj Jovan Stojanović pitao: “Po vašem mišljenju, koji je najgori domaći film ikada snimljen?” U nizu nabrajanja loših filmova, naveli su i drugi film Milorada Milinkovića. Rotten Tomatoes ocenjuje film niskom ocenom. Međutim, režiser Milorad Milinković, na filmskom festivalu u Herceg Novom, na sve kritike odgovorio je da je nameravao da snimi “limunadu”, ali ne u pežorativnom značenju, već kao žanr koji publika voli, a kritika potcenjuje. Film je bio na takmičenju dvadesetog filmskog festivala u Herceg Novom 2006. godine. Devet filmova je bilo u konkurenciji Herceg Novom, među njima i ”Potera za sreć(k)om”. Potrebno je naglasiti da je to prvi srpski film koji je snimljen u inostranstvu posle deset godina. Deo filma je sniman na Krfu, gde je učestvovalo i troje grčkih glumaca a to su Hristos Savas, Aleksandros Katehis i Despina Janopoulous.

Oglas u kome traže dvojicu autora stvarne čitulje

Premijera filma „Čitulja za Eskobara“ je održana 13. marta 2008. godine. Jedna od zanimljivosti koja je vezana za ovaj film je podatak da su producenti uouči premijere filma objavili oglas u kome su tražili dvojicu autora stvarne čitulje, njihov identitet se tražio jer predstavlja segment nastanka inspiracije filma. Naime kada je čuveni kralj droge Pablo Eskobar ubijen, Dejan Jelovčić i Davor Obradović jesu momci koji su 1993. godine platili čitulju na stranicama najstarjijeg lista na Balkanu Politika. Ovi akteri i danas žive u Beogradu. Milinković je rekao “Znam da su momci bili na premijeri i odgledali film.” Reditelj u ovom filmu načinje i temu promene pola, u vezi sa time razgovarao je i sa psiholozima, da bi otkrio kako prolaze ljudi kroz sve to. Za tri nedelje ovaj film je videlo 80,000 gledalaca. Miloradov dugometražni igrani film “Čitulja za Eskobara” je nastao u produkciji “Pink Film Internationala”. U ovom filmu, što je retkost za domaći film, postojao je kasting direktor. To je bio Slobodan Šuljagić kojem je poveren i posao izvršnog producenta. Milinković kaže “...da je posao kasting direktora i te kako potreban i da donosi rezultate. To bi trebalo da ima u vidu svaka ovdašnja filmska produkcija”. Dejan Dabić profesionalni filmski kritičar prokomentarisao je film sledećim rečima “...iako je Milinković i ranije potvrdio da je zanatski precizan reditelj, da dobro radi s glumcima, njemu je ovaj film jednostavno iskliznuo, tako da pomalo cinično deluje distributerska najava - “da ovaj film još niste videli.” Borislav Anđelić, filmski kritičar, rekao je da je do sada to najambiciozniji film ovog reditelja. Uz podršku sve moćnije produkcije Pink-a, reč je o njegovom najkompleksnijem filmskom projektu, ali nije ostvario višestruke ciljeve. Priča ima dodirnih tačaka s filmovia "Taj divni život" Frenka Kapre i "Igrom plakanja" Nila Džordana.

Aplauzi na premijeri - urodio sok od kleke

Milorad Milinković ovoga puta se publici predstavio tinejdžerskom muzičkom komedijom, a premijerno je prikazana 5.aprila 2011 godine u Centru “Sava”. Mnogobrojna publika pozdravila je burnim aplauzom reditelja, autorsku ekipu i glumački ansambl. Dragan Bjelogrlić je izjavio ”Milorad Milinković se, za razliku od mnogih, slaže sa njim, i ne prikazuje svakodnevnicu onakvom kakva jeste, već pokušava da laganim temama zabavi i ulepša sat i po vremena svakom gledaocu”. Jelisaveta Orašanin je rekla da “To je opušten i duhovit film, bez nasilja i psovki”. Milinković je o svom filmu rekao “Lično volim filmove koji su zabavni i duhoviti, ali koji imaju i ono nešto što ih čini drugačijim i daje im dublju notu, nešto zbog čega film ne zaboravite čim izađete iz bioskopske sale, već vam u malom mozgu ostaju slike ili pitanja ili emocije. Sad, ja se nadam da je ovaj film takav”. Takođe “nastaviće dobar talas vraćanja publike u bioskope i vere u domaći film”, ističe Milinković. U svom filmu imao je i glumce debitante, a osim originalne muzike koju je pisao Dragoljub Marković, ima mnogo pesama svih bendova iz regiona. U filmu je nastupila i Banjalučka grupa “Sopot”. Filmu je bio potreban bend, pa su ih pozvali. Bend je izjavio da je ovo omladinski film, pun humora i tinejdžerske romantike koji tera publiku da se dobro zabavi i opusti. “Film je relaksirajući, a za razliku od većine ostvarenja koji se snimaju na ovim prostorima i koja tretiraju ratnu tematiku, te “teške” teme, ovde nema ni “ R” od reči “rat”, što nam je posebno drago, jer smo mi bend koji kroz svoj rad i filozofiju propagira vrednosti i odnose među ljudima kao što su mir, ljubav, razumevanje”. Zduhač obiluje muzikom i autentičnim snimcima sa Demofesta. Ono što ga svakako uzdiže na nivo kultnog filma jesu obrade folk hitova na rok melodije koje je uradio glumac Marko Gvero. Dubravka Lakić, filmski kritičar, komentariše “Jedno je sigurno - Trebinje i Banja Luka u novom filmu...izgledaju kao preslikani sa najlepših panoramskih razglednica, i ukoliko je ovo bio strateški cilj ovog filma, on je sasvim postignut”. Milorad Milinković sasvim dobro komunicira sa bioskopskom publikom. Očigledno da je urodio plodom rediteljski sok od kleke. Lik iz naslova - Zduhač je mitološko biće, čovek sa darom da se u snu bori za dobro, istovremeno je i lik u video igrici koju igraju glavni junaci. Film je urađen uz inovativnu primenu HD tehnologije. Film je sniman najviše u Banjaluci i Trebinju, a manjim delom u Beogradu.

Eksterni linkovi

• Milorad Milinkovic na sajtu IMDb