Magnencije

Izvor: Wikipedia
Iako je Magnencije vratio paganima nešto od njihovih prava, nema sumnje da je on bio hrišćanin.

Magnencije (vladao od 18. januara 350. godine do 11. avgusta 353. bio je rimski uzurpator.

Konstans nije bio popularan među vojskom i to je dovelo do toga da vojnici proglase Magnencija za cara početkom 350. godine. Konstansa su ubrzo gotovo svi napustili, i uskoro je bio ubijen negde na Pirinejima.

Magnencije je brzo stekao lojalnost Britanije, Galije i Hispanije, posebno zbog toga što se pokazao tolerantnijim i prema hrišćanima i prema paganima. Magnencije je kontrolisao Italiju i Afriku.

U Rimu je tokom 350. godine carskog položaja pokušao da se domogne Nepocijan, ali je Magnencije uspeo da se izbori sa ovom pobunom.

Magnecije je svoj položaj pokušao da utvrdi tako što bi preuzeo teritorije na Dunavu, koje je Konstans prethodno kontrolisao. No, Vetranion, zapovednik vojske u Panoniji je otkazao poslušnost Magneciju i bio je izvikan za avgusta u Mursi. Izgleda da je Vetranije imao podršku Konstancija II.

Jedini car iz dinastije Konstantina Velikog, Konstancije II, želeo je da se obračuna sa Magnencijem, pa je prekinuo rat sa Sasanidima i krenuo prema Zapadu. Uprkos Magnecijevim naporima da privuče Vetranija na svoju stranu, ovaj je prišao Konstanciju.

Vojske Magnecija i Konstancija su se sukobile u velikoj bitki kod Murse 351. godine. Magnencije je predvodio svoju vojsku, dok je Konstancije čitav dan proveo moleći se u obližnjoj crkvi. Uprkos Magnencijevom ličnom junaštvu, njegove trupe su poražene i bile su prinuđene da se povuku u Galiju.

Odmah posle vesti o Magnencijevom porazu, Italija mu je otkazala poslušnost i prešla je na Konstancijevu stranu. Magnencije je još pružao otpor do 353. godine, a kada je bio konačno poražen, izvršio je samoubistvo.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]