Maksimalna potrošnja kiseonika

Izvor: Wikipedia

Maksimalna potrošnja kiseonika (VO2 maks, maksimalni unos kiseonika) je maksimalni kapacitet tela da transportuje i koristi kiseonik tokom inkrementalne vežbe. Ona odražava fizičku kondiciju pojedinca.

VO2 maks se izražava bilo kao apsolutna brzina u litrama kiseonika po minutu (l/min), ili kao relativna brzina u mililitrama kiseonika po kilogramu telesne težine po minutu (ml / kg min). Relativna brzina se često koristi za poređenje performanse ili izdržljivosti sporta. Ime je izvedeno iz V - zapremina, O2 - kiseonik, maks - maksimum.

Merenje VO2 maks vrednosti[uredi - уреди]

VO2 maks merenje tokom vežbe na traci za trčanje

Precizno merenje VO2 maks vrednosti se vrši putem izlaganja osobe fizičkom naporu koji je dovoljnog trajanja i intenziteta da se potpuno iscrpi aerobni energijski sistem. U opštem kliničkom i atletskom testiranju se obično koristi test gradiranog vežbanja (na traci za trčanje ili bicikl ergometru). Intenzitet vežbanja se progresivno povećava tokom merenja ventilacije i koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u udahnutom i izdahnutom vazduhu. VO2 maks se dostiže kad potrošnja kiseonika ostaje u stacionarnom stanju uprkos povećanja opterećenja.

Fikova jednačina[uredi - уреди]

VO2 maks se definiše Fikovom jednačinom:

\mathrm{VO_2\; max} = Q(\mathrm{CaO_2} - \mathrm{CvO_2}), kad su te vrednosti dobijene tokom vežbanja sa maksimalnim naporom.

gde je Q srčani izlaz, CaO2 je arterijski kiseonični sadržaj, i CvO2 je kiseonični sadržaj vena. (CaO2 – CvO2) je takođe poznat kao arterio-venozna kiseonična razlika.[1]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Arteriovenous oxygen difference". Sports Medicine, Sports Science and Kinesiology. Net Industries and its Licensors. 2011. http://sports.jrank.org/pages/5973/arteriovenous-oxygen-difference.html. pristupljeno 30. 4. 2011.. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]