Krisp

Izvor: Wikipedia
Krisp na zlatnom novcu iz 323. na kome se slavi Konstantinova pobeda nad Gotima.

Flavije Julije Krisp (lat. Flavius Iulius Crispus, ubijen 326), poznat i kao Flavije Klaudije Krisp ili Flavije Valerije Krisp, kraće samo Krisp, bio je sin rimskog cara Konstantina I i Minervine. Nosio je titulu cezara od 317. do svoje smrti.

Rođen je najverovatnije između 300. i 305. godine. Iz antičkih izvora nije jasno da li je Konstantin bio u braku sa Minervinom ili su živeli u konkubinatu. Njegovo obrazovanje je povereno čuvenom retoru i hrišćanskom polemičaru Laktanciju. Krisp je 318. poslat u Trir u Galiji odakle je do 323. vodio tri uspešna pohoda protiv Franaka i Alamana. Tu se i oženio izvesnom Helenom i dobio ćerku u čiju čast je deda Konstantin 323. proglasio amnestiju. Najzad, u drugom ratu protiv Licinija Krisp je komandovao Konstantinovom flotom od 200 lađa i u vodama Bosfora je porazio neprijateljske brodove. Učestvovao je kao vojskovođa i u zaključnoj bici kod Hrisopolja 18. septembra 324. godine. Početkom 326. ubijen je iz nepoznatih razloga po očevom naređenju u Puli. Kasniji izvori poput Zosima i Zonare Krispu pripisuju rodoskrvnu vezu sa maćehom Faustom, Konstantinovom suprugom, koja je takođe pogubljena 326. godine po naređenju svog muža.


Heraldic hourglass.svg Nedovršeni članak Krisp koji govori o historiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.