Kordopski Kalifat

Izvor: Wikipedia
Džamija u Kordobi, jedan od najleših primera islamske arhitekture u Španiji
Kordopski kalifat oko 1000. na vrhuncu Almansurove moći

Kordopski kalifat je bila država na Iberijskom poluostrvu i Severnoj Africi od 929. do 1031. godine. Glavni grad kalifata je bila Kordoba.

Period kalifata karakterišu značajni uspesi na polju trgovine i kulture. Mnoga vrhunska dela islamske Španije izrađena su u tom periodu, uključujući i čuvenu veliku džamiju Kordobe. Abderaman III se 16. januara 929. proglasio kalifom od Kordobe. Svi kalifi od Kordobe bili su članovi dinastije Omejida (Umajada). Ista dinastija vladala je istim teritorijama od 753. kao emiri od Kordobe. Građanski rat (fitna) u kalifatu je izbio 1010. kao rat za nasleđe. Kalifat je službeno postojao do 1031, kada je razbijen na mnogo nezavisnih taifa, malih muslimanskih kraljevina.

Dinastija Omejida (Umajada)[uredi - уреди]

Dinastija Omejida je bila zbačena sa vlasti Bagdadskog kalifata 750, a kalif Abderaman I je morao da beži iz Bagdada. Šest godina je bežao i preuzeo je vlast 756. u Kordobi postavši emir od Kordobe. Pobedio je islamske vladare toga područja i ujedinio je različite feude u emirat. Postao je politički nezavisan. Vladari emirata su koristili titulu emir ili sultan sve do 10. veka. Tada se Abderaman III suočio sa pretnjom invazije Fatimida, koji su vladali Egiptom.

Fatimidi su proglasili svoj kalifat, što je bilo u suprotnosti sa opšte priznatim abasidskim kalifima iz Bagdada. Abderaman III se isto proglasio kalifom da bi se odupro Fatimidima, jer kao kalif imao je veći prestiž. Kada je prošla opasnost od Fatimida Abderaman III se nije odricao titule kalifa.

Posle bitke kod Melilje 927, Omejidi su kontrolisali trougao između Alžira, Sijimase i Atlantskog okeana. Kalifova vlast se protezala severno. Sveto rimsko carstvo je 950. razmenilo ambasadore sa Kordopskim kalifatom. To je bilo diplomatsko priznanje punog suvereniteta. Pre toga Igo od Arla je tražio garantije za slobodnu plovidbu njegovih brodova po sredozemnom moru. Male hrišćanske države na severu Iberijskog poluostrva imale su problema da se odupru moći Kordopskog kalifata. Molili su kalifa za mir, ali mir bi usledio tek kad bi dali neke teritorije za mir.

Nakon smrti drugog kalifa Alhakama 976, Almansur je osigurao trećem kalifu Hišamu II dolazak na vlast. Sprečio je eunuhe da Hišamovog brata postave za kalifa. Almansur je postao stvarni vladar kalifata u ime kalifa. Kalif je bio samo figura. Almansur je preduzeo 57 pohoda protiv hrišćanskih državica i u svim pohodima je pobedio. Mavari su pod vodstvom Almansura 985. opljačkali Barselonu. Za njegove vlasti kalifat je došao na vrhunac moći oko 1000. godine. Hrišćanske državice su se udružile, stvorile savez i porazile su 1002. Almansura. Almansur je tada bio smrtno ranjen. Posle Almansura njegov sin je nastavio da vlada na sličan način kao on. Nakon smrti Almansurova sina usledio je 1010. građanski rat oko prava oko nasleđa, tj. ko će biti kalif. Ratovali su različiti kalifovi naslednici i Almansurovi naslednici. Rezultat je bio porazan po Kordopski kalifat. Dolazilo je do sukoba različitih plaćeničkih vojski, bilo mavarskih, bilo arapskih. Od 929. do 1008. postojala su samo tri kalifa, a od 1008. do 1031. vladalo je 7 kalifa.

Poslednji kordopski kalif je bio Hišam III. Po njegovoj smrti 1031. kalifat je razbijen na mnogo nezavisnih taifa, malih muslimanskih kraljevina. Taife kao male jedinice nisu bile sposobne da se odupru hrišćanskim snagama za vreme rekonkiste.

Ekonomija[uredi - уреди]

Ekonomija kalifata zasnivala se na trgovini, visoko razvijenom zanatstvu i najmodernijim tehnikama agrikulture u Evropi. Zlatni kordopski zlatnici bili su veoma značajan faktor ekonomije. Kordoba je imala 450.000 stanovnika i predstavljala je najznačajniji centar sveta u to vreme. Drugi važni gradovi su bili Toledo, Almerija, Saragosa i Valensija.

Mapa na kraju kalifata, kada je kalifat rascepkan na razne taife

Kultura[uredi - уреди]

Kalif je osnovao biblioteku sa 400.000 knjiga. Kordopski kalifat je postao značajan po filozofiji, po prevodima sa starog grčkog. Averoes je vratio Aristotelova dela Evropi. Rad Majmonidesa je omogućio da Toma Akvinski pomiri teologiju sa aristotelovom filozofijom. U Kordobi je bilo značajnih dostignuća u medicini, matematici i astronomiji.