Мала Крушевица
(Preusmjereno sa stranice Mala Kruševica)
| Мала Крушевица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Општина | Варварин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 317 |
| Положај | |
| Координате | 43°43′17″N 21°08′31″E / 43.721333°N 21.141833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 331 m |
  Мала Крушевица Мала Крушевица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 43′ 17" СГШ, 21° 08′ 31" ИГД
Мала Крушевица је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 356 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Мала Крушевица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мала Крушевица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Подаци датирају из 1905. године)[2]
- Ово је село насељено у Првом Устанку. Први су досељеници Стојковићи који су се доселили из околине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и иза којих су дошли Дробњаци из околине Београда, а тамо из Старе Херцеговине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и потом Чабрићи који су досељени из околине, а старином су са Косова. Славе св. Илију.
Према пореклу ондашње становништво Мале Крушевице из 1905. године, може се овако распоредити:
- Из околине има 3 породице са 28 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Старо-херцеговачких досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Из Топлице има 1 породица са 6 куће.
- Породица непознате старине има 4 куће.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мала Крушевица живи 273 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (46,1 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.
Ово насеље је готово потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 310 | 97,79% | ||
| Црногорци | 5 | 1,57% | ||
| Немци | 1 | 0,31% | ||
| непознато | 1 | 0,31% | ||
| Мала Крушевица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 10 | 10 | 11 | 11 | 10 | 10 | 10 | 10 | 10 | 11 | 11 | 11 | |
| Пореске главе* | - | 12 | 13 | 12 | 12 | 15 | 14 | 12 | 14 | 12 | 12 | 12 | |
| Арачке главе** | 31 | 33 | 34 | 34 | 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | 38 | 38 | 39 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Становништво према полу и старости [5]
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 9 | 5 | ||
| 75-79 | 7 | 8 | ||
| 70-74 | 19 | 18 | ||
| 65-69 | 13 | 10 | ||
| 60-64 | 12 | 12 | ||
| 55-59 | 5 | 10 | ||
| 50-54 | 17 | 11 | ||
| 45-49 | 11 | 7 | ||
| 40-44 | 7 | 16 | ||
| 35-39 | 8 | 6 | ||
| 30-34 | 11 | 5 | ||
| 25-29 | 11 | 10 | ||
| 20-24 | 14 | 6 | ||
| 15-19 | 5 | 6 | ||
| 10-14 | 4 | 3 | ||
| 5-9 | 8 | 8 | ||
| 0-4 | 8 | 4 | ||
| просек | 46.1 | 48.1 | ||
Домаћинства
|
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 150 | 29 | 105 | 11 | 5 | - |
| Женски | 132 | 13 | 100 | 15 | 1 | 3 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 80 | 73 | - | - | 2 | 2 | - | - | 1 | - |
| Женски | 57 | 51 | - | - | 3 | - | - | 1 | 1 | - |
| Оба | 137 | 124 | - | - | 5 | 2 | - | 1 | 2 | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | 1 | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | 2 | - | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (Станоје. M. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
