Kapara

Izvor: Wikipedia

Kapara je suma novca ili određena količina zamenljivih stvari koje dužnik daje poveriocu u cilju obezbeđenja ispunjenja svoje obaveze. Predviđena imovinska vrednost se predaje unapred, pre izvršenja obaveze, za razliku od ugovorne kazne kod koje se dužnik obavezuje da plati poveriocu u slučaju da ne izvrši svoju ugovornu obavezu. Kapara prelazi u svojinu poverioca i smatra se stvarnim sredstvom obezbeđenja.

Zakon o obligacionim odnosima[uredi - уреди]

Kapara se daje na osnovu ugovora o kapari. Ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj strani izvestan iznos novca ili drugih zamenljivih stvari, smatra se da je ugovor zaključen, osim ukoliko nije ugovoreno nešto drugo. U slučaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje obaveze. Ako nešto drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može da odustane od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvostručene kapare. U Z. O. O. ugovor o kapari regulisan je kao realan ugovor. Drugi ugovori koji se tradicionalno smatraju kao realni, u zakonu Srbije su regulisani kao konsensualni (ostava, zajam, zaloga) pa se zato kapara posmatra kao izuzetak. Davanje kapare može imati značaj i anticipiranog (unapred) delimičnog izvršenja obaveze iz glavnog ugovora ali je i tada ona (za razliku od avansa) sredstvo obezbeđenja. Ali ako kapara nije izričito ugovorena ono što je jedna strana dala drugoj u momentu zaključenja ugovora ima funkciju avansa.

Funkcija kapare[uredi - уреди]

1. Kapara je znak da je zaključen ugovor na osnovu kojeg je kapara data.

2. Ona je sredstvo obezbeđenja ispunjenja ugovorne obaveze (vrši psihološki pritisak na dužnika koji ako ne ispuni obavezu iz ugovora može izgubiti i kaparu).

3. Ona može imati značaj delimičnog ispunjenja obaveze.

Kada je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora onda kapara ima funkciju odustanice od ugovora i ona pripada svakoj strani ugovornici. Ako odustane strana koja je kaparu dala ona gubi kaparu, a ako odustane strana koja je primila kaparu ona je vraća u duplo većoj vrednosti.

Pravna dejstva kapare[uredi - уреди]

Pravna dejstva kapare zavise od toga da li su obaveze koje su njome osigurane ispunjene ili nisu.
1. Ako obe strane ispune svoju obavezu kapara se vraća. Kapara se uračunava ukoliko je to moguće. Ovo je posledica akcesornosti ugovora o kapari i funkcije kapare kao sredstva obezbeđenja izvršenja obaveze. U praksi ako postoji jednorodnost predmeta kapare i predmeta glavne obaveze (npr. i kapara i predmet ispunjenja se sastoji u novcu) kapara se ne vraća već se uračunava u ispunjenje.

2. Ako prestane glavni ugovor prestaje i ugovor o kapari jer je akcesoran. Ovo važi u slučaju kada obe strane ne ispune svoju obavezu, recimo kod sporazumnog raskida ugovora. U tim slučajevima kapara se vraća.

3. Ako je neispunjenje posledica krivice jedne strane, pravila se razlikuju u zavisnosti od toga koja je strana u pitanju. Bitno obeležje kapare je da ona istovremeno obezbeđuje izvršenje obaveze obeju strana, bez obzira što kaparu daje samo jedna od njih.
A) Ako je za neispunjenje obaveze kriva strana koja je kaparu dala tada ona gubi pravo na povraćaj kapare. U tom slučaju strana koja je verna ugovoru može:
a. Zadržati kaparu, čak i kada ne trpi nikakvu štetu zbog neizvršenja ugovora, mada se na zahtev zainteresovane strane njena visina može smanjiti.
b. Zahtevati naknadu štete zbog neizvršenja i tada može u tu naknadu uračunati i kaparu.

v. Primalac kapare može optirati i da ostane pri ugovoru i da zahteva njegovo ispunjenje. U ovom slučaju on još može tražiti naknadu štete zbog zakašnjenja, ali je i tada dužan da uračuna kaparu u naknadu.

B) Ako je za neizvršenje ugovora kriva strana koja je kaparu primila, druga strana tj. ona koja je kaparu dala može:
a. Odustati od ugovora i zahtevati udvostručeni iznos kapare.

b. Zahtevati naknadu štete zbog neispunjenja i povraćaj kapare.

v. Optirati i za izvršenje ugovora (ukoliko je to još moguće) i da mu primalac nadoknadi štetu zbog zakašnjenja.

4. U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze poverilac ne može da zadrži kaparu, ali može da traži ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zakašnjenja ili naknadu štete zbog delimičnog ispunjenja. U oba slučaja se kapara uračunava u naknadu.


Literatura[uredi - уреди]

  • Radišić, J. 2004. Obligaciono pravo (monografija). Nomos: Beograd. ISBN 86-81781-45-6
  • Perović S. 1981. Obligaciono pravo (monografija). Službeni list SFRJ: Beograd.