Bačina
| Бачина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Општина | Варварин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2381 |
| Положај | |
| Координате | 43°43′25″N 21°17′35″E / 43.7235°N 21.293°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 152 m |
  Бачина Бачина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37265 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 43′ 25" СГШ, 21° 17′ 35" ИГД
Бачина је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Налази се на јужном подножју планине Јухор, 4km западно од Варварина. Према попису из 2002. било је 2381 становника (према попису из 1991. било је 2812 становника).
На месту преисторијског насеља (неолит и бронзано доба), налазе се римске утврде и раносредњовековни град. Чињенице из богате историје бачинског атара односе се пре свега на Ђерђелин.
Бачина се помиње први пут у Хиландарској повељи деспота Стефана Лазаревића 1411. године.
Историја[uredi | uredi kod]
Старо село је било југоисточно од садашњег, код Појила и Кнежевих воденица на Каленићкој реци и звало се Грабовац, као што се и данас то место зове. Ради чега се отуда село преселило није познато.
Након Другог српског устанка Бачина улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1]. до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Године 1905. село је имало 340 кућа, у селу нема староседелаца. Најстарија породица која се иселила из старог села у Бачину је породица Кнежевић, који су старином са Косова. Овако прозвата што им је неки стари био кнез. Славе св. Андрију.
Према пореклу ондашње становништво Бачине из 1905. године може се овако распоредити:
- Косовско-метохијских досељеника има 8 породица са 134 куће
- Из околине Сокобање има 6 породица са 88 кућа
- Из Македоније има 5 породица са 37 кућа
- Породице непознате старине има 2 са 15 кућа
- Из Топлице има 1 породица са 6 кућа
- Из околине Копаоника има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бачина живи 1927 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 681 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.363 | 99,24% | ||
| Роми | 5 | 0,20% | ||
| Македонци | 4 | 0,16% | ||
| Црногорци | 2 | 0,08% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Муслимани | 1 | 0,04% | ||
| Бугари | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 3 | 0,12% | ||
| Бачина у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 97 | 95 | 99 | 100 | 100 | 112 | 113 | 112 | 114 | 120 | 122 | 126 | |
| Пореске главе* | - | 141 | 119 | 122 | 129 | 137 | 134 | 131 | 129 | 128 | 135 | 133 | |
| Арачке главе** | 225 | 236 | 248 | 250 | 251 | 255 | 272 | 278 | 291 | 306 | 321 | 329 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 4 | ||
| 80+ | 43 | 52 | ||
| 75-79 | 43 | 72 | ||
| 70-74 | 75 | 92 | ||
| 65-69 | 81 | 98 | ||
| 60-64 | 82 | 81 | ||
| 55-59 | 56 | 62 | ||
| 50-54 | 86 | 65 | ||
| 45-49 | 108 | 87 | ||
| 40-44 | 79 | 78 | ||
| 35-39 | 74 | 58 | ||
| 30-34 | 64 | 73 | ||
| 25-29 | 63 | 63 | ||
| 20-24 | 63 | 70 | ||
| 15-19 | 66 | 71 | ||
| 10-14 | 64 | 66 | ||
| 5-9 | 70 | 55 | ||
| 0-4 | 56 | 60 | ||
| просек | 42.5 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 984 | 227 | 638 | 99 | 19 | 1 |
| Женски | 1026 | 137 | 647 | 220 | 19 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 587 | 420 | - | 2 | 55 | 5 | 4 | 39 | 8 | 13 |
| Женски | 352 | 241 | - | 1 | 23 | 1 | - | 30 | 8 | 2 |
| Оба | 939 | 661 | - | 3 | 78 | 6 | 4 | 69 | 16 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 10 | 8 | 6 | 9 | 2 | - | - | 6 | |
| Женски | 1 | 9 | 4 | 12 | 14 | 5 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 19 | 12 | 18 | 23 | 7 | - | - | 7 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Александар Дероко, „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950
