Leggeova latinizacija

Legova latinizacija je način transkripcije za mandarinski kineski jezik. Prvi je počeo da ga koristi sinolog iz 19. veka Džejms Leg. Ovu latinizaciju je zamenila Vejd-Džajlsova, koja je i sama uglavnom zamenjena pinjinom. Legova latinizacija se još uvek može naći u Legovom široko dostupnom prevodu Ji Đinga, te u nekim izvodnim radovima kao što je Alister Kroulijeva verzija Ji Đinga.

Legova latinizacija koristi sledeće suglasnike:

f h hs k kh k kh l m n ng p ph r s sh sz t th w y z z z zh z z

I koristi sledeće samoglasnike:

a â ă e ê i î o u ui û ü

Samoglasnici takođe postoje sa raznim dvostrukim samoglasnicima, uključujući:

âi âo âu eh ei ih ui

Karakteristike Legove latinizacije uključuju:

• Korišćenje slova „h“ da naznači aspiraciju (tako da što se piše u pinjinu kao „pi“ i Vejd-Džajlsu kao „p'i“, u Legovom sistemu se piše „phî“),
• Korišćenje ćirilčno/frakturno slovo „з“ koje se razlikuje od „z“
• Korišćenje ukošenih suglasnika koji se razlikuju od njihovih normalnih oblika.

Upoređivanje reči u Legovoj latinizaciji sa istim rečima u Vejd-Džajlsovom sistemu pokazuje da su razlike često male ali ne-sistematske, tako da je teška direktna korelacija latinizacija.

Eksterni linkovi

• (en) Leg transkripcija heksagramskim imenima u Ji Đingu—uz oblicima Vejd-Džajlsa i pinjina