Kineske zamjenice

Izvor: Wikipedia

Kineske zamenice (poznate kao 代词, dàicí) su generalno manje brojniji nego u srpskohrvatskom jeziku. Na primer, nije postojala razlika između „on“, „ona“ i „ono“ pre kontakta sa zapadnom civilizacijom, oni i dalje imaju isti izgovor u govornom kineskom jeziku, sa izuzetkom povratnu ličnu zamenicu. Zamenice ostaju iste da li su subjekat ili objekat u rečenici.

Neki počasni izrazi su postojali i nastavljaju da postoje u jeziku, ali kineski nema nivoe poštovanja japanskog jezika.

Osobne zamenice[uredi - уреди]

Postoji sedam osnovnih zamenica u mandarinskom kineskom jeziku:

osobne zamenice u mandarinskom[1]
Lice Jednina Množina*
Prvo

ja
isključivo uključivo
我们
wǒmen
mi
咱们
zánmen
mi
Drugo neformalano učtivo 你们
nǐmen
vi
[note 1]

ti

nín
ti
Treće muški ženski srednji muški ženski srednji


on


ona
[note 2]

ono
他们
tāmen
oni
她们
tāmen
one
它们
tāmen
ona
* Slovo da označi množinu je (men) u tradicionalnom kineskom pismu.
Koristilo se da označi ‘ti i ja’ (dve osobe) samo; u svim ostalim slučajevima wǒmen se koristi. Ovaj oblik se više ne koristi van Pekinga (vidi dole).

Nekad u kineskom jeziku nije postojala razlika između različitih rodova za zamjenice u drugom i trećem licu, i u govornom jeziku oni se nisu razlikovali. Posebni znakovi su stvoreni u susretu sa zapadom i njihovih rodnih zamjenica. (Nije neobično da domaći kineski govornici ne razlikuju između „on“ i „ona“ u stranim jezicima.) Pokušaji da se uvede razgovetni različiti oblik za ‘ona’ () i ‘ono’ (tuō), u prvoj polovini 20. veka bili su neuspešni.[2]

Razlika između i se ne odražava uvek u pisanju, ali razlika između i se odražava. bi trebalo da se koristi za imenice koje se odnose na životinje (uočite ključ , što znači Vo) i za nežive predmete, ali ova razlika je ponekad nejasna. U uprošćenom kineskom pismu, i su oba zastarela.

Zamenice za množinu se stvaraju jednostavnim dodatkom (uprošćeno) / (tradicionalno) mén na kraj svake zamenice; tako, 你们, 我们, 咱们, 他/她/牠/它们 ili 你們, 我們, 他/她/牠/它們 bi značilo „vi“, „mi“ i „oni“, tim redom.

Zamenica nín se koristi kao formalna verzija drugom licu, ali nema žensku varijantu, i ne koristi se u množini.

Zamenice i se često koriste u mandarinskom kineskom da označavaju „ja“. One su dijalektalnog porekla, nekada govoreni u tipičnim seoskim sredinama. Međutim, njihove upotrebe dobijaju popularnost među mladim, naročito u elektronskoj komunikaciji.

Postoji mnogo više zamenica u klasičnom kineskom jeziku i književnim delima, uključujući () ili (ěr) za „vi“, i () za „ja“ (vidi članak kineski počasni izrazi za više informacija). Gore navedene zamenice su najčešće u govoru.

Prisvojne zamenice[uredi - уреди]

Da se naznači posedovanje (de) je dodat na kraju zamenice. U literaturi ili u nekim dnevnim izrazima (posebno one o porodici ili koncepata u neposrednoj blizini vlasnika) ovo je često izostavljeno, npr. 我妈/我媽 (wǒ mā); je sinonim za 我的妈妈/我的媽媽 (wǒ de māmā, „moja majka“). Za starije generacije (ling) je jednak savremenom obliku 您的 (ninde), kao u 令尊 (lingzun) „vaš otac.“ U književnim stilu, () ponekad se koristi za „njegov“ ili „njen“, na primer: 其父 znači „njegov otac“ ili „njen otac“.

Povratna lična zamenica[uredi - уреди]

Lične zamenice u jednini (za ljude) može se napraviti povratne dodavanjem 自己 (zìjǐ), „ja lično“.

Zamenice u carskim vremenima i samo-preklinjavanja[uredi - уреди]

Glavni članak: kineski počasni izraz

Na carskim vremenima, zamenica za „ja“ je često izostavljena u uljudnom govoru ili sa nekim koje ima veći društveni položaj. Zamenica „ja“ je obično zamenjena sa posebnim zamenicima koja se osluje u određenim situacijama. Primeri uključuju 寡人 (guǎrén) u vremenu početne kineske istorije i (zhèn) nakon Ćin dinastije kad car Kine govori sa njegovim subjektima. Kada subjekti govore sa carom, oni se obraćaju sa (chén), ili „vaš službenik“. Vrlo je neuljudno i tabu da se obraćaju prema caru kao „vi“ ili da se obraćaju sebi kao „ja“.

U savremenom vremenu, u praksi samo-preklinjanje se još uvek koristi. U rezumeima, reč 贵/貴 (guì; bukvalno plemenit) koristi se za „vi“ i „vaše“, na primer, 贵公司/貴公司 se odnosi na „vaše preduzeće“. 本人 (běn rén; bukvalno ova osoba) se koristi kad se odnosi na sebe.

Uključujuće i isključujuće zamenice prvog lica u množini[uredi - уреди]

U kineskom, za prvo lice u množini obično postoje dve vrste, uključujuće i isključujuće ‘mi’ (pojam: inkluzivna i ekskluzivna zamenica):

  • 咱们 / 咱們 zánmen — uključujuće (tj. „ti i ja“, „mi, uključujući i vas“)
  • 我们 / 我們 wǒmen — isključujuće (tj. „mi, bez tebe“).

Ova razlika se često ne održava među mnogim govornicima izvan regije Pekinga, tendencija je da se uopšti korištenje 我们 / 我們.

Vidi još[uredi - уреди]

Napomene[uredi - уреди]

  1. 你, 妳, 祢 Znači „ti“, muški, ženski, i obraćene božanstvu, tim redom. retko se koristi u tajvanskom mandarinskom i ne postoji u standardnom kineskom u kontinentalnoj Kini.
  2. 牠, 它, 祂 Označava „ono [živo]“, „ono [neživo]“, „on ili ona [božanstvo]“, tim redom. Za označavanje Boga avramske religije ili klasične kineske verske ličnosti u pisanom obliku, se takođe koristi. se ne koristi u kontinentalnoj Kini.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Adaptirano od Jipa, str. 47.
  2. ((en)) Kane, str. 107.