Kursan

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, pogledajte članak Kursan (Francuska).

Kursan (mađ. Kurszán; ? – 904), sin Kenda (Könd)[1] bio je duhovni vođa mađarskih plemena prilikom dolaska Mađara u Panonsku niziju. Kursan je vladao mađarima, zajedno sa Arpadom koji je bio vojni vođa, u periodu do 904. godine [2][3].

Sadržaj/Садржај

Uspesi[uredi - уреди]

Kursan je imao jednu od najznačajnijih uloga u mađarskom doseljavanju na današnje prostore (Honfoglalás).[4].

Tokom 892. i 893. godine, on i Arpad su na molbu Arnulfa Karantanijskog zajedno napali Velikomoravsku kneževinu. Razlog je bio osiguravanje istočnih granica Franačkog carstva.

Arnulf je Mađarima dao sve osvojene teritorije i prihvatio ih je kao saveznike. Ovaj događaj je ustvari bio osnova stvaranja kraljevine Mađara. Kursan i Arpad su ovo iskoristili i zauzeli su i južni deo nizije koji je do tada bio pod bugarskom dominacijom. Takođe u njegovo vreme su Mađari ušli u savez sa Lavom VI Mudrim, vizantijskim carem, pošto su i jedni i drugi uvideli mogućnost osiguravanja svojih granica. Mađarske i Vizantijske snage su napale i porazile bugarskog cara Simeona I.

Smrt[uredi - уреди]

U leto 904. godine nemački kralj Ludvig je pozvao Kursana na pregovore kod reke Fiša (Fischa), gde je pobio celu pregovaračku delegaciju zajedno sa Kursanom [5][6]. Od tog vremena pa nadalje Arpad je ostao jedini vladar nad mađarskim plemenima[3][7] i preuzeo je većinu Kursanovih poseda koji su bili sa desne strane reke Dunav[8]. Kursanovi naslednici su se naselili u predele u okolini Obude, gde su sagradili Kursanvar (Kurszánvára), što u prevodu znači zamak Kursana, posle Kursanove smrti živeli su pod imenom Kartal (Kartal).

Reference[uredi - уреди]

  1. "Kurszán" (Hungarian). Kurszán. Pallas Great Lexicon. http://www.pallaslexikon.hu/pallas/lpext.dll?f=templates&fn=main-j.htm&2.0. 
  2. "Budapest". Encyclopædia Britannica. 2008. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/83080/Budapest/9701/History#ref=ref312889. 
  3. 3.0 3.1 Fallon, Steve (2003). "Steaming Special Section on Thermal Baths". Budapest. Lonely Planet. str. 11. ISBN 1864503564. http://books.google.hu/books?id=3wCiLFHUZmYC&pg=PA11&lpg=PA11&dq=Kursz%C3%A1n&source=web&ots=thvZ0mV8bn&sig=_6Q0cLi3hqB4VOtD0zq-7tU_1sY&hl=hu. pristupljeno 18. 05. 2008.. 
  4. Györffy, György (1959). "Tanulmányok a magyar állam eredetéről". Budapest: Akadémiai Publishing Company. http://mek.oszk.hu/00300/00355/html//ABC07165/08962.htm. 
  5. Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 0521364477. http://books.google.hu/books?id=u-SsbHs5zTAC&pg=RA1-PA545&lpg=RA1-PA545&dq=Kursz%C3%A1n&source=web&ots=KEt9qkw5Gh&sig=nE6DZOc5wUHk7mYwXA19_XO7lVk&hl=hu. 
  6. Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 1931313210. http://books.google.hu/books?id=sCdhLh0C2okC&pg=PA32&lpg=PA32&dq=Kursz%C3%A1n&source=web&ots=P9GeNAeRAZ&sig=ZR_3-lk7iyNjd6Umib7czDHGU8U&hl=hu. 
  7. "Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)". Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. http://vmek.oszk.hu/03400/03407/html/52.html. 
  8. "Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)". Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. http://mek.oszk.hu/03400/03407/html/66.html. 

Izvori[uredi - уреди]

  • Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
  • Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest 1997. ISBN 963-506-140-4
  • Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2
  • Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986
Prethodnik:
Almoš
Veliki vezir Mađara
(895907)
Grb Arpadovića Naslednik:
Zolta

Vidi još[uredi - уреди]